Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-— 19 >

у ~ · Кад за то у а у Новом-Пазару чује Кара-Ђорђе, нар ња пуст сва завојевата места, пише Војводама, који су у Босну упали и 78 и предузели пут Сарајеву, да се врате натраг; па похити у Србију к Де-

55 у __ Добрњац, кад чује да Кара-Ђорђе са војском брза к Делиграду, _ недочека га, него сам са Делиграда побегне у Београд, и кад дозна да су 2: ___Турци до на Мораву продрли. Он са Руским агентом Родофиникином, његовим помоћником Недобом и Митроподитом Леонтијем, побегне између "27.—28. Августа из Београда у Панчево, п одатле заједно с њиха оде у Влашку у главни квартир Руског Војсковође Кнеза Багратиона. ") Но кад лукави Грци Родофиникин и Митрополит Леонтије са Петрсм

__није Србија пропала, и да су Турци са Мораве и из Србије прогнати. Ова последња тројица издаду се код Кнеза Багратијона да су као Србски | +: посланици дошли и Багратијон им поверује. После они одпочну иптрите | противу владе Србске правити, и са Војводом Миленком Стојковићем _с помоћу Стевана Живковића Миленковог писара дописивати се. Кара-Ђорђе л Совет, кад дозна за интриге бегунаца, а нарочито Леонтија Митрополита. Пошље депутацију у Влашку главнокомандујућем Кнезу Багратијону, да га увере о њиовом пријатељском расподожењу спрама Русијп и обтуже одбегше. Но Багратијон је више веровања поклањо бегунцима, који су се истакли сами за посланике, него правим (рбским посланицима, па пише под 18. Фебруара 1810. год. бр. 164. из Крајове Вожду и Совету. Да пи шиље опет Родофиникина и Митрополита Леонтија и друге бегунце. Но Кара-Ђорђе са Советом одговори му, да они Родофиникина, Недобу и ни једног бегунца од њиове свите, а и Митрополита Леонтија непримају. Међу тим Кнез Багратијон смењен буде пи на његово место за главнокомандујућег дође Граф Каменски, који у Праово пошље Графа Цукатава, те се с Кара-Ђорђем састане и у име Каменског преддожи, да прими Леонтија и Недобу; но Вожд му на то одговори, да 5 побегавшој превареној браћи Србима прашта и прижа ји натраг; што се

_ пак би Леонтија и Недобе тиче, да му ји непреставља, нити _о њима говори. "")

') Види у Историји Павла Јовановића на стр. 62, и Мати Србија и син

Србин стр. 27. А и Вуков Совет, стр. 30. ##) Историја Џав, Јовановића стр. 65., 71., 72.

Добрњцем и Јовом Протићем, који је и он преварен, побего био, чују да