Zora

— 318 —

ћј ШШ^г

р

РОРОК

I |р" !|\Ду ^стајте мртви и чујте ми речи,

|»Г№ И гон те таму што вам поглед пречи. Шј^ Иетииа света поред вас је близу,

Ал' лаж вас води у грехе и низу... 1 К'о и ви сада лутао сам и ј а, И сањо срећу, коју Демон свија; Ал' сину светлост са висина неоа, II видех стазу којом ићи треоа... Презрен сам, гоњен, мени мира нема, Камен ме бије, и крсг ми се спрема, И горко патим. Ал' за лажну срећу Ја никад Бога одрећи се нећу... У ноћном добу и мрачном, и ледном, И мене демон кушао је једном; Разасу злато да блиста по ноћи, И позка себи све подземне моћи. „Видиш ли", рече, шта ми је у власти, „И ја те могу од невоље спасти; „Даћу ти сјаја и богаства многа, ,,Ал' само мене да признаш за Бога"... „Не, никад, рекох. „Идем стазом правом, „И залуд кушаш и срећом и стравом, „Тело је смртно нека га нек пати, ,,Ал' душу своју ја ти нећу дати!" Усгајте мртви! Мора проћи тама, И деца ваша смејаће се вама. Ја јасно видим и дан својих нада, И срушен Демон где у пак'о пада. Милорад ј. Митровић. ПоСЛИЈЕ СМРТИ ЈеФТАНОВЕ

— ВИЗИЈА

Ј

Шр^ијмо, мили друзи! Ноноћ откуцава, ■|с Свуд је тама густа и мир глухе ноћи ; љ Иебо с мрачном земљом загрљено спава Само влажни вјетар струји по самоћи... Прекинимо причу, куцнимо се тихо У бесане часе!.. Ал у полутами Гле, међ нама сјенка — његов иризрак мио, Гле, на пустом мјесту и он међу нами.