Ženski svet

ске Задруге, да своју љубљену и општеуважену председницу до вечне куће отпрате. На опелу у цркви опростио се од покојнице тајник наше српске женске задруге пречасни господин парох Јован Степанов, који је јасно и језгровито изнео све велике заслуге наше поштоване покојнице. Рођена у припознатој старој српској свештеничкој кући Прерадовића, она је добила изврсно васпитање. Од природе даровита, украшена свима лепим својствима срца и душе, начитана, образована, пријатна и љубазна са сваким у разговору и друштву, она је свагда уживала свестрано поштовање и код Срба и код иновераца. Још у млађим годинама својим заслужила је то врло гетко одликовање да буде изабрана за старешицу, за председницу наше женске задруге, којом је она мудро и савесно управљала скоро 27 година, и коју је у сваком погледу и правцу унапредила и подигла, у ком је послу имала десну руку у вредној и ревносној потпредседници, у ваљаним и родољубивим одборкињама. Истина да је та наша скромна установа

имала, као и сваки живи организам, и узрујаних тренутака таласања и комешања, који би можда и до буре довели, да не беше њене умешности, њене тактичности, којом је свагда знала и умела ту нашу малу просветну лађицу довести у тихо и мирно пристаниште. Са лепих својих одлика и својстава, са своје предусретљивостви и љубазности, са свога искреног родољубља, са своје справедљивости и богатог искуства, она је сваке године почевши од 17. априла 1886. године једнодушно и једногласно бирана за мудру нашу старешицу. 27 година скоро или две трећине од целокупног живота наше Задруге она нас је водила праведно и мудро, радећи свагда на добро и на процват ове наше народне просветне установе. И ту нашу добру и вредну председницу изгубисмо сада и сви ју истинито и топло жалимо и оплакујемо. Врелу нашу сузу, тугу нашу у потпуној је мери заслужила; заслужила је да јој над гробои њеним рекнемо: Слава ти и хвала мудра наша старешицо, Бог да ти душу прости, добра и честита Српкињо! jf

Моја жеља!

Свако има своју жељу, Неко мању, неко већу, И ја имам једну само, А, каква је, ево рећ’ ћу :

Жеља ми је одвећ скромна, А за коју молим Бога! Да завлада Српством целим Међусобна братска слога!

Тиме би се остварила, Она четир важна слова, У којима срећа лежи, 5 И будућност Србинова! Земуп. А. М. Т. -----

Рад добротворних задруга Српкиња.

Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња имала је у августу месецу своје две одборске седнице под председништвом своје подначелнице, г~ђе Марије Плавшићке* Прва је држана 18. (31.

августа), адруга 30. августа (12. септембра) о. г., на којима су у првом реду узете на знаље захвале на указаном саучешћу упокојених и то: г-ђе Милеве уд. ТЗ. Вукићевића, која је уједно за спомен своме пок. сину дру Николи Вукићевићу,

вр. 16. - Шнски СВЕТ

225