Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

систему социјалне сигурности (пензијског осигурања) сваке државе понаособ, већ се само координира њихова примена када дође време за њихово остваривање. У том смислу, ови уговори, и ако им је првенствена сврха омогућавање остваривање права на основу рада и осигурања у иностранству, могу деловати и ограничавајуће. То није последица само чињенице што у преговарању у двостраном уређивању односа у социјалном (пензијском) осигурању лакше долази до ограничавања прав (ту су увек могући уступци мотивисани интересима држава које преговарају), него и територијалне ограничености неких права, која произилазе из њихове природе, као што је случај са професионалном рехабилитацијом. Ако се посматра ограничење важења међународних уговора у односу на поједине гране социјалног осигурања, онда се може приметити да неки старији (с Француском и шведско), али и неки нови уговори (с СР Немачком, Швајцарском) не садрже осигурање за случај незапослености, а новији уговори ( с Босном и Херцеговином, Хрватском, Словенијом) не садрже породична давања (додатак за децу), што је иначе све чешћи случај у међународном уређивању односа у социјалном осигурању. Међутим уз сва ограничења која су садржана у њима, не сме сме се занемарити чињеница да је самим постојањем и применом међународних уговора о социјалном осигурању омогућено остваривање права из нашег и иностраног пензијског осигурања хиљадама лица, која та права не би иначе стекла, јер се не би налазила на територији државе у којој се остварује право, или им се не би могло сабирати периоди пензијског стажа у циљу остваривања права у одређеним случајевима, а када би се у томе и успело, пензије им се не би могле исплаћивати у њихову државу порекла.

Ако се посматра мало развој уговора у последње континуираном раздобљу 2 од половине прошлога века до данас, онда се може запазити:

- да су након другог светског рата закључани уговори на основама постављеним у почетку функционисања Међународне организације рада у социјалном осигурању, неки од њих с више елемената територијалности при одређивању пензија (то је случај с државама, из којих су преузимана очекивана и стечена права),

- да су уговори закључивани од шездесетих година прошлога века, у циљу заштите наших радника миграната у европским државама, напустили строгу симетричност примене у државама уговорницама при остваривању и одређивању права на пензију, омогућавајући тиме доследну примену начела узајамности и шири обим права која се њиховом применом остварују, и

ie Први уговор закључен након другог светског рата била је Општа конвенција о социјалном осигурању између Југославије и Француске од јануара 1951, који је и данас у примени.

366