Ženski svet

БЕЛЕШКЕ.

ПРОСВЕТА.

НОВЕ КЊИГЕ.

Пријатељи листа.

Будимска еиархија. У нас Срба на овој страни постала је данас најпреча потреба, да се одрже и очувају 14 српскик православних основ. народних ' школа у будимској епархији. Наш је народ у тој епархији најразређенији па и најсиромашнији. Свега ако га има у тој епархији 20 хиљада, а расут је по пештанској, столнобеоградској, ђурској, толнанској и барањској жупанији. Имућнији и интелигентнији део тамошњег нашег света повукао се у вароши, а сиромашнији и неуки оетао по селима, где га је стран елеменат подсео и својом јачом културом и државном потпором сузбијао све на уже границе рада и привреде, те тако није ни могао да се брине и ради за своју просвету, колико су то чинили остали крајеви нашег народа на овој страни. Отуда су му и школе и школске зграде учмале и оронуле, а државне власти наваљују свом снагом, да се оронуле школске зграде новим замену и оставиле им рок још до краја ове 1911. —1912, школске године. Ако се то не поправи до тог времена, држава ће узети школе у своје руке и онда се неће тамо више учити српски „оченаш“ и српска књига, а шта то значи, само нам се каже. Стога се образовао у Сентандрији одбор српских родољуба који се обратио васколиком нашем овостраном народу с молбом, да се помогне том народу, да подигне својих 14 школскик зграда уl4 сиромашних општина, како би се српска омладина очувала у оном мору туђинштине, које је занули на њих са свију страна. И народ се почео одазивати молби тој. Стари родољуб, г. Евгеније Думча из Сентандрије, који је и досад чинио знатне прилоге сиротим школама у тој епархији, изјавио је, да ће и овога пута о свом трошку подићи две школе и то у општинама: Чипу и Бату. Други тамошњи родољуб: г. Никола Петровић из Помаза, изјавио је, да ће доживотно издавати по 200 К годишње српској школи у Чобанцу. Г. Јоца Вујић, велепоседник из Сенте приложио је 5000 К, да се из тог подигне нова шк©лска зграда у Салци (толнанска жупанија).

Његова Светост, патријарх српски г. г. Лукијан Бохдановић, приложио је 10.000 К, из чега ће се моћи подићи две школске зграде. Народни фондови у Срем. Карловцима одредили су такође затецели око 10.000 К, а од творнице осечке ~Драва“ што прави школске жигице, утекло је око 6000 К. Међутим отпочеле су купити прилоге за то на све стране Добротворне Задруге Српкиња и поједина родољубива лица. Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња већ је приложила из својих средстава: 100 К и купи по месту друге прилоге, те се тако надамо, да ће се у току ове године моћи извести жеља и потреба епархије будимске, те да ће се заклопити чељуст, која је зинула, да нам прогута ,и оно мало народа у том крају.

Матушева Ракија. Др. Миладин Свињарев, лечник новосадски написао је, издао под овим насловом позоришни комад у три чина. Цеиа 60 потура (70 пара дин.) У Нов. Саду парна штампарија Ђорђа Ивковића. 1912. Пангерманнзам написао Мирко М. Коскћ Вел. Кикинда. Издање књижаре и штампарије Јована Радака 1912. Цена: 50 пот. Спиритизам од дра Бр. Петронијевића професора универзитета. Друго издање. Цена I’2o дин. Издање: С. Б. Цвијановића, књижара у Београду.' 0 васпитању умном, моралном и телесном од Херберта Спенсера, превео Ј. Миодраговић. Друго издање, са ликом пишчевим, издање С. Б. Цвијановића, књижара у Београду. Цена: 2 50 динара. Свака од ових књига заслужује пажње и свака књижница, па и сваки имућнији и образованији човек треба да их набави и проучава. Слога, српски народни календар за пр&ступну годину 1912. Уредио одбор. Издање Српског културног и добротворног фонда у Њујорку. Цена 25 центи.

Госпођа Марија Н. НиколиПа из Сентомаша претплатила је два примерка нашег листа у место венца своме скоро преминулом добром мужу Наколи Н. НиколиКу, благајнику штедионице, који се шаљу гђици Милици ReipuH учитељици у Сентомашу и Десаики Који Левој ученици 1. р. српске више дев. школе у Новом Саду.

ЖЕНСКИ CBEf §р. §