Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

50 ОДЕЉАК ПРВИ

су грађанска руска слова која је Шаде донео из Берлина врло лепа испала, и од нове године почеће се њима штампати, па додаје, да сад треба салити и црквена, и вели да ће морати прибећи Карловачкој Библиотеци да му пошаљу, или укажу најлепшим типовима штампане руске књиге за преглед. «НА. Писвма 797.

Али оно чиме је Копитар приволео Шада да поред грчке оснује и словенску штампарију нису биле књиге, којих је и Пешта врло мало штампала, већ Сраске Новине.

Ми немамо директних доказа да је Копитарева идеја оснивање (Српских Новина, али по његовом живом учешћу око тога, и по покро= витељству које је указивао уредницима, то се може закључити са великом вероватношћу. Кад је Стев, Новаковић откупио Курцбекову словенску штампарију, почео је издавати новине, да би јој дао посла. Није дакле чудо да се и ово ново оснивање српске штампарије веже за новине.

У исто време када је јављао Добровском, Стратимировићу и Мушицком о оснивању ћирилске штампарије, помињу се и Фрушић и Давидовић, Први пут 15. нов, јавља Добровском како ће штампарија прорадити од нове године, и како два српска студента, медецинара, хоће у Бечу да штампају ветлса на ужас маџарског монопола у Пешти. 19. јан. 1813 пише: ЕзЕ ће Зегђиз ђопиз јимет5, аш зетзке Моуше тефашг.

Кад је Фрушићу и Давидовићу прва молба за допуштење издавања новина одбијена, Копитар их је упутио да се обрате цару, и заиста они га и добију. ФПисвма 332. 38). Пре него што су новине и изишле вели Мушицком да их он мора строго цензурирати у погледу германизама, а што се тиче здравих принципа, т. ј. да јасно пишу, сам ће се старати «А. Писма 795=6). И заиста се старао. Неколико пута је о њима писао Добровском, и Добровски је давао своје мишљење о њима. Они су један примерак из поштовања слали Добровском, који им је опет преко Копитара послао 5јоуапки. -

Против целог овог Копитарева рада Пештанци су се дигли свом снагом да га осујете, али узаман. Пошто су три пута били одбијени, на послетку су добили декрет да Шнирер може у Бечу штампати само Српске Новине, а иначе никакве српске или влашке књиге. „Зеа ргоуосаук — пише Ханки — ад-тећиз шогтапашт саезагет, лес дибо тетатит“ «4. Писма 6). М заиста је победио, јер видимо да су после тога времена ту штампане песме Вукове П. књ, Забавник Давидовићев за 1815. и 1816. годину, Вуков Речник 1818 и др.

Овакав и оволики рад Копитарев није могао остати неопажен и како треба неоцењен од стране Срба. (Они су га у истину волели и високо ценили, »Овуда сви учени (Сербљљи — пише му Вук, — кои лобе свом род и езвк, плтали су ме за вас, и готово ми завиде што вас = лично