Zora

Стр. 326

3 0 Р А

Бр. X.

У[ с 7 о к у

ш/Ј1гжо, о тамо, на Истоку жарком Гдје се умире од љубави и сунца, Кроз тихе сараје у дубоке ноћи Гдје звоне дахире и шедрван бунца. Тамо, правовјерни ЈГјено и без бриге Гдје вечито уче Само двије књиге Алкоран и страст! Ту гдје урма здрије, Гдје царује л'јеност, страст, наслада само, Гдје но небо вјечно даждом огња лије Тамо је рођено моје срце, тамо! Тамо, о тамо, гдјено женске косе Миришу ко јасмив. Тамо гдјено страда Душа за Бога а тјело за жену! Гдје су св'јетле баште пуне густог хлада, А хлад пунан жена Жене пуне страсти: Гдје умиру срца За тренутком сласти!

Тамо у том крају на брјегове чије Бог је силазио. Гдје дувају само Мирисави вјетри кроз одаје тије Тамо је рођено моЈе срце, тамо! Тамо, о тамо, гдје но страшни пожар Неба и страсти, никад се не гаси, Гдје за пољуб гину, мру у загрљају, И л'јено и споро теку драги часи! И гдје мјесто морем Вјечни олуј блуди С љутим пустошењем Кроз срца и груди! Гдје су обале пуне »леандера А небо азура провиднога само Срца љубоморе —■ смртне, кб кап Тамо је рођено моје срце, тамо! Гдје су крупне звјезде Свод јаснији плави, Гдје је анђо смрти, Анђео љубави.

Ах, тамо, гдје свако љуби као Азра, А живи ко сотона сред грјехова само А ко пророк свети вјерујућ и молећ Тамо је рођено моје срце, тамо!

Женет.

Јобан пучић

СУД5КМ ЈБУДЦ •У/рохујали дуги вјеци, заборав их скрио тавни, Исчезнули часи среће, жарке среће дани славни !... Протјецао људски живот ко валови бурних вода, Васиона титрала се са судбином људског рода. Мотала се свјетом мржња као клупко љутих змија, Мотала се за њом завист, што људима крв испија. А за њима дошла биједа, да у црно све замота, И задрхтб свјет ко шибље — ледна самрт од живота. Сапела их мржња, хала: псовка се је чула густа, И режао брат на брата све за кору хљеба пуста. И дошао тиран горди па окове сковб свима: — Пуштена се пашчад кољу, сад нек сваки ланац има. И потекла многа суза низ блеђано, сухо лице: Некад су се тукли хљебом, сад немају ни корице. Проклињали људи Бога што им тако криво чини, Проклињали — од клетве се тресло небо у висини!