Zora

л и с т 3А ВАБАВУ, ДОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ

уређују

Д лвкса ЈИ антит«. и јЈовжн Јк, Д учи ^.

Год. III.

У МОСТАРУ, 31. ЈУЛИЈА 1898.

Бр. 7.-8.

РОЈЕДНА у^ОЛИТВА

еси л глед о кад ракете пале Што но у вис стрјелимице греду, Уједанмах и три с' горе вину, А под небом, ту се састанеду. Ту се распу_ у звјездице сјајне, — Тако нек се и молитве српске Једно јато, једна дружба красна, Горје дижу из три разна храма, II под небом, ту се не разнаје А под небом нек с' у једну слију, Да су пошле са три мјеста разна. Окићену сјајним звјездицама. Аливерић Тузлак. СОКОЉЕН

рана грану надграњуЈе, Зелени се бор, Ту је соко гњездо свио, Овђе му је двор.

'Гу долази младо момче Гледат' сокола, Гледа, гледа, и не може Да га с' нагледа. Соколом се побратио, С њиме другује До сада је туговао, Сад не тугује.

На растанку соколу је Пјесмом зборио: „Хвала теби, који си ме Осоколио! А сад идем, носиће ме Соколовски лет, Идем, летим, да соколим Цио српски св'јет." Аливерић Тузлак.