Život Dra Jovana Subotića 2

У највећем блиску појави се снага краља СтеФана у рату са бугарским краљем Михаилом, зетом његовим. Не зна се шта је ту дивније, оно што ј е одсудној битки претходило, или сама битка, плп што је за овом еледовало. Краљ је сам све управљао : наредбе његове доведу му победу. . Ова му битка донесе још и другу особиту радост као оцу. Син његов, Душан, још у првој младости, одликовао се као неодољпви јунак над јунадима. Бугарска се покори, и позове га за краља. Но сад опет сијне изванредни дух краљев, просветљен мудрошћу и хришћанском умереношћу. Он остави Бугарску Бугарима и даде им за краља свога ссстрића СтеФана, сина краља Михаила. А сина свог Душана наименује мдађим краљем српским, давши му Зету, државу најстаријих синова краљева српских. Тим је показао сину, да је отац, који не такмачж са сином, него му заслуге признаје, и пре ће га узвисити него понизити. А Бугарску је учинпо прпјатељем п савезником, на место да је у њој направио слугу душманина. Мудрим расположењем победи цара Андроника, савезника бугарског у овој војнп, без боја и битке и одузме му знамениту страну државе, те га тим ослаби, а себе ојача. Касније настуие сукоби између маћухе краљице Марије и пасторка краља Душана. У овим сукобима иросија дух краља СтеФана тако дивном светлошћу, да се на крају прелије у светлост светитеља. Прославио се као светитељ цркве Немања, свети 'Симеуи, прославио се и његов отац, краљ Милутин, евети краљ : али краљ Дечански просија у већој и трајнијој јасности од ове обојице, и сија и дан данашњи у иашем народу као иајсјајнија звезда па небу нашег народног живота. Овога јунака духа изберем ја за јунака своје песме, која је тек постати имала; садржај исте имали

21

Пешта