Ženski svet

њем изгледу и облику израза, а главно што је, то остаје: природна потреба хлеба, слободе и једнакости. Закони духовног живота нису различни код човека и женске а што се чини нека разлика, то долази од разлике у занимању кроз столећа и од вишег школског образовања. Човек је слободан као птица у кавезу, може се слободно кретати у одређеним границама. - Ту слободу пак није природа ускратила женскињу, него мушкарци. Они су правом јачега на кућу ограничили делокруг жене. У ужем кругу сужава се и дух и што дуже један узрок дела, у толико му је и дејство јаче. Па ипак је мати први и најбољи учитељ својој деци, она је учитељ човечанству за сва времена а то ће и остати, руковођена прегорном материнском љубављу. У одојчету, које мати љуљушка на крилу, почива историја света. Мати је водиља детињству, дакле и свој будућности. Али само од образоване мајке може се с правом тражити, да она руководи васпитање својих синова, свесна о мети, којој тежи, а то је, да убризга карактеру снаге за делање а срцу човекољубље, да стану као добровољци у службу хуманитета а то тек прави човека човеком. Вели се: жена још није што велико учинила за општу ствар. А зар одгајање деце није нешто највише за опште добро и како се може нешто велико стварати у уметности и науци, а да се нема школе, и кад исмевање загорчава вољу за делањем, ту импулзивну снагу у развоју образованости ?! Отуда је и била продуктивна снага жене скромна, али разоравала није никад. Само човек гради и руши своја рођена дела, он разорава и најдрагоценије човеково благо живот, а томе су ратови јасан доказ. Само најодабранији међу мушкарцима су против рата те залажу своју снагу за напредак човечанства, али обично за напредак само своје половине. Тим путем морају и женске поћи, јер то би било једино средство,

да се постигне равнотежа за обе поле у модерној култури. Како пак стоји наше доба према решавању ових проблема и наглом постајању нових односа у погледу жене на Западу ? 0 тој ћу се теми у данашњем свом предавању ограничити на жену Истока, нарочито на Српкињу, и на некоје историјске догађаје, који стоје с њоме у свези. Та историја света не да се делити од матере човечанства. 0 прошлости Србије, те нама суседне државе, једва да се нешто више зна, него о држави Конго. С тогаћу да изнесем неколико сличица из прошлости Србије. У културном животу српског народа врхунац је славе и величине постигнут за време владавине славног цара Душана, осмог владара из моћне лозе славних Немањића. Његова држава спадаше у оно доба у највеће државе у Европи. Обухватила је с једне стране садању и Стару Србију, Македонију, Бугарску и велик део Грчке. Отуда му титула: цар Срба, Бугара и Грка. С друге стране се ширила по Босни, Херцеговини, Далмацији, Црној Гори, Албанији и још над некојим покрајинама, а и дубровачка република слушала је српског цара. Цар Душан је ујединио све српске земље под својом врховном власти и завео је велике реформе. На корист народа свео је он феудалне установе, које тада владаху по целој Европи а у неким државама чак до прве половине прошлог столећа. Под његовом владом су изишли први законици, па и кривични поступак одликовао се за оно време ванредном човечношћу. Није се више на муке метало, да се изнуди признање, није било тортуре. Па жена је била законом заштићена од сваког насиља. За удовицу и њезину малолетну децу морала се бринути Задруга, за девојке до њихове удаје. Такав закон постоји и данас у Србији и Црној Гори где постоје још Задруге. Раном женидбом се очувала нравственост код младића; али и у

50

)ћЕНСКИ CBEf 6р. 3