Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II, str. 863
+ а бене > 5 ~
Отац Вељков био је врло миран човек. Богат је био са стоком —
тако да су му се овце трипут хиљадиле. Зато су га Турци звали Петар Сирењар. Вељко је од детињства био несташан. Кад је чувао стоку још као млад, био је чобанбаша међу чобанима. |
Турци су врло често долазили на њихову бачију (стан), те јели. пили и односили: сир, масло и млеко.
Једаппут кад се Пасванџине Крџалије, који су одпали били као бунтовници од Султана, у Црној Реци побију са царском војском, тди Крџалије надбију Цару превржене Турке, и тад Крџалије попале и похарају више села, па и село Леновце. После таког страдања, Вељко као. младић од десетак петнајест година, остави оца, мајку и браћу и
оде у Видин, те се најми у некаква Турчина, да му чува овце; а
после неког времена дође у Пожаревац и ту се најми код Војводе, да
му готови јело. Пошто и ту проведе неко време, задоцни се једном.
на васкрсе, играјући с момчадима у колу, те своме господару не зготови на врете вечере, за то га господар потера да бије, а он утече и оде у хајдуке Станоју Главашу, код кога је био у чети хајдука, тди се као хајдук 1808. год. зими, бивши на јатаку код неког човека у селу Дубоњи, код кога га је Главаш наместио да му као чобанин овце чува, у истом селу ожени са једном удовицом Маријом, која је Главашу нешто род била, ушавшијој у кућу. Непрође дуго после женидбе, у почетку 1804. год., кад Дахије одпочну сећи кпезове и чује се за
устанак Кара-Борђев. Вељко одма потражи од жене хајдучко одело но
оружје, да иде у чету станоја Главаша. А жена цикне: „јао, тешко мени, где пођо за хајдука!“ Вељко јој рече: „небој се жено, сви су Срби сад хајдуци.“ Па оде у чету Отанојеву. “) .
Кад Кара-Ђорђе 1804. год. дође у Орашац на Сретеније гослодње 2. Фебруара, и буде од народа, Станоја Главаша, Катића, Чарапића, Јаковљевића, Вула и други изабрат за Врховног Вожда народа Србскот, ту је и Хајдук Вељко са четом Главашевом био, п кад се Србски устанак развије, хајдучство Станоја Главаша престане и пре-
љуби се народњем устанку. Онда Хајдук Вељко пређе, те је као момак
код Смедеревског Војводе Љуше Вулићевића био и ув њега противу Турака војево. Но пошто Ђуша у Смедереву од Турака у јесен 1805. тод. погине, и Кара-Ђорђе на његово место постави његовог брата
%) Историја Ранкеа види стр. 91.