Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ПРИЛОГ ПРВИ | 751

Кад то зачу љуба Кулинова, Кад то зачу Кулинова када, Баци аглук из деснице руке, Пак си чупа свое русе косе, И запева из грла биела: Љуто цвили, до Бога се чује, »Кара-Гворгље невеселио се!

УОн Китоже незеленио се! »Вашт“ погуби мога Господара, УИ! остале Босанске гонаке, »Какве Босна нигда родит неће.«

О

Јадикује кано кукавица, А преврће како ластавица; итд. до краја песме.

О Смерти Јове Деспотовића Смрт Јова Деспотовића «Мала Песнарица стр. 103 (С. Н. П, [4 стр. 562»

Разбоље се Деспотовић Јово У Сријему у тој земљи равној

У лијепу селу Купинову,

На смрт «смерт; је се Јово разбољео, сразболио). Пак дозивлљље слугу Мизила: Па дозивље слугу Милутина: Миазило верна моз слуго! »Милутине, вјерна моја слуго!

»Ти упрегни коње у хинтове,

„Пак ти трчи (терчи), што гођ брже (год берже; можеш,

»Крушедолу бјелу манастиру,

»Те ми зовни мог рођеног брата,

»Мога брата, Максима владику,

УИ кажи му, ништа не затаји,

»Да сам се ја на смрт разбољео (разболио); Пак оданле, када натраг подљеш, _ »Пак ондале окрени хинтове, Уврати се пашем старом двору, »Трчи брже мјесту Беркасову,

»Те ми зовни моју стару мајку, |

»Стару моју мајку Анђелију,

»Ал' њој немој право казивати,

»Да сам се ја на смрт (смерт) разбољео;

»Већ јој кажи од мене поздравље,

»Да се ја сад на војску опремам

„Преко мора за девет година,

»Па је зовем да ме благосови.«

То је слуга хитро Содма) послушао,

Те упреже коње у три реда,

(Оде право (и одтерчау дивну Крушедолу,

Те казују Максиму владици,

Да се Јово на смрт разбољео (смерт разболио),

Пак оданле брже-=бољље оде Пак' оданле окрену хинтове, (Старом двору, манци Ангљелии (Оде право мјесту Беркасову, Те казуе од Јове поздрављље. Те казује мајци Анђелији,

Да се Јово на војску опрема Преко мора за девет година, Пак је зове, да га благосови.