Zimaza i alkoholno vrenje
3
Buchner замишља дакле да квас садржи само трагове зимазе, а да би објаснио моћно делање жива кваса, које се не би могло ставити на рачун тих трагова зимазе које налазимо у толуолизовану квасу, он претпоставља да се у активну квасу зимаза брзо и непрекидно ствара. Али та се зимаза мора разоравати готово чим се појави, Јер иначе не може се разумети зашто се не налази зимаза у изобиљу у квасу који тренутно убијамо док је у бујноме превлрању, помоћу толуола, који је без штетнога утицаја на зи-
мазу. Дакле, хипотеза која, би хтела да жив кваб делује једино сво- |
јом зимазом, може се оправдати само ако је доказано да је количина, зимазе у квасној ћелији једна врло нестална ствар, т.ј. да квас који у одмору садржи само трагове зимазе, садржаваће је у изобиљу чим буде био у додиру са шећером који превире под његовим утицајем, а да ће опет садржавати само трагове зимазе чим се квас усмрти толуолом. У следећим редовима испитиваћемо вероватност те хипотезе.
II. Orserua техника.
У следећим огледима јачина алкохолнога врења мерена је произведеном угљеном киселином, а количина ове одређивана је притиском што га развија у затвореноме суду. У томе циљу удесио сам _ овај прости апарат: два купаста суда за Филтровање ваздушном празнином (запремина 140 к.ц. везана су један за други својим бочним отвором, помоћу једне јаке цеви од каучука, од 18 цм дужине; један од та два суда, кроз чији чеп од каучука пролази крак једне мале стаклене славине, садржи течност која превире; други суд, кроз чији чеп пролази једна стаклена цев од 70цм. висине а Фмм. унутрашњега пречника, и која силази до дна суда, игра улогу манометра; у томе циљу садржи елану воду (50 гр. Мас! на 1000) или „течност коју Вгофје препоручује за течне манометре (500 к.ц. H,O, 23rp. NaCl, 5 гр. холеината натрпума).
Пошто се у следећим огледима није тицало мерења апсолутне моћи превирања, већ односне, или у Функцији времена или упоредно, то је висина течности у манометру њена непосредна мера.
Пре сваког мерења неопходно је потребно истерати мућкањем течности која превире, гас којим је презасићена. Не учини ли се то, тада казивања манометра дају лажну представу о току појаве превирања. Међутим, изгледа да неки истраживаоци ПИ држали рачуна о тој основној опрезности (Н. 5сћиј,) Г. Гуапоћ“) xox Slator*) и НАсајипа“) нису учинили ту погрешку.
У упоредним огледима, два истоветна апарата стајала су један поред другога.
Пример осетљивости апарата: 50 мгр. сахарозе у БОк.ц, воде дају под утицајем кваса на теми. од 130 количину СО, која уздиже течност у манометру на висину од 22цм.
1) Pflüger’s Arch, 120, 51. 1907.
2) Centralbl. f. Bacter. (II) 24, 429, 1909.
3) Trans. of the chem. Soc. 80, 128, 1906.
*) Hägglund. Hefe und Gärung. Stuttgart 1914.