Zora

238

прегазе кс;;а, а сно њему самоме прешла преко ногу, те је неко време пшао на штакал а: каводи прпмер помоћп у невољи како девојчице — ђаци — сакупљају седам гроша, дају пх малом дпмначару, којп на улицп плакаше, што мујетолико новаца од зараде кроз шпаг пропало, да не смеде дома отићи; по том је прпмер како ваља помагати у кући родптељима кад јз то погребно, а у исто време и учптп: — један Миланов друг учи н своје школске задаће п замењује оца у радњп п нагледа сзоју бону мајку. За тим се пзносп: како ономе своме другу који најбоље учи, ђаци ваља да се диве п да га љуое п поштују, а неда му завиде ; после тога је сличица, како деца вал.а да признају своје погрешке: — један од Миланових другова, који нехотице озледи око некоме старцу, признаје своју погрешку п сам се каокривацјавља; по том еличица, да воља све може: како је један, на учењу мучан, ђак трудом, вољом, добио бцене, кајбоље после првога ђака у разреду; иза тога је: како ваља по могућству куповати књиге, сасгављати себи књижницу п брижљпв.оје нагледатп. За тпм, како се никад не ваља тужити на скоје родитеље: — ђак, Мптнћ, п ако га отац, пијани ковач> неправедно бије, никада неће да се на њ пожалп, кећ на протпв, упорно то одрпче; како је непослушни п неваљалп ђак, Перпћ. из школе изагнан, како ђак, треба сам да увиди своје погрешке и да себе за њих кори : — тако је Милан сам себе корео, што је неко време у раду попустио, те се по ново латп посла; како ваља своме спротоме другу учинити поклон у ономе што он еолп , како не трсба бптп горд према својпм друговима; кчисо Милан из љубави походп сЕога болнога учптел.а, како увиђа бригу рсдптеља око дсце, јер : „гиглеба да их тикола■ сие (родитсље) изједначује и спријатељи " (стр. 73); како осећа сажаљење прсма своме другу, чпј је отац патпо на робији шест тдина; како се ваља сећатп се:ој : х добрпх. умрлпх другова, макар п млађих; како ђак треба да молп за опроштај п С!:ога дфуга, кг.да скриви. 11осле тога, казу;'ући, како је један понудио ;:,а жртвујс сга своја задовољства да бп поправио стсње својнх родптеља, Мплан даје прпмер, како ваља родитеље своје штс; ити сд трсшкога. За тп.м казује, како је п;ходио завод са глухонеме п

видео каква се дзца тамо уче, како жалп за својом добром и умрлом учитељицом I. разреда. Напослетку прича, како су псппти полаганп и како се опростпо са својим школским друговлма, јер ће учење у гимназији наставитп у другом граду, по што му се отац из Београда премешта. Као што видимо, у овпм примерима, пзложенима или у лаку оппсу пли у кратким живим слпкама, изводи се;како се ђакуваља понашатп на улпци, ушколп и кући; у главноме то: како треба осећати л.убав према свакоме п указивати је колико је год впше могз^ће, како треба бити пам/гган и послушан син, ау школи добар ђак п добар друг. Једном речју, све су ово ирнмерп, како ваља пматп добро срце, које ће бпти извор свакога добра. Оваквим прпмерпма срца, доиста се може благодатно на срце утицати. Мпланово детињско, простодушно причање, пуно неисказана миља, гануће до дна срца његове мале чптаоце. У њпма ће онн наћп обпчне, скоро свакодневне догађаје, што им се могу десптп ; у њпма ће наћп, што је, у ошпте, најпотребније иматиједном честитом ђаку. С друге стране, Миланов је карактер пример, како јс главни поеао васпитачев дивно постигнут, када успе да у својем ђаку развпје само сталну радњу, да овај сам познаје шта је добро а шта зло, шта лепо а шта ружно, и да тежп ка ономе што је добро. Ну, не само да се из овога сппса може увидети, какав треба да јз ђ а к, већ п какав треба да је учптељ. А то се види из Миланова простодушна казпвања, како о своме, тако п о другим меснпм учитељима. Тако, Миланов учитељ буди родољубље у ученицима, прпказујући им новога ђака, ГЈризренца и подсећајући пх да је он од оне њихове браће из неослобођених крајева ; за тим хвалп племенито пожртвовање ђака, Јанка, којп прпма на себе кривицу, да бп заштптпо свога нејаког друга. Казује се. како добра учитељица I. разреда похађа своје ђаке, кад су болеснп, па се брпне н о својим пређашњим ђацима; после тога, како су сви месни учитељн добрп, ма да неки пзгледају зли, п како управитељ школе не може да тражп пенсију, јер му је жао раставити се од пнсоле п дсце. Износи се, како