Zora

Бр. УИ.

3 0 Р А

Стр. 275

Ђурађ Вукоинћ деспот српски и Ђорђе КастриотаСкендербег, иођ арбанашки године 1444. * Српска Мапшца спрема свој календар за 1902. годину који ће изићи у серији књига Петра Коњевића. Календар ће бити са сликама. * Изишле су у врло укусном издању Пјесме Јована Дучића, књига I. Цијена је 2 круне. О овој лијепој збирци пјесама донијећемо у једном од наредних бројева опширнији приказ. * На приједлог госп. Марка Цара да се приликом педесетгодишњице смрти Владике Рада заснује на Цетињу Нароона Библиотека, налик на сличне институције у већих народа, понудио је професор новосадске гимназије г. Александар Сандић на дар новој библиотеци — ако се оснује — читаву своју књижницу која броји преко 1000 комада, међу којима има и разних србуља штампаних и у рукопису. Ова племенита одлука српског књижевника поздрављена је на Цетињу са усхићењем и захвалношћу. Не знамо да ли се на остварењу овог приједлога г. Цара, што је изишао у нашој Зори, што отпочело, а мисао је лако остварљива и достојна великог пјесника. * Др. Јован Јовановић-Змај јавља да му прилике не допуштају да и даље остане издавач своме листу Неиену и да га предаје у руке издавачком друштву Рад. Све што се тиче уредништва треба слати на пјесникову адресу у Каменицу -Срем, а претплату на уредништво Непена у Нови Сад. Ко се до Нове Године претплати на Непен за цијелу годину добиће као засебан дар Међневенче, књигу за дјецу са сликама коју је већ спремио и уредио чика Јова. * Наш сарадник г. Јован Протић издао је овај позив на претплату: „Дао сам у штампу моју Припокетку како се покојни поп Аврам НесторотА свадио са покојним Несторолг Аврамовикем. У овој је приповијетци карикираним маниром приказана некадања тако смијешна борба наша два сталежа: свештенства и учитељства, а као књижевно дјело интересантно је као имитација познате Гогољеве приче „Приповетка како се свадио Иван Ивановић са Иваном НикиФоревићем," што је изишла у изврсном пријеводу ТЗорђа Поповића-Даничара у Народној Библиотеци Браће Јовановића. Књига ће изнијети десетак штампаних табака на лијепој артији и у врло укусном издању. Цијена јој је само 1 круна а за Србију 1 динар и 20 пара. Скупљачима дајем десету књигу на дар или вриједност у готовом новцу. Претплату и имена претплатника ваља слати на адресу: Јован Протић, гимн. катихета, Моз1аг (Негсе§чтпа). * У Пешти је почео излазити српски лист Обртник под уредништвом Младена Пилића, машинског инжињера. Лист излази једаред недјељно а бави се чисто привредним, обртничким и трговинским питањима. * Зборник црквених богослужбених пјесама, псалмова и молитава, извод из типика и црквено-словенски рјечник, за православне српске цркве и школе на свијет издали: протојереј Јован Живановић, проФесор у богословији и Јован Живановић, професор у гимназији. У Срем. Карловцима, Српска Манастирска Штампарија 1901. Цијена је књизи 7 круна. * Примили смо на приказ: Сркска Праиослапна Херцеговачко-Захулгска Митрополија при крају 1900 године. (С додатком). Издао Серафим Перовић, митрополит. Уредио Јован Муцовић, митрополитов тајник. У Мостару, 1901. У овом шематизму налази се и историјски рад архимандрита Илариона Руварца О хумским епископима и херцегоЂачким митрополитима Зо године 1766. * Књаз Арпанит, драмски чин књаза Николе I. преводи се на њемачки. Преводилац је гђа Милена дра Жарка Миладиновића из Руме. * Као што читамо по листовима: позната Фирма Петра Николића у Загребу дала је израдити и у велике распродаје нову слику од академског сликара А, Боцарића Гуслар на збору или На развалинама царства српског. Чим примимо слику донијећемо опширан приказ на њу. * Извештај о конгресу против алкохолизма одржаном у Бечу 9.—14. априла 1901. од дра. Љубомира Ненадовића. Панчево, штампарија Драгутина Витигшлагера 1901. * Школски Музеј у Београду, IV. извештај за 1900. и 1901. годину, саставио Д. Ј. Путниковић, учитељ, управник Школског Музеја. Београд, Штампарија Драгољуба Миросављевића, 1901. * Изишла је као 45. књига издања Чупићеве Задужбине у Биограду: Примјери чојстш и јунаштпа, прибиљежио Војвода Марко Миљанов-Поповић Дрекаловић Штампано у државној штампарији Краљевине Србије. Биоградско Коло препоручује ову колико важну толико и симпатичну књигу. * Српска Књижевна Задруга издала је и четврту књигу Толстојева романа Рат и лтр у изврсном пријеводу Милована Ђ. Глишића. * У другој свесци Гласника Матице Далматинске написао је Марко Цар пријеглед из новије српске књижевности. * У Будимпешти почео је излазити српски политички лист Народни Глас као орган социјалнодемократске странке у Угарској. Уредник је Милорад Поповић. * Лист удруЉена поштанско-телеграфске омладине почео је да излази двапут у мјесецу под уредништвом Милоша М. Бошковића. У листу је заступљена стручна, забавна и поучна садржина. * Српски листови из Краљевине пуни су хвале о умјетничкој изради портрета Краља и Краљице од Влаха Буковца. Ови ће се портрети олеограФски умножити.