Zora

ИЗ ПЈЕСАМА АДЕ НЕГРИ

59

— На тебе је ред, Густаве, заиоведи Шарл. Именовани иладић иевао је тенорским гласом тако топло и складно, да му је глас све дрхтао! Слушаоци очарани никаху: „Још један иут! Још један пут!" Бакшиш је бнвао све већи, а светина је постајала комиактнија. Иред оваквим успехои п приходом, подстакивач ндеје, БТарл, рече: — Да завршимо, одсвирајмо трио из Виљема Тела! Трио отпоче. Тада старац, који дотле стајаше ненокретан, не смејући да верује нн својим очнма, нн својим ушима, плашећи се да није играчка каквога сна, уснрави се колико је дугачак, очи му се блистаху, лице се преобрази, зграби свој штап п отноче да даје такт са толико вештине да су млади свирачи, под његовим импулсом, електрисалп и одушевили свет, који их није поштедио ни пљескањем нп новцем. Пошто се је концерат завршио, свет се растури полагано. Младићн се приближише старцу, који се гушаше од узбуђења. — Ваша имена? муцаше сиромах старац како бн их моја кћи сномињала у својим молитвама. — Први рече: Ја се зовем Вера. — Ја пак, додаде други. Нада. — Онда, ја сам Доброчинство, рече трећи и пружи пред старца шешир нрепуњен новцнма. — Ах! Господо! Господо! Знајте бар

да сте ме племенито обвезали! Ја се зовем Ш а н н е н, родом еам из Алзаса. Десет година био сам шеф оркерстра у Штрасбургу. Ту сам имао част да први пуг спремим за позориште Виљема Тела! . . . На жалост, од како сам напусгио своју земљу, несрећа, болест и немаштпна изнурили суме.Ви сте ми садасиасли живот. И добри старац плакаше. — Благодарећи овоме новцу, продужи он, моћи ћу да се вратим у Штрасбург, где сам врло познат, где ће се наћн људи, који ће се заинтересовати за моју кћер — ваздух рођенога места повратиће јој здравље. Ваши млади таленти. које сте ставили тако просто и плененито у службу мојој нелаштинп, биће благосдовени; ја вам кажем н нредсказујем: ви ћете бити велики над великима! — Нека тако буде, одговоре трп млада нријатеља. * Ако сте драги читаоци, љубонитљиви да дознате. како су се иснуниле речп старога Шапнена, рећпћемо вам да се три ученика, три млада пријатеља, са корсерваторијума. зову: Тенор, Гусшав Роже , омиљенн нариски уметник, који је умро ире неколико година. Виолиниста, Адолф Херман , данашњн шеф оркестра на нозорници у Вајмару, у Њемачкој А онај што је кунио бакшиш, Шарл Гуно, прослављени компознтор францускп. Женева. Н. С. П.

-ООО^ОО«—

ИЗ ПЈЕСАМА АДЕ НЕГРГ) I. Мртви пољубац

прољеће једно, скривена у трави Љубичица рана поздравида св'јет, Но зрак бјеше хладан и у ирвој јави Тужно свену ситан цвјет.

На уснама мојпм, једном дан кад сједе, Затрептао пољуб у радости свој, Тп окрену главу,... тек што живит хтједе Мртав бјеше пољуб мој . . .

*) Ада Негри заузимље данас једно од првијех мјеста у италијанској модерној лирици. Рођена је 3. фебр. 1870- Прије три године издала је прву књигу својих пјесама: Га^аШа, а сад имамо и другу књигу њезинијех пјесама: Тетреб1е Све до скоро била је сиромашна учитељица у МоШ.-У1бкопи, а данас је црофесор књижевности на једној вишој школи у Милану. Из друге књиге њезинијех пјесама, ми доносимо двије пјесмице, како би, колико толико, наше читаоце са овом генијалном пјесникињом уиознали. Преводилац.