Zora

Бр. II.

3 О Р А

Стр. 69

Он се убија трновим коцем. Кад га човјек опази, треба да иде за њим, све док он не свратп у гробље, тада се треба сакрити, и добро пазити, у који ће се гроб увући. Кад се запамти гроб, дође се сјутра дан обноћ и чека се, гледајући кроз рупу, коју он има за одуху, кад ће се почети надимати. Ваља га чекати док се сасвијем надме, а онда добро заоштреним трновим кбцем кроз ону рупу пробости га. Тада се треба чувати, да не би како год, која кап крви, која из њега штрца канула на човјека, који га боде, јер би се у том случају по својој смрти и он повукодлачио. Да се сачувада преко мртваца, који је још у кући, не пријеђе мачка т. ј. ако пријеђе да се не би повукодлачио, треба му преко сриједе ставити гб нож зелених корица. Плакавац. Он постане од онога ђетета, којега мати, родивши га, удави. Оно излази из гроба, као и Вукодлак, обноћ, те обилази око куће материне и плаче неким ужасним вриском, као дијете које се истом роди. Он је као и Вукоцлак надувен, само што је мален. Кад иде ноћу, види му се око врата она уза, којом га је мати му удавила. Он не може никоме наудити. Стуха. То је човјек, који нагази на вражју вечеру, те га ђавли узму и даду му неку снагу, којом може, да, кад дуне, поруши читаве куће. Он се дању бави обично код куће и ради послове, као и други, а обноћ лијеће са другим Стухама у друштву по брдима и дува на куће оних, којима се хоће, да за што год освете. Тако је био Стуха неки Галебовић из Баћевића, села близу Мостара, те је један пут из освете срушио са својим друговима кућу и дигао стог сијена у ваздух (Матка Гагре из Затона код Буне). Он је једноћ дошао у Матка у кућу и заискао, да му испеку каву. Кад му жене не хтједоше испећи каву, он науми, да им се освети, а оде у Вране Солде, млинара у Ћемаловића млиници у Ходбини, који му

испече кахву. Тако он једне ноћи састане се са својнм друштвом и пухне на Гагрину кућу и стбг те их поруши. Један од његовог друштва хтио је из неке освете Врани Солди, да сруши кућу, али то Галебовић не даде, јер не хтједе дувати. Тако је Врани срушен само шљем од куће. По овој причи се види, да Стуха кад хоће да сруши неком кућу, морајош друштва у помоћ узети, да му помаже дувати, јер овдје, гдје није један хтио дувати нису могли да сруше кућу Вране Солде. Галебовић је сам при смрти ово причао! Мора. То је дјевојка, која се подиже ноћу и завлачи се у станове људи, којима се ради неке ствари хоће да освете, а најобичније се Мора свети човјеку, с којом је овај љубовао,* те вјером преврнуо и другу узео, те човјека на сну притиска и души га, мори. Ради освете вјероломнику, дјевојка и загази у овај велики гријех, те постане Мором. Слушао сам од сељака и од варошана два три начина, како постане мбра, али је сваки некако таван. Тако ми је један причао, да се обично двије дјевојке састану, кад хоће, да посгану Море, оду ноћно — у глухо доба, на гробље, изваде из којег гроба лубању човјечје главе. те у њу чварају. Али шта, и како чварају, не умједе да ми каже. Други ми је причао да дјевојка, која хоће Мбром да постане, сједне на хљеб, те јој тако дође црни ђаво и да јој моћ, коју Мбра има. Трећи ми, вели, да дјевојка узме један ћуп пун нечисти, па у овај ћуп убаци разне ствари, које се строго чувају од нечисти, као хљеба, соли, разних јествина, и других ствари. И ово се чини са неким чварањем, * Љубопати, један одиста врло лијеп и подесан израз, пун пјесничке љепоте за они иојаљ, који се до сад обпљежавао изразом: ашиковати, ћосати, водпти љубав. Употребљује се у Херцеговини гдје је п поникао. Штета што се тај цвијетак нашег српског језика види само међ шанинским цвијећем, а по ширпм круговпма замјењује или неким вулгарним скованим изразима, или изразима сасвим туђинским. Ур.