Zvezda

СТР. 72

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 9.

После чега буде Србин на ма какву куку или шип дућански окачен. Ако је осуђеник био тежак, морала је да нрихвати и дућанџика. Једну је добит дућанџпја, пред чијем би се дућаном евај окаченик клатио, свакојако пмао: За неколико је дана јурила маса муштерија у његов дућан. Овако од речи до речи. И то у једном иначе добро уређиваном белетристичном листу.*) Што сам могао најпитомије у томе тренутку да кажем, било је једно гласно: „Безобразлук!" И сад представите себи оваку слику: Упутио се Теразијама батпибозук, уз пут пуни лулу, а за н>им са кононцем о врату, као какав пас, иде мирно бедни Србин. И не покушава, да се отме. Башибозук мерка: где ће, где ће... па оп-цуп, те код Марије Фаркаш. Покојнаца изиђе с белом капицом, а башибозук: — Да вешамо, газдарице! Србин стоји мирно и — чека. — ТЈпт СгоМез \УШеп! запрепасти се добра г-ђа Фаркаш; тутне Турчину динар у шаку, а уз то и једну ,.кремпиту"; Србину — чоколаду, и ово се двоје, као два дедака крену даље. Код Путника — тако исто, док га најзад не окаче на Дилберова врата. И он ту виси, а муштерија само јури ЈУР И , ЈУРИ У апотеку. А у вече, кад се нуста позориште, у коме су се давали рецимо, Сардуови ,,Присни пријатељи" — нико за живу главу не сме проћи поред Дилберове апотеке; јер тамо висп — онај бедни Србин. Овај ме безобразлук потсећа на ону деоешу из Србије, коју је штамнао, готово у исто доба, опет један виђенији немачки, шаљиви лист и која гласи: „Данас у Србији целога дана није нико никога убио. За ову иетшштост ове депеше не прима уредништво никакву одговорност на себе." Насмејао сам се випу, али ме је безобразлук ипак љутио. Ј. У.-

ЉУБАВНИЧКА БИБЛИЈА

Шта је љубав? Љубав је нека врста рата: одступите, слабодушни. Плашљив љубавник није достојан да носи наше заставе. Ноћ, зиму, дуге латње, сурове болове, најмучније послове, све треба отрпетн на пољима где изгледа да влада само нежност. Доста пута облаци ће на тебе излити пљусак од кише; доста пута мораћеш, да дршћећи од зиме, легнеш на пољу на тврду ложницу. Овгцио,

Љубав је роса небесна што срца освежава. Петрарка. Љубав је најлепша и најлуђа од свију страсти. Оксенштирм. Љубав је у Француској комедија; у Енглеској трагедија; у Италији озбиљиа опера, а у Немачкој мелодрама. Мадам ди Блесингтои. Детињство је зора љубави, јер љубав је живот, —^ љубите, љубите; — знајте бити деца у љубљењу. Салваторе Фарина.

Љубав је једина болест између свих болесги, од које човек не жели да оздрави.

«г *

Љубав је задовољство света и спасилац свих човечјих раса. Ко каже љубав, каже мир, слога зпружењо- Велики, је носилац мира љубав. М ј с ћ е 1 е

ИОЈиРИЈДЕ ДУХА Наука нас учи скромности више неуо јеванђеље. Она ни на шта не гледа „са внсине", она не зна шта је то „виши положај", ништа не презире, никад не лаже да би одиграла какву улогу и нншта не скрива кокетства ради. Наука се зауставља пред Фактима, као иследник, по пекад као лекар, никад као џелат, а најмање ненријатељски и у иронији. Херцен. Измерење у опште онда је могуће, кад нијв више ни потребно, то јест кад је прошла лична злоба а мишљења се зближила, па људи и сами увиде да се немају ради чега свађати. Херцен. Свести крвава религиозна питања — на нитања човечанска, и крвава политичка питања —- на питања економна, то је прави задатак савременостн. Херцен. Волтер, који је искрено тражио слободу речи, који је вапио за нолитичким слободама и био присталица слободне трговине, који је у ошпте хтео слободу и само слободу, делио је људе на „људе од реда" и на „риту", па је слободу тражио само за прве, а друге је називао глупом масом и определио им воловски јарам. Ј1уј Блан. Говоре о жртвама рата и епидемије, а да ли је ко размишљао о бојном пољу наука и вештина, да ли је изнашао кодико мртваца са тога поља покрива земља, уелед умног напрезања и услед борбе за успех? Балзак.

*) 1>1в КотатуеН. II. Вап4. 8. 32.

У Београду продаје се .шет само код продаваца на број.

ОАДРЖАЈ: „НсЉи мнла...." (пеома) — „Све за један дан" — „Доцне у вече" (пеока). — „Где поморанџе зру" (наотавак) —• „Рааеник" — „Запикљивсоти" — „Љубавничка библија" — „Иокрице духа". Власник Ст. М. Веселиновић. Штамп. Св. Николиђа об. веиад бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. веселиновши