Židov

onoga, što bi htjeli da grade i interpreti- i raju; nego bi trebalo jednom reći pone- I što o tom, te nije baš sve ispravno, šta i ta gospoda čine naročito na polju takta i i politike. 1 Tko je pratio pisanje »Jevr. Života* u i sporu sa Savezom, mogao je lako konsta- i tovati, da se tu ne voli suviše ulaziti u i konkretnu raspravu detalja i stvarnih I dokaza, nego se radije sa pijede- i stala nekog stanovitog višeg i naročitog i položaja vole bacati apodiktične tvrdnje, i naseljene izrazima, što ne odaju suviše 1 mnogo finoće i otmjene rezerviranosti. Treba se u tom zaustaviti samo kod onoga, što donosi 68. broj »Jevrejskoga Ži- i vota« odi 17. jula 1925. Ovdje se tvrdi, da Savez »obmanjuje«, on se služi »makinacijama«, imada »svesne i zlonamerne krivnje« prema sarajevskoj M. C. 0., počinja »ispade«, oficijelno se vodstvo ponaša »teatralno« itd. Medjutim, reći će tkogod pa to je stvar temperamenta, na koji se Sarajlije i onako vole da pozi- i vaju. Ali se ni temperamentom ni visinom »naročitog položaja« ne da ispričati, da se koješta neispravno izvrće. U Sarajevu postoji posvema obična oveća M. C- O. ni išta više ni išta manje nlego Mjesna Cij. Organizacija Saveza Cijonista, kao što je ima u Beogradu, Novom Sadu, Bitolju itd- Po čemu imadu anonimna gospoda, ili bolje anonimni gospodin uvodničar spomenutoga broja »Je- i vrejskoga Života« prava, da jedan spor, u kojem još nijesu objektivno utvrdjene krivice sa treće strane, izvrće onamo, te Radni Odbor objedjuje, da on u nekim greškama svojim ne griješi samo protiv M. C. O. u Sarajevu, nego sve to tangira < »nas Sefarde uopšte.« 1 onda: »Nije samo po sredi spor izmedju S. C. J. i M. C O. u Sarajevu, ovdje se, naprotiv, prvenstveno radi o jednom sporu izmedju oficijelnog vodstva cijonističkog pokreta u Jugoslaviji i nas sviju Sefarada u kraljevini.« Dalje se tvrdi; »S. C. J. hotimično predvidja značenje, koje ima M. C. O. u Sarajevu. M. C. O. u Sarajevu nije samo podružnica S. C. J., ona je i te kako najjači organizacioni centar sefardskoga dela cijonističkog pokreta u Jugoslaviji«. Ja ću pretpostaviti, da se je gospođin (jedan, jer na jednom mjestu »misli« u singularu) ovdje oprezno izražavao. Pa da vidimo, što je to »organizacioni centar sefardskog dela cionističkog pokreta u Jugoslaviji« i to najjači organizacioni centar. Pojam organizacije valja, zar ne, ovdje shvatit; aktivno, jer nitko, koliko znadem, od grupe »Jevrejskog Života« ne voli da je se naziva pasivnom; a aktivnost je neko djelovanje. Jedno. A drugo je »sefardski dio cionističkog pokreta u Jugoslaviji«. To može da bude cijonizam u sefardskog dijela našeg židovskog pučanstva ili se tu možda radi o nekom naročitom sefardskom cijonizmu. koji je »Jevrejski Život« vazda isticao. Prema tome bi, da zaključimo iz gornjega, sarajevska M. C- O. trebala da bude neki djelotvorni, aktivni faktor u nekih masa i eventualno na nekom odredjenom idejnom području. Neka nam i sarajevska M. C. O. i uvodničar »Jevrejskog Života« pokažu bez uzruja van ja i istrčavanja konkretne dokaze, da je ta M. C. O. nešta takova, takova obzirom na naš sefardski svijet. Konkretne

