Ženski svet

Стр. 184.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

онда дужни да је и даље помажемо и ширимо. И како стручњаци увидеше до сада, тај се посао може промицати поуком у раду и давањем прилике за тај посао засађивањем дудових дрвета. Ради поуке шаљу се из средишта државног надзорништва стручњаци, тога ради св и у учитељским школама држе стручњаци и неговање свилене бубе се учи као привредна струка. На учитеље и свештенике дакле, као на народне просветитеље, ослања се и у овом раду, ша и ми смо имали већ депих примера да су они то са лепим успехом и вршили у народу, као што и лане наведох. Али овотодишњи извештај истиче нам један врло похвалан пример међу Румунима, наиме да је професор на православној учитељској школи арадској Никола Митулин својевољно узсо на себе дужност да на румунском језику по румунским местима поучава народ у неговању свилене бубе. И нашем учитељству, а како је код нас неговање свилене бубе постао некако женски посао, по на-

шим нарочито банатским школама, а и по Барањи вазда је учитељица намештено, то и женској учитељеској школи у Сомбору треба на ову прилику скренути више пажње. (во нарочито истичем нарочато ово године, јер се из извештаја —— не зна се хако је у другим жупанијама било — али за Бачку се види да су наша места била занемарена, јер 5 стручњака званичних од 33 општине били су само у 6, где има и Срба, па и ту су имали слабо слушалаца: у Старом Бечеју 45, у Пачиру 80, у Ади 30, у Мохолу 68, у Петровом селу 120, а само у Суботаци 800. По свој прилици ће тешкоћа бити у томе, што ти стручњаци на жалост само мађарски предају, па их наш народ не разуме. Како би залуд чекали према данашњој струји да се таки један прилагоди стотинама оних, који треба да га слушају, то је најпречи пут да ми, као ето Румуни, узмемо и тај посао у своје рукв. |Свршиће се.)

“гајио

ЗАВЕСЛАЈ... Завеслај само — у то море — Ал чему тражит' забораву вечног: заборава . мртва уста 2! Ту ћеш наћи — многа тајна Чему свакој жељи надет'

смртно спава...

да је пуста 2!

Ту ћеш наћи — запуштену Живи увек у тој вери многу жељу ... све до века, Многу песму — испевану Свака рана да имаде у весељу. = ~ свога лека! Е Драг. Лончар-Трбојевић.

Конгрес талијанеких жена у Риму одржан од 10. (28.) до 17. (80.) априла т. г.

Дне 10. (23.) априла у дворани Орација и Курјација на Кампидолијуму свечано је отворен био први народни конгрес талијанских жена. Том кон: гресу учествовало је преко хиљаду госпођа скоро из сваке вароши талијанске, из сваког сталежа и странке. Ту си могао виђети социјалдемократкињу поред најотменије даме из ари-

стократских кругова, јер госпође аристократкиње у Италији радо приступају састанцима и сваком покрету женскиња, што се лак то ријетко опажа код других народа. Овом пригодом стигле су у Рими неке госпође других народности, особито Францускиње, Немице и Швајцарке — које, иако конгрес има нацијонални карак-

г=ји