Značaj kulturne borbe u Francuskoj

85

ђана бијаху лишени права гласања, за владе „уја-Филипа. А револуција од 1848. прокламира отиште право гласа п тако се народ приближи принципима од 1789. Али републикански Устав од 1848. би повријеђен 2. децембра 1851. државним ударом „Туја-Наполеона, који се потом прогласи царем.

Тек 4. септембра 1870., кад Република би коначно утврђена, „Проглас Човјекових и Грађанинових Права од 1789. год.“ поста право еванђеље Народне Воље "и Француске Републике. Он постаде њезин главни основ за цјелокупну политичку организацију.

пП

Проглас Човјекових и Грађанинових Права —— Песћатаћот. дез Ртонз де 7 Нотте ер ди Стоцет.

УВУОЛА

Заступници Француског Народа, сабрани у Народној Скупштини, сматрају, да једино у непознавању, нехају или презирању човјекових права, лежи узрок народних несрећа и владиних корупција. С тога су одлучили, да изнесу у једном свечаном прогласу природна, неодузимљива и света права човјекова, како би овај проглас стално лебдио пред очима друштвенога тијела: како би га на тај начин потејећао на његова права и његове дужности: како би дјела законодавне власти и дјела извршне власти, — која се могу, у сваком тренутку, поредити са циљем сваке политичке установе —, била више поштована; како би тражбине грађана, основане од сада на простим и пеоспоривим начелима, ишле увијек на одржање Устава и на срећу свију.

На основу тога, Народна Скупштина признаје и 0бјављује, пред и под покровитељством Врховног Бића, ова права. човјека и грађанина: