Zora

г 4

ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ, ПОУКУ II КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ МЕКСА ШЛНТИЋ И СВЕТОЗАР ЂОРОВИЂ. ЗГод. X. У МОСТАРУ, 30. ЈУ1А 1896. Бр. -4. и: В.

После десет година (од Е. Гајбла)

, г . фхиапрмеветреСБОјвноелвмношхлвта Па п оно понајмање, што је страховало, Последугаетранствовањац|беломесвету, За-зпрало, бојало се проседе мп браде, Вачух слатке деч;је глаее, менп непознате, II оно мп нешто тепа, ручице мп шпри. То весели беху гласи пз вееелих грудп.

И гле, тамо у одају кроз лозово лишће Јарко сунце завпрује са смкраја свога. Па дај п ја да завирим пре него што уђем, Да избро.јим колко ј' деце — седам их ј е равно. Седам плавих малишана слграју се, скачу, На лицу им расцветане румен руже здравља.

Кад се оно на пут дадох ире десетак лета, Онда јоште не имадох нп једног ееетрића; Први пут их еада видим вирећп кроз прозор; Ни имена ја им не знам, не знам барем свпма. Уђох к њнма, а они се загледаше у ме, Прекиде се сигра њина, очп им се шире. Најетарији уеуди се, корак ближе приђе, Упита ме: ко сам? шта ћу? гласом своје мајке. У то уђе и сеетра ми. Загрлих је силно. Одмах поче да ми прпча срећу дома свога И дечицу да ми елатку по имену рећа, А дечици топло рече: „Ево вам ујака!" Сад да видиш нова блеска повога весеља, На крило мп поскочпше веселп дечацп Па ме грле, иа ме љубе. госта, ујку свога, Девојчице, радоснице. привлаче ми г.таву,

А како је мени било у том загрљају! Обисла ме елатка деца, као грозд пчелица Па ми евако нешто шапће, евако нешто пита,Ал гле, што ми с' полагано срцу раздраганом Нека сета приближује, уздисај покреће! Тп пољупцп, та питања, дечји загрљаји Поведоше моје мисли некуда на страну. Јеет, колко су коракнула ова деца драга Коракнула од колевке ка животу бујном Зар ти нисп истолико ка гробу коракнб! ? II већ раете. већ дозрева тај нараштај млади Штоће шетат'потвомгробу- тако му се пише Прелази ће преко њега вееели п т] г жнп! II ја епустих своје руке благосиљајући На те плаве миле главе шапатом зборећп: „Здравп били, моји мили, смрти мп весници, Хвала вама, нова снаго, хвала, цвеће драго Што ми смрт навешћу.јете тако лепо, благо. Ј Нек вае здравље нек вас снага стазом жнћ^ [прати, Напредујте, - - а кад мене прпми земља матп Довршите с друштвом ево.јим поштено и смело Што ее мени, што се нама довршит' отело." Змајова.