primjere rada i uspjeha, a ne tek govore (koji su se medjutim držali samo u Sarajevu), uvodnike i notice. Ne ču a i ne mogu, da već a priori negiram, te u znatnom dijelu našeg sefardskog življa vide u vodjama grupe oko »Jevrejskog Života« neke svoje predstavnike. Idejni se utjecaji mogu vršiti i preko članaka u jednom listu; ali ovo priznavanje predstavništva nijesmo mogli da vidimo u konkretnom djelovanju i u stvarnim primjerima rezonance toga djelovanja u sefardskom židovstvu našem»Jevrejski Život« notira dva pisma Iz Bitolja i Skoplja, iz koijih se vidi privrženost tamošnjih cijonista uz tu spomenutu grupu. Ali, gospodo, je li sve to dokaz i opravdanje, da S. C. J., kad recimo griješi protiv sarajevske M. C. O-, griješi i protiv »nas sefarada uopšte?« Ponajprije valja znati: do,danas je samo M. C. O. u Sarajevu konstatovala, da se R. O. ogriješio protiv nje, a da nije podala stvarnih dokaza ove svoje konstatacije. Iz konflikta koji je, po mom shvatanju, organizacijoni, pravi se nešto, što naliči agitacijonom materijalu: »U tome i jest kaže 68. broj »Jevr- Života* klica nesporazuma, pravi razlog revoltu sviju Sefarada Sarajeva, a možemo mirne savesti reći i ćele kraljevine, onih, koji žele, da se unutar cijonističkog pokreta u ovim zemljama vodi ozbiljna i opravdana briga o osebujnosti našeg sefardskog mentaliteta, o pravima i dužnostima sefardskih Jevreja ovih krajeva. To se može da kaže »mirne savesti«, ako j|e čovjek uvjeren, da je svemu tomu zaista tako. Ali rnanlte se fraza, gospodine uvodničaru (jer ne pišete valjada u novinama samo za se i za svoje pristaše), pa recite što za Vas znači »ozbiljna i opravdana briga o osebujnosti našeg sefardskog mentaliteta, o pravima i dužnostima sefardskih Jevreja ovih krajeva«? Recite to odredjeno, da vas razumije barem svatko od onih, koji su skloni da vode te brige i u svom privatnom idejnom životu. Rezime onoga što se desilo na Saveznom Vijeću u Beogradu jest, prema spomenutom uvodniku, da je »staro vodstvo S. C. O. činilo u svome odnosu prema nama, aktivnim Sefardima u ovoj sredini, jednu grešku za drugom... Demisija toga vodstva nije promenila ništa u nesnosnoj situaciji, pa ni ono famozno i konvencionalno izmirenje u buri aplauza na Saveznom Veću nije ni u čemu vodilo jednom korisnom rezultatu, konačnom bistrenju situacije. A i rezolucija, koja je navodno imala da spasi, barem idejno da spasi situaciju, naime onaj odlomak u rezoluciji, po kome se u buduće ima ići ususrct opravdanim i posebnim zahtevima sefardskog dela u cijonistićkom pokretu naše kraljevine, nije drugo nego jedna od mnogih uobičajenih farsa, kojim se služe naši oficijelni cionistički krugovi« Sve je to »teatralno ponašanje oficijelnog vodstva cijonizma u nas, šta više jedna obična makinacija, koja je imala jedinu i isključivu svrhu, da obmami sefardsku cijonističku javnost«. (Razmaknuti tisak akcentuiranjem pisca ovoga članka.) Ne ću da budem advokat vodstva Saveza. Neka ono samo raspravi prepoma

pitanja. Ja bih htio još jednom da. koustatujem, koliko neka gospoda u Sarajevu čine krivo, kad se služe jednim nalijepim i unfair načinom borbe. Čovjek stiče dojam kao da ona grožnja u već ovdje citiranom članku, koja govori o eventualnom istupu sarajevske M- Q. O. iz Saveza, nije tek jednostavna grožnja, da se uplaše nevaljala djeca, nego da sje tu odaje izričaj neke naročite tendence. Neka motivi ostaju postrance, ali ako je gospodi u Sarajevu stalo do toga. da se otresu balasta dogmatskoga i zadrtoga cijonizma Zagreba, neka budu iskrena i odlučna. Neka ispravnost svoga nastojanja sa separacijom opravdaju ispravnošću one ideje, kojom su bila istupila na početku svoga djelovanja u Sarajevu, neka podignu vizir, ako hoće ođrešitu borbu s tim saveznim vodstvom »dobrih numera« i neka se ne valjaju zagnjurenim putevima nekoga bog bi ga znao kako dotjerivanog taktiziranja vanredne škole, u kojem se sva krivnja baca na druge. Govori se i piše se, da je Sarajevo raspačalo 1000 šekalim- A konto toga traži se nepotpisanom brzojavkom kandidatura dra. Kajona kao delegata i dra. Poljokana kao zamjenika. Prema pisanju »Jevrejskog Života« ima M. C. O. odnosno dr. Kajon iza se 1000 šekelista u Sarajevu, a prema saopćenom pismu iz Bitolja, birali bi ga i šekelisti u Bitolju, a isto tako valjada i Skoplje. Zašto nije u Sarajevu postavljena zasebna lista? Kraj tolikog broja šekela. ako su obračunati, jedan je mandat posvema siguran. Bilo bi poželjno, da sa zna, zašto se nije postavila ta listina i zašto je telegram odaslan tek 9. jula, kad je u »Židovu« bilo izričito objavljeno, da do uključivo 9. jula treba da bude predana Glavnoj izbornoj komisiji u Zagrebu listina sa potpisima kandidata i tridesetorice šekelista. Ako gospoda ne vode brigu o točnosti i ispravnost) formalnih postupaka, neka se ne »revoltiraju«, a ako ne čitaju službene objave svoje nadredjene instance imaju to manje da udaraju po Radnom Odboru, koji u tom slučaju jest i kriva adresa za ovakove telegrame. Gospodin uvodničar govori o tom, da je M. C. O. u Sarajevu »tražila od kompetentnoga foruma u Zagrebu, da uzme u oficijelnu listu delegata za bečki kongres i jednoga delegata i zamenika našega poverenja i naše orijentacije«, ali nigdje ne veli, kako je saopćena ta želja tom slučajno nekompetentnom forumu: da li pismom, naročitim delegatom, telegramom ili kako drugačije. Čemu služi sve to? Zar tome, da se čitaocima »Jevrejskog Života« prikaže golema ignorancija i »svesna zkmamernost« Radnoga Odbora? Ili možda gosp. uvodničar nije upućen u stvar? Onda neka bude manje rezolutan. A ako je upućen, onda dokazuje ili svoju ignoranciju ili svesnu zlonamernost, pa obmanjuje svoje čitatelje. Isti taj gospodin uvodničar valjada interpretira onu konferencu akademski naobrazovane sefardske inteligencije, koja je sazvana na inicijativu »Jevrejskog Života«, »da se rasprave neka važna i akutna pitanja, pitanja idejne i organizacijone naravi i da se odlučno i bez otezanja zauzme jedno otvoreno i decidirano principijelno stanovište prema taktici i lošoj

2

rt I D 0 V«

BR.OJ 3£