Zora

Стр. 22.

3 О Р А

Бр. I.

вао, нијесу могли живјети, него су оне ткале и плеле те се тиме некако храниле. — Алија је до ушију био ћелав, те кад год би хтио у шуму у дрва, морао би за рана поћи и опет се по мраку вратити, вребајући када дјеце по улицама нема, јер чим би дјеца Алију на улици опазила, заорила би у један глас: „Ћело, ћело!" Толико се је дјеце бојао, да су га и каменицама тјерали. — Алији је било по прилици 18 година, када је служио у Гази Хузревбега. Алија је био врло вјешт у радњи око товарних коња и што год би требало за огријев дрва за Газина конака, он му је добављао. Газина кућа била је на дно Лугавине улице, гдје је сада шеријатски суд. — Прича се да Алија никад није посјекао стабла сировог дрвета, нити је икад одсјекао младих гранчица ..." Према томе, мјесто рођења и становања Ђерзелез-Алије, по предању нашега народа, јесте Сарајепо. Али има доста мјеста у земљама које Срби насељавају а која се везују за име овога чувенога јунака. Ја ћу овде поменути само два три. Тако у Херцеговини недалеко од Мостара налази се мјесто Стара Габела. Ту се налази узвишење, које се зове Ђерзелез. Исто тако налази се ту и данас кула са шарамповом за коју народ држи да је била Алијина, и да је по том мјесту стекао име Ђерзелез, те се назвао Ђерзелез-Алија. У тој околини била су и његова добра, њиве, ливаде, воденице и друго, а сад је све то у рукама Жнга. Нород у оној околини мисли да се Ђерзелез Алија родио баш у овом граду — Старој Габели. Осим овог мјеста има и других, која се везују за име овога јунака, но њих ћемо ниже, у излагању рада Алијина, споменути оним редом, како се нижу и његова дјела. Друге народне пјесме стављају Ђерзелез-Алију на друго мјесто. Најближа је горе поменутом предању она пјесма у „Босанској Вили" за 1888. год. (страна 58—60) под насловом „Ђерзелез-Алија". И она ставља овог јунака у Сарајево :

Поранио Ђерзелез-Алија, У Сарајву граду бијеломе; Тек попио на јутру ракију И попио кафу шећерлију На бојали чибук запалио . . . Исто тако Ђерзелез-Алију ставља у Восну и она пјесма у II. књизи Вуковој под бројем 92. (стр. 577.) „Женидба Змај Деспота Вука" - Змај Деспот Вук испросио преко мора дјевојку у некаква бана од Млетака, па кад се вратио кући добије писмо од дјевојке, која му пише: „Господару, Змај-Деспоте Вуче! Ако скоро одеш сабирати, Господару, кићене сватове, Купи ската дванаест хиљада По избору бољег од бољега, Свакога ћу, Вуче, даривати, Даривати свиленом кошуљом; А ђевери доброга јунака, Ја ли брата, ја ли побратима; Јера имаш грдна душманина, Та у Босни Ђерзслез-Ллију ..." Иста пјесма још тачније наговјешћује мјесто. Кад су били при повратку, дотрчи један од сватова Змај-Деспоту Вуку: На ње.му је седамнаест рана, Носи десну у лијевој руку, Како дође Змај-Деспоту Вуку, А он Вуку 'вако проговори: „Зло ти вино, Змај-Деспоте Вуче! Зло ти вино, а горе ти било ! Удари ти сила у сватове Чудна сила 'Берзелез-Алија Са његоЂих триста Сарајлија ..." Дакле, удара Ђерзелез-Алија са својих три стотине Сарајлија, што ће рећи да је и сам Сарајлија. Исто тако и у пјесми, која за овом иде под бр. 93. „Норча од Авале и Змајогњени Вук" у којој се пјева борба између Порче од Авале и Змајогњеног Вука, па кад погибе Порча, Ђерзелез-Алија, који је код Порче био у гостима, и који је затворен у граду гледао борбу између ова два јунака, рече: „Мили Боже, на свему ти фала! Кад с' десише затворена врата На кулама и на капијама, Више б' Вуче јада учинио." Па побјеже СЂОме Сарајепу. И опет Сарајево, као мјесто становања овога јунака. Алн нека се упамти и ово