Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

носа у пензијском осигурању, предвиђен и у Препоруци МОР бр. 167 о очувању

права из социјалне сигурност (1983), која садржи и типске норме за закључива-

ње двостраних или вишестраних уговора о социјалном осигурању (сигурно52 сти).“

За разлику од интеграције, између осталих европских држава примењује се расподела, тј. одређивање пензије од стране осигурања сваке државе уговорнице, сразмерно пензијском стажу и осталим величинама које се узимају у обзир према њиховом законодавству (одређивање сразмерног дела пензије). Овај је начин својствен државама, с пензијским системом заснованим на обављању рада или делатности, односно на својству осигураника и уплате доприноса. Право на пензију остварује се из сваке државе уговорнице, по испуњењу услова одређених њеним законодавством. При томе, примењују се одређена начела, и то:

- израчунавање пензије темељи се на одређеним величинама (плата, пензијски стаж и др.) из законодавства у коме се остварује право, и

- висина пензије зависи од дужине пензијског стажа навршеног према законодавству у коме се остварује право на пензију.

Ту је општеприхваћено правило да се пензија одређује сразмерно дужини пензијског стажа у одређеној држави (рго гата тетрог 5), без обзира на то постоји ли право на пензију уз сабирање пензијског стажа из друге државе уговорнице или не. Старији уговори о социјалном осигурању,“ садржавали су одредбе о одређивању пензије у две варијанте, и то искључиво на основу пензијског стажа из законодавства поједине државе уговорнице, без сабирања стажа из друге државе уговорнице (сразмерни део пензије), уз могућност избора (опције) корисника који се морао определити за једну од варијаната, тј. да ли ће примати две самосталне пензије или два сразмерна дела пензије из држава уговорница. Такво правило одређивања пензије, и ако је уведено са намером да погодује корисницима, у пракси се показало неодговарајућим, јер је често пута право на самосталну пензију постојало само унутар пензијског осигурања једне државе, па се оптирајући за ту варијанту практично губило право на исплату пензије из друге државе уговорнице. У тим је случајевима (посебно у пензијским системима заснованим на осигурању и доприносима) долазило до непримењивања начела узајамности, према коме се права из пензијског осигурања заснивају на претходним улагањима појединаца у односно осигурање, у обиму који одговара висини (плата, допри-

>? Recomandation sur la conservation des droits en matiere de securite sociale, 1983, Aппехе 1 (типске норме), чл. 14-16. Извор www.ilo.org/ilolex. 53 Данас на снази, само Општа конвенција с Француском (чл.17), Конвенција са В. Британијом (чл2 1) ae 358