Zora

242

Свет моче на сав глас да се смеје, да виче, да се шали тако,,да сс г. Пајин глас, који је неколико пута нешто објашњивао, није могаб да чује. Тога ради, г. Паја нађе за потребно да обавести народ и он то учини заиста врло прикладном речју: — За што би се с-мејали, молим вас. И слон је ствар као и свака друга ствар па за што се, молим, не би могао и слон лицитирати. Ето, на примјер кад смо лицитирали папуче и јексере ви се нисте смејали п нисте викгли. За што ?! За то што су то папуче и јексери. Ето тако исто п ово је слон. Друга би то ствар била да сам ја сам измислио слона, али ја га нисам измислио него ево га овде у списку и сваки, који оће може прочитати да овде пишс: слон. Даклето није ништа смешно! После овако мудре речи нико се више не насмеја, само што раздрагано и одушевљено узвикнуше : А-а-а-а-а!... кад два пандура извсдсше слона. Слон је са чудноватим миром у души и на лицу дозволио да се лицитира. Само у први мах кад објавише да је процењен са 200 гроша, у њему се узбуни понос те енергпчно пружи сурлу и мал не фљисну г. Пају да овај вешти полицајац чак и то није предвидео и једним скоком склонио се иза платна. Свет као свет, разуме се, ударио опет у смејање а г. Паја, који се врати истина блед као крпа али ипакзваничнога израза на лицу, сзде опет на столицу додајући: „Ето, за што се ја не смејем, молим вас. Ту нема ничег смешног!" Најносле поче надметање. Неко додаде једну пару а други неко грош. Разуме се, нпкомс не треба

слон али га лицитирају шале ради, јер уз сваку пару, коју по неко дода, полети са свих страна по десет шаљивих додатака и примедаба. Газда Нићко сапунџија, кога се цзла лицнтација највише тиче, јер је главни поверилац и има много да прима, стара се сиромах да свака ствар изађе макар са пола гроша скупља. И он лицитира колико да попне цену, али се увек стара да не останествар нањему. Тако и код слона. Дође до 206 гроша, све у шали; Впћко сапунџија додаје грош — 207; неко други додаде 2 гроша; трећи 20 пара; четврти 20 пара, изађе 210 гроша. Нпћко сапунџија додајс још један грош — 211 гроша ; неко додаде пару, па се ућуташс. Нићко да опет помакне додаде још једну пару. Сад баш сви ућуташе. Лупадобош; слон стрпељиво жмирка; г. Пајо прегледа по редовима неће ли још који што казати а Нићко сапунџпја узврдао се и нуди једног до себе да дода још једну пару. Оће бити, неће бити, али — нико ни да зине. Нићко додаје јошједну пару, аја, нико да прихвати. Првп пут! Нићко сапунџија гледа у г. 11ају, гледа у слона, гледа у народ погледом који иште саучешће. Други пут! Нићко се чсше по врату и зноји сс по челу. И... . трећи пут!.... Нпћко сапунџија испусти руке и тужно погледа у слона а слон промрда сурлом и симпатично погледа у Нићка сапунџију. Дигне се једна вшса и дрека и смеј. Чсстптају му, задиркују га и, док Нићко не уме од чуда да се освести, пандур му већ стрпа у руке једну узицу а Нпћко погледа и внде да већ притежава слона. Једва је толпко још знао да каже: —• Л>у, : '.и, нс смејтс сс бар на муку !