Zora

/Г ^

ЛИСТ ЗА ВАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ \ Л К 1С{< А Шцтит И рВЖТОЗЖР -ЈТ.О.РО НИТЧ

Год. Ц.

/

У МОСТАРУ, 31. ДЕЦЕМБРА 1897.

Бр. 12.

ПоСЛИЈЕ ЖНОГО ГОДИНА ј§§ д ^робару сиједи, под старости ледом Што изнурен дрхћеш^ као суха грана, *И носећи иње ио газ6 х ч челу бл'једом, Што посрћеш љуто под бременом дана! Да ли памтиш, давно, прије много љета, У дан један мутни, јесењски и мокри, Кад капаше вода са дрвља и цв'јета И кад мртви данак тешка магла покри: Спровод један стиже, хрпа - мрачних лица, И у пусто гробље утјераше кљусе . . . Тад дјевојче неко, измеђ црних штица, Донесоше људи ? Косице јој русе По леденим грудма, као свила густа, Ко мекано злато, почиваху ти'о, А залеђен, мртав, са ледених уста Један горак осмјех трептио је мио. И кад црни сандук, на конопце дуге У дубину спуштен, крупна земља засу, Само врисак мајке, глас бескрајне тугс, Очаја и бола, по гробљу се расу . . . И дубоко у ноћ звонио је тамоКао глас из гроба, промук'о од бола; А ледено небо ћутало је само И капала вода са дрвећа гола.