Ženski svet

назора о жени. Расправљало се о положају жене у држави и породици, о питању морала, о питању образовања и зараде, о суделовању жене у политичким пословима и т. д. Главну реч водио је ту часопис „Kvinden og Samfundet“ („Жена и друштво“) који је, покренут г. 1885., излазио 12 година у редакцији гђе Ragny Schon. Успеси агитације били су врло значајни. По целој земљи основана су женска друштва, која су радила врло слободно и самостално; образовани су пододбори, педагошки, филантропски, социјални и т. д. и радило се систематски. Доцније се рад концентрисао око уређења женске привреде и унапређења женских права. Огворена је информативна канцеларија за женски рад, и она је изнела рукотворине данских жена на енглеска и америчка тржишта. У творницама укинут је за девојке од 15 до 18 год. ноКни рад, парламенат је издао новелу, којим је доста потпуна заштита жени, која је постала мати, докинут је рад деце, постављени су женски инспектори. Прво такво место заузела је Anetta Vedell. Почетком XIX. века Данска је својим школским уређењем предгш.чила осталим народима; али се у то доба у Данској мало ко бринуо о жени ма да је већ у половини XVIII. века песник Ludvig Holberg затражио једнако образовање мушке и женске деце. Највеће заслуге за унапређење вишег женског образовања стекла је гђица Natalia Zahle, учитељица, доцније оснивачица виших девојачких школа данских. Када се ставила на чело просветног покрета посветила је све своје силе томе, да одгоји интелигентне, снажне девојке, које би биле способне не само да буду узорне жене и добре матере но и такве грађанке. Када је хтела остварити оно што је називала „унутарњом еманципацијом жене“ покушала јеуредити такве школе у којима су младе девојке могле учити да „размишљају, да разумевају и да науче живети независно.“ Са великом спремом уредила је она у

Копенхагну г. 1877. прву вишу девојачку школу, којаје подједнако спремала девојке за домаКи живот и за приступ највишем, универзитетском учењу. Данас постоји врло велики број таквих школа, а у њима се уче до 2000 ученица. Те школе, које у Данској надопуњују недостатак јавних виших девојачких школа, носе назив „Школе Наталије ЗалеовеТ На универзу примљена је жена у Данској осамдесетих година, али дуго није била после свршених наука припуштена у јавна звања; дуго и енергично радило се на томе да се обори закон, који је сметао да се данска жена у том погледу изједначи са Норвежанком. Поред општег и највишег образовања у Данској се јако брину о економском васпитању девојака. У свакој вишој школи учи се господарство и кување. То је увео у школе „Kvindesamfund“, који је г. 1888. отворио у Копенхагну прву школу за кување. Данас има свако веКе место такву школу, а отуд излазе девојке као врло добро спремне домаћице. Држава даје 6000 К годишње да се у иноземству спреме учителзице за те школе. По истом узору уређене су и господарске школе. Господарска школа у месту Soro разашиље путујуКе учитељице, које поучавају сеоску жену рационалном господарству; ту спада: вртарство, воКарство, готовљење хране за здраве и болесне, вегетс рска кухиња, сушење зелља, кување воКа и др. ~Kvindesamfund ‘ одржава такве течајеве у свим крајевима земље за жене грађанског и раденичког сталежа. У данску државну ратарску школу примљена су и женска деца. Ту уче хемију, ботанику и др. и ту се оне васпитавају за учитељице господарских школа. Познато је, да Данска има своју интересантну институцију ceocke унаВерзатете, које изводе сељачку младеж на онај високи културни степен, што даје данском ратару прво место у народу и држави.

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ CBET

171