Zora

3 О Р А

ОцЈЕНЕ И МАРКО ЦАР: Од Јадрана до Валкапа. Утисци с Вукопс сла-ве. Задар. Шталша■рнја Шпире Артале 1898. Цијена 40 нођч. Неколико лијепих сличица с потоње наше знаменпте културне славе у Биограду, писаних п'о фељтонски и сређених у једну књижицу, то је пошљедње дјело г. Цара. Префињен као естетичар, снажан и проницав као критичар, али најсимпатичнији као путописац, духовити наш Приморац и овом приликом умиЈе да живп интерес свога пратиоца освоји онпм елегантним покретом свог приповиједања, својом занимљивом и карактеристичном краткоћом и ређањем само оног што је у стању да буде од утиска, не само по писца, него и по читаоца. Ко је прочитавао такове работе пок. 11ризренца (Од Загреба до Солгбора ), Политове бпљешке с пута (лањско нздање), Арсинедебеле књиге и све оне биљешке путничке, које се с времена на вријеме јавл.ају поповременимподлисцима, могао би — прије него је прочита— да узме и ову књигу с извјесном слутњом да ће и опет читати какав путнички дневник, успомене на обичне малере са нахођењем мјеста у препуњеним хотелпма, са дугим описивањем својих ручкова, вечера, патња у збрци жељезничких кретања, — или, у најмању руку, са описивањем спољашњег шаренила, гомила свиЈета, вијенаца, литија и поретка у ком су у то доба стајали ови или они велики достојанственици ; ређања стенограФисаних аутентичних говора, поздрава, здравица и т. д. и т. д. — Но поред Ненадовићевих и М. Јовановићевих путописа, једних омиљених са свог живог и ријетког хумора, а других понајвише са научничких опсервација, данас су омиљени и иутописи г. Марка Цара, као работе Ј 'едног писца, који, по примјеру једне своје силгпатије (ТћеорћПе

ПРИКАЗИ ваиУег-а), умије да за своје путничке биљешке пробере све оно што у том дјелу ствара извјестан жанр у тој врсти књижевне умјетности. Једна је сво.јина тог његовог приповиједања, која се не да у кратком приказу оцртати, али која поставља г. Цара на усамљено мјесто међу свима нашим писцпма - путницима. То тумачи оно смјело увјерење да нам је у руци једна ствар елегантна, једра и по својој садржини п форми, најпажљивије приређена за штампу, кад год се срегамо с којом његовом књигом. Доста су само они дивни описи његовог пута Ннз родно Прилгорје па да се види шта је у стању да за дан два уочи један човјек прекаљене пјесничке душе, а уз то човјек широке и здраве интелигенције, књижевник по инстикту, — а то све на путу којим су пролазили толики наши пјесницп и чптава множина наших и страних путописаца, не могућидау својим књигама оставе ни сјенку какве реФлектоване слике нашег дивног српског Приморја, како је то у стању био Марко Цар. — II Љубо и Јовановић и Призренац и Дера и Полит и Арса и 1шШ (ЈиапУ, разнолики и по уму и срцу, пређоше те крајеве а тек по неки забиљежи нам свој спомен на њих само с неколико хладних п безбојних потеза пера. II слике с Ђукопе слаие да су рађене у атеље-у једног писца а 1а Арсо, ми бисмо у њима сазнали сваки пуцањ са биоградске тврђаве, прије, него што бисмо могли да добијемо у њима опћи лик те културне свечаности, окићен с неколико засебних ликова, који у њој доминирају и који привлаче нашу пажњу у свој оној неизбројној маси која се тај дан слегла са свих страна у срце Српства. Но г. Цар у неколико малих, додуше, више скица него обичних својих коларисаних слика, представио нам је пријестоницу српске 6