Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

ма (као што је здравствена заштита) voryhede приступити обема димензијама истовремено.

2) Дефинисање социјалне сигурности и контексту развоја и концепт "најниже дозвољене социјалне границе"

Идеја о проширењу концепта социјалне сигурности данас треба да буде повезана са нужношћу развоја у већини земаља. Како је претходно речено, основни услов за ову везу је потреба да се смањи сиромаштво у свим својим различитим манифестацијама. Циљ је да се уклоне све "неслободе" за вођење достојанственог живота, чему у прилог иде креирање такозване "социјалне границе". Примарни носилац оваквог задатка је држава. Несигурности које су се истицале као резултат глобализације представљају додатни фактор за дефинисање концепта социјалне сигурности са становишта развоја.

Појам сиромаштво доживео је значајне модификације и трансформације. Постоји потреба да се искорачи из једнодимензионалног мерења сиромаштва (нпр. приход или потрошња) и да се укључе разни други типови депривације људи, као што је приступ образовању, здравствена заштита и становање. Све ово сагледава се у смислу приступа минималним нивоима. Овде минимум има релативну димензију, с обзиром да га установљава појединачна друштвена заједница. Циљ је утврђивање најниже социјалне границе, испод које шира друштвена заједница не допушта да се иде, а у циљу обезбеђивања минималног кључног садржаја права на социјалну сигурност. О овој минималној социјалној граници се не може преговарати и она треба да покрије основне потребе у социјалној заштити. Штавише, она не треба да се доведе у питање са економског становишта. Осим тога, имплементација ове минималне социјалне границе не сме да се одлаже. Тачније, све државе је морају одмах применити, без обзира на њихову економску или друштвену развјеност. Овај став је потврђен кроз развој правосудне праксе Комитета за економска, социјална и културна права, према којој недостатак средстава не ослобађа државе од извесних минималних обавеза у вези са имплементацијом права на социјалну сигурност.“ Можда није мудро говорити о концепту најниже социјалне границе у односу на само једно мерило, као што је приход. У одређивању минималне дозвољене социјалне границе данас, мора да се води рачуна о променљивим околностима у подручју рада, где важне

факторе представљају растућа незапосленост, неформални облици запо= шљавања и други облици радне несигурности, као и изузимање социјалних категорија. О Ово тим више што се није остварило очекивање из периода на- _ aT ae —

* Cichon, M.; Hagemejer, K: "Changing the delopment policy paradigm: Investing in a social security floor for all", in International Social Security Review, 2007, Vol. 60, No 2-3). 482