Ženski svet

Стр. 154.

ЖЕНСКИ СВЕТ 5

Бр: -4=8.

Подвиг овај извршен је године 1890. када је у Бостон дошла из Јевропе једна госпођа, која је у Норвешкој видела једну глухонему и слепу девојчицу, која је научила нешто говорити. 'То је још већма охрабрило жељу Јеленину, да се и она ода овом тешком послу. Обука у говору поверена беше једној специјалисткињи по имену мис Сари Фулер, веома обравованој и добродушној госпођи. Јелена сама овако описује њезин наставни поступак: »Мис Фулер је лако проводпла мојом руком по своме лицу и давала ми је, да опипам положај њевиног језика и усана при сваком засебном гласу. Ја сам јој усрдно подражавала, п после једнога сахата већ сам усвојила шест гласовних јединица (писмена) М, НА, С, Г,Ј. Мив Фулбр ми је дала свега једанаест лекција. Никада нећу заборавити моје изненађење и усхићење, када сам у вези изговорила прву кратку изреку: „И 1 матт“ · (топло је). Наравно, да то беху изломљени, несигурни гласови, али ипак то беше — људски говор!“... Касније се она помоћу своје верне пријатељице мис (оливан веома павежбала у говору, како на енглеском, тако исто пи на француском и немачком језику, да по суду специјалиста она у ошште говори много боље и савршеније него што сутоу стању да чине глухо неми, који се видећи обучавају у говору. Прве успехе свога говора посветила је она одмах јавној служби, јер је већ од шеснаест година држала свечан говор у Филаделфији пред „Друштвом ва ширење предавања живога говора глухима ; а други јаван говор свој посветила је општој хуманој сврси, када је пре неколико година у Бостону, пред палатом посланика држала говор у тој цељи, да их задобије, за оснивање једног специјалног завода за васпитање и обуку глухонемих слепаца.

Човек би помислио, да је мис Келер научивши говорити и осигуравши тако себи могућност, да усмено изражава дру“ гима своје мисли, осећаје и жеље, била потпуно вадовољена, Ни из далека не. Њезина амбиција добила је тиме још више полета и најзад се испољила у

категоричкој жељи, да ступи у свеучилаште и да се у потпуном савршенству одомаћи у области науке. Сродници и пријатељи њезини прогивили су се тој њеној намери из бојазни, да не премори и онако одвећ. напрегнуте своје способности. Но она није хтела попустити, те тако 1896. ступи у приправну школу за универзитет у Кембриџу. Мис Соливан је и овде није остављала. (Она отправљаше дужност посреднице, која је ручном 2азбуком саопштаваше професорска предавања. Књига из равних струка нарочиго беху ва њу поручене и штампане испупченим слогом у Лондону п Филаделфији. Уз мис Соливан помагаху Јелени у ван школским часовима директор завода и учитељица немачког језика, који ради тога нарочито научише ручну азбуку. Три године провела је мис Келер у савезном спремању за ступање на универвитет и јаком вољом, несаломљивом издрж љивошћу на крају треће године наиме 99. и 80. јуна 1899. сјајно је положила пријемни испат за ступање у Редклиф Колеџ. Пријемни испшт јој беше строг у сваком погледу. Испитпа компсија и» имађаше никаквих обвира према њојап. Ево како га она описује: „Првога дана беше на реду грчки и латинска језик; а други дан беху одређени алгебра и геометрија. „Мис (Соливановој не дозволаше ви да ми тевисе прочита. Већ позваше једног предавача па ПЏеркинсовог института, мистера Вејнинга, те ми је он преписао тезисе тачкама (ђташШе). Оп не беше поз знат самном, те не могаше нпкаквим другим начином говорити са мном. Испит из јевика помоћу писања с тачкама прође сретно; но кад је ствар дошла до геометрије, искрснуше нове тешкоће«. Даље сад опивује мис Келер како је те тешкоће савладала огромним трудом и завршује овако: „Ја никога не карам због тог. Екзаменатори нису знали, у колико су ми удвостручавали тешкоћу мојих вадатака а нису ни захтевали у чему се управо састоје те специјалне тешкоће. И ако су ми нехотице стављали препреке, ја се могу тешити савнањем, да сам их