Zora

Стр. 310

3 0 Р А

Бр. VIII —IX.

Млетака и Србије. И до тога су закључка дошли сви они који су проучавали српски новац од Занетиа овамо, осим коментатора Дантеових особито нашег доба. Отуда проф. Брунели доказује, пошто отпада фалсифицирање у модерном смислу ријечи, да то није ни главни знак опачине овог краља. Краљеви, који се с њим спомињу, нису зли само по ономе, што им пјесник ту приписује, него их тијем само индивидуализира, као Алберта Прагом, Филипа Лијепог лалцом, Карла II цолавошћу и т. д. Јер је већ Оттимо рекао, да се о овоме Краљу може рећи грђе, него ли је пјесник рекао. И овђе излаже опачине Стефана Драгутина који је оцу одузео престо и живот, дочим Уроша II Милутина истиче као доброг краља, који се послије смрти удостојио части олтара. Из ове своје расправе г. Брунели извео је сљедеће закључке: а) дајеонај српски краљ, ког Данте спомиње, Стефан Драгутин Сријемски; б) да се а§^шв(;аге има претпоставити глаголу уеЛеге, те значи удесити, испрашти, имитирати; н) да ријеч Тгаљуп овдје значи тип; г) да новац само индивидуализира опаког Краља; и д) да су најстарији коментаторп много тачније овај стих тумачили, него ли многи модерни.

Ми Срби дужни смо, да будемо захвални проф. Брунели-у: прво, што је ослободио нашег светог краља Милутина од друштва злих краљева у Божанственој комедији ; друго, што је резултате наше модерне историјсТге науке, и не знајући за њих, односно старих српских новаца, уништио. Кад је Глас Црногорца , приказујући Протићеву књигу Наши модерни Историчарн , навео овај стих Дантеов, биоградске Вечерње НоЂОсти то су прихватиле; али је исти лист био принуђен да се опет на то поврати, јер је у Биограду било „на ту кратку али јасну биљешку, и ако не јавно, али тајно испод жита пронијето, да то није истмна." (В. број 32 Веч. Нођ. т. г.) Да видимо што ће наши модерни историчари сада рећи када виде из: I. Званичних докумената млетачке републике; II. Нарочитог звања државног против српског новца; III. Читаве литературе о српским новцима да је не само постојао српски новац, него да је био поплавио тако земље млетачке републике, да се отуда породило читаво новчано питање између млетачке републике и Србије!

к,

П о з а в Члановима јМаткце Српске к свему Српском ј ^ароду

к.њижевно Оделење Матице Српске, хотећи да угоди често исказаној жељи јавне штампе, хотећи да својим радом што боље задовољи потребе нашега друштва, и нарочито, да књигом што више користи Матичиним члановима: већ више од године дана претреса на својим седницама питања о програму својега рада и о облику Матичиних издања. У седници од 2.(15.) марта о. год. дошло је Одељење до коначних одлука, које је и Главна Скупштина Матичина једнодушно прихватила.

Те одлуке износимо сада у име Главне Скупштине Матичине пред чланове Матичине и пред васколики Српски Народ, чијем умном напретку и служи Матица, и позивамо све пријатеље српске књиге на моралну и материјалну помоћ. Овим одлукама се смера на то, да Матичина издања буду што сагзременија и да им садржина буде од што непосреднијег интереса и користи за читаоце. С тога ће Летоппс од нове године чешће полазити своје читаоце, свака два месеца, те