Zora

418

БОЖИЋ У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПРИЧАМА

сваке друге. Па чак и народне приче о Божићу веселе су и ми их овдје доносимо неколико (неке су из збирке ■ј- Вука Врчевића, а неке су до сад нештампане), да се види, како наш народ мисли н. пр. о њему и о Васкрсенију и док ово држи за кратко и смирено, њега зове масним и пјаним. А осим тога интересне су и због простог, али здравог и једрог хумора, који провијава кроза њих. I. ВЛС КРСЕНИЈЕ II ВОЖИЋ Сусрету се негђе близу некаквог манастира Васкрсеније и Божић, па први рече Божићу, подсмијевајући му се: ала си брацо, масан и премасан; а Божић њему: валај и ти, брацо, шарен и прешарен, те неке јаде до подне штогођ, штогођ, а од подне с бритвом у жућеницу; а ја за осам дана све једнако да се једе и да се пије. II. БОЖИЋ И БАЈРАМ. Срету се на бајрам неђе на путу хришћанска ђеца и турска. Турска укоре хришћанску: „видите ли, влашчади, како је данас све весело на наш бајрам! Па, баш, што се не нотурчите? Више ваља један бајрам, него сви ваши свеци преко године". Одговоре им хришћанска ђеца: богме више ваља наш један Божић, него седамдесет и седам ваших бајрама. Онда турска ђеца окупе хришћанску камењем вичући: ко вас за Божић пита, крмчади од крмака. III. БОЖИЋ II ВАСКРСЕНИЈЕ. Једанпут се опио Божић, па окрене по свијету да походи хришћане. Сусрете га негђе Васкрсеније пуно кротости и смирености, па кад види Божића сита и пјана, укорно га поздрави: помоз Бог манитове! А

Божић њему: Бог ти дао добро, ручку без вечере. IV. ОВЕ ГОДПНЕ НЕ ДОЛАЗИ БОЖИЋ. Био је један поп у некаквом селу који је жље знао књиге, а једва име своје подписати; а није имао никаквог мјесецослова, него кад би запостили, вазда би у џеп ставио онолико зрна Фаџоле, колико је дана поста, па би свако јутро бацао из џепа по једно зрно и по томе би знао, кад ће доћи они празник, којему се пости. Уз божићни пост, узе му попадија бјелачу (гуњ) да му закрпи лактове, па кад види у џепу 20-30 зрна Фаџоле, а не зна зашто он то држи, баци Фаџолу из џепа. Кад поп обуче бјелачу а не нађе Фаџолу завиче: ко ми је помео Божић? — Какав Божић, Бог с тобом! упита га попадија. — Ја знам, но ђе ми је Фаџола? Попадија узме из вреће по шаке, те му стави у џеп. Поп је бацао, по обичају, свако јутро по зрно, но на десетак дана пред Божић, упитају га сељани пред црквом: попе, колико још има дана до Божића? А он врже руку у џеп, да преброји зрна, кад ли нађе преко 40 па им одговори : како ми је виђет' на Фаџоли, ове године не долази Божић. V. БОЖПЋ II ЦИГАНИН. Служио некакав циганин код једнога хришћанина зенђила, па у очи неђеље свијех светијех (неђеља пред Божић) разговарајући се покрај ватре речедомаћин: е ђецо! ево нам сјутра, на здравље, и Сви Свети, а неђеља сувише. Чује то циганин, па рече: вала газда, кад су сјутра сви свети, треба и мени светковати, јер ће ту бити и наш који светац! . . До мало