Zora

Бр. VII.

3 0 Р А

Стр. 26?

тим сценама Турке у живој боји; изнео би у слици, развијеној и пуној, карактеристичне моменте у српско-турским ондашњим односима. А нарочито не би изоставио четовање, као један од најкарактеристичнијих таквих момената, него би га, у једној или више слика, што живље представио. Онда вам је, (ја ово излажем по народним песмама 1 на границама црногорским, међу чобанима који су овце чували, био један оригиналан и поетичан живот, који у осталом ништа не опомиње на пастирске идиле из Мармонтела и Флориана. На Рудинама, у Сађевцу, на Ластви Озринићкој, на Грахову, на Изворима и другим, ваљда жупнијим, местима катунске и других нахија, држали су овце Вукота Мрваљевић, Вук Мандушић, Вук Марковић, Вук Томановић и други јунаци Вијенца. Целе долине или висоравни прекривале су овце, све торина до торине, струга до струге, на овцама чактари и меденице, код оваца гарови и други чобански пси ; мало даље, под каквом буквом, деца чобанчићи, леже потрбушке на ледини, држе пушке на око и гађају нишан, а горе, по главицама, пужа се по један старији, с пушком у руци, гледа неће лп гдегод видети какву ватру и Турке крај ње, да се брани од њих или да их нападне. У таквим живописним моментима, било је највише бојева и четовања између Турака и Црногораца, било да Турци на ове нападну, било ови на њих, а све ради отимања и преотимања оваца. Ту су се овце на збојеве терале и отимале. Тога ради, читаве експедиције полазиле су од стране Турака на Црногорце: спушки капетан, никшићки поглавари и други дизали су велике чете да отимају овце црногорске, а Црногорци су се, опет, окупљали многи, састављали дружине од неколико племена за обрану н. пр. од Цуца, Бјелица, Чевљана одједанпут. Тога ради, још, а и из других узрока, била је 1 Овај чобански живот и четовање описан је у неким песмама Огледала српског (песме под бр. VI. VII, XII, XIV, XVII).

и нарочита уредба и полиција установљена: по целој граници и осталим опасним местима и пролазима, саграђене су биле куле а на кулама су били пандури који су чували друм од Црногораца 1 . Таквих кула било је доста: на Крстац паланци, на Бањанима итд.; само на Рудинама биле су две. Сем тога, било је бојева и четовања и у вишем стилу него што је ово око оваца; било је н. пр. право хајдучко дочекивање и нападање каравана трговачких, турских. Око Никшића друмови и богази били су затворени, Црногорци су стајали често ту у заседи па би дочекивали скадарске или босанске Турке „ђе ћерају робу свакојаку", нападали их, убијали, секли, пљачкали, грабили благо на гомиле, на сносове, и носили га горе уз Будош или коју било другу планину. Тако је било, од прилике, у Црној Гори у оно време; народне песме то кажу, а и по свему осталом тако некако изгледа. Кад је тако било, онда је тако требало представити и у спеву који то време слика. Један артист (као што је био Мериме н. пр.) који би нарочито волео овакве четничке призоре, овакве слике чудне, оригиналне, дивЉе, које ипак имају своју поезију, не би зацело пропустио да израдп две три сцене што би то представљале; насликао би и заседе, и отимања оваца и каравана, и бојеве око кула и др. Његош, међутим, ни једну такву сцену не да. Он само једанпут, и то узгред, уједном причању, дорирне то хајдуковање и бојеве око каравана (Пециреп и Балета); једанпут, у једном стиху, помене четовање („да сам ђегођ у чету кренуо", каже Мићуновић; сцена снова); тако исто помене Р}'дине и овце („шћаше ли им, каже се тамо за Турке Никшиће, мила вјера бити да издижу мирно у Рудине"?; Озринићи на госпођинској скупштини); једанпут опише, у причању Мандушићеву, бојеве око кула

1 „Устадоше Турди на оружје, „а забити поградили куле, „а на куле вргоше пандуре: „друм чувају од Црногораца". (Огл. п. XIV).