Ženski svet

гослов. Дохватила је неколико звезда из васионе и уплела у своју седу косу, које се одсјајиваху као сунчеви зраци. Свршавао се последњи дан у години и почињао празник нове године. Велике трговине на тргу у Берлину беху затворене Једна поворка женскиња журила се из портала и изгубила у гунгули великоварошкој. Само једно једито, младо девојче, остаде још на корзу посматрајући тамо амо, и радо знало бацајући погледе на богато искићене излоге, где су биле изложене најлепше и нај одабраније посластице Стаде као укопана не пазећи што је са свију страна гураху мимопролазећи. „Да лепих ствари за јело“! »Госпођице« рече неко иза њених леђа. „Да ли би хтели штогод“? Девојче се узверено окрене и неког господина, који је изазивајући посматраше. Он беше висок, отменог држања, имао је леп капут на себи са астрахан-Огрлицом, које је њој врло импоновало и ако је већ огрлица била извештана, што при светлости лампе није у очи упадало. „Ах’ не, хвалаО »Изволите нешто од тога изабрати као мој поклон«. „Не, хвала! „Ја чекам некога“ одговори девојче усплахирено. „По свој прилици каквог младог човека! Гле, гле!“ »О«, рече девојче стидљиво „он је сасвим на свом месту он тура болесничке столице, а ја сам још ученица. Ми смо као брат и сестра. Ја станујем код моје тетке а недељом сам скоро по цео дан код Валтерове матере". У души човека пробуди се одмах нешто, што је дуго успавано и притајано у њему почивало. Само да се проклетог новца није сетио, ког је у *свом џепу у изобиљу имао и који је угушивао у њему сваки племенитији осећај „Тако, тако Па то је врло лепо Али да ли сте ви већ пили кадгод шампањера Госпо•ђице ?“ »Нисам« ... 0, ево га!« И док' јој још није могао странац пре пречити пута, она-< потрчи у сусрет младићу, кога је са раскршћа угледала да јој се приближује. Он беше нешто старији од ње, висок а чисто и пристојно одевен. У

»Мало је дуже трајало, Сузана’« извињавао се младић »Задржао ме неки важан посао за који сам добио добру напојницу. За тим сам прво отрчао кући . . . Али шта је теби? Ти дрхћеш!« „Ах, мене је неко ословио. То беше страшно. Ето га ту стоји баш код излога! Не, не, ено га оде . Младић је умириваше. Узев је под руку, кренуше се кроз метеж људи, иначе не беше могуће провући се. Прогурали се кроз свет и где су места добили тамо су стали То беше баш код неког излога те посматраху предмете, који су чаробно осветљени били електричним сијалицама „0, рече мала Сузана, звезде су ипак најсјајније и најлепше од свега тога. и »Наравно! За то ти и не падају никад у крило.« И тада се слатко насмејаше тој детињој помисли. Пред једним излогом, где је сваки предмет који је и најдивније изгледао није више вредио од 1 марке. Сузана беше очарана гледајући те предмете. »Чуј, ја ћу то све покуповати кад будем узимала новаца.« Младић се томе насмејао и рече: »Та то су све саме ситнице и непотребне ствари!« У детињском заносу нису ни приметили да их неки човек назорце прати. И сад се сасвим тако близу«.примаче девојчету, да се руком ње дотаче. Она се уплашено окрену и примети оштар поглед оног странца с којим се мало пре сусрела. „Валтеру, ето опет тога странца « Човек се маши свог шешира. »Опростите, госпођице рече он предусретљиво - хоћу да Вам се извиним, што сам RaM мало час досађивао; то је била само једна обична шала у очи Нове Године, која се данас никоме за зло не узима. Је ли тако младићу ?« Валтер слеже раменима, узе своју пријатељицу под руку и хтеде се с њоме удалити Али странац се још не одмицаше од њих. „Госпођица ме је доста оштро одбила, можете се с њоме поносити,« рече странац. „То се и очекује од једне честите девојке“, одговори младић »Наравно, и ви сте један ваљан младић, то се на први поглед даде приметити. Баш за то

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1