Zvezda

БРОЈ 17

3 В Е

3 Д А

СТР. 133

— Али у вашем гласу има негото тако мило, тако пријатно, да бих га ја, чини ми се, до века слушао! Збиља, госпођице, не мислите да вам ласкам. али ви сте једна врло мила девојка!... Ја вам то искрено кажем и не бојим се, јер кажем истину!... Срећом беху већ пред канијом. Она само пусти руку и рече: — С Богом ! Па умаче у капију. Он се загледа за њом, па, кад она уђе у кућу прошапута: — Лепо парче ! Ушавши у кућу, Пава се из све снаге трудпла да се не ода. Мислила је: сад ће бити грдње; али, за њену срећу, вико јој речи не рече; нико ни пажње не обрати на њен позни долазак; само је мати запита : — С ким си дошла ? Сама — слага она Вечерали су мирно. Отац и мајка беху весели и раеположени, јер, ето, хвала Богу, има рада до мнле воље, а кад има рада има н хлеба, а онда је све мирно кад се стомак подмири... По вечери мало поседеше, на се спремише да легну. Кад се год рада има Стојадин обично рани у „шевећерију", али тада му ваља и у вече раније лећи. Једва је чекала Пава да се свећа угаси, те да са својим мислима на само остане. Сву је снагу напрегла да ни погледом не ода шта јој је на души. А у души јој је кипедо. У ушима јој звонише речи његове: „ви сте једна врло мила девојка! 1 .. . Па како јој је то умиљато рекао! Оа како је он мио !.... И душа се њена напуни сликом његовом. Он беше у њеним очима велики, моћан ненадмашан За његов ум и разум ие беше граница: он је знао све... Други људи нису му ни на близу; па баш и да имају све његове врлиие — што ни у ком случају не може бнти — немају оне његове умиљатости, оног осмејка, оног погледа; не умеју изабрати нити наћи онако лепу реч, што звоии као сребро, што чисто уепављује... Па јој се оте мисао девојачка и оде, оде.... Слава, срећа, рај, миље, све сласти животне, све сласти душевне, све се.то стони у једно и обујми јој тело а душу успава; а љубав, та најнсжнија мајка бедног човечанства, целива је својим жарким пољупцем.... (наохавике ее.)

Ј" Е С Е ЗНЕ

Неста детњег сунда и веселих дана, Оиануло лишке а цветак је свео, Нрестала је иесма веселих чобана, А пад светом пада сури маглен вео.

Сад долази студен и у наше краје, Оголео честар, што је китњаст био, Птичица отишла, за нас и не хаје, Те пој престо н>езин, што с по шуми вио. Каткад ветар дуне, жуто лишке носи, И природа цела ту тужи и јада, Иначе све мирно, студен само коеи Или киша сипи, или магла пада.... 30 X —98. Београд. М. Св. Б. —

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. ЉЕЈКИНА (наставак) XII Код играчког сгода опет се зачу узвик банкарев: — Гакез уоће јеи!... (Полажите ваш улог). — Мећите, мећите брже! рече „каиетан" Васиљевић ГлаФири Семјоновној. — На који град да метнем? пита ова. — Не меће се еад на град. Метните најпре на парну, или непарну. — Е, оидаћуна непарну. Родила сам се једанаестога. И ГлаФира баци Франак на „јтргиге". Воз јурну и заустави се— Раш, гои^е е(; пнраке! виче банкар. (Париз, нрвена и непарна). — Узимајте, узимајте!... ви сте добили! рече „капетан" Васиљевић. — Та, није ваљда! Ах, како је то интересно! Никола Ивановићу, гле, ја одједаннут добила! — Чек, чек, „пред зору ее мрзне," одговори јој Николај Ивановић. Банкар додаде к Франку ГлаФираном још један Франак. — Сад ћу метнути оба Франка, — рече она „капетану" Васиљевићу. — Што не бих; ово једруги Франак што сам добила. М(»гу ди? — Разуме се, можете. — Али сад ћу на нарну бацити, зато што ми имендан пада на парни број: 26. април. И она стави два Франка на „раЈге." и онет доби. Банкар јој добаци још два Франка. — Нвкола Ивановићу, у добитку сам са три Франка! Могу ли сад на град метнути? обратн се она „капетану" Васкљевићу. — Метните. Сад можете, али не више од једнога франка. — А на који би град? — На који хоћете. Метните на Петроград, Петроград није одавно излазио. — Одлично. Ја сам се родила у Петрограду. То је моја отаџбина. — Сад метните други Франак на „парну." То рекоше на — и учинише. Воз полети пругом и заустави се. ГлаФира изгуби на Петрограду а доби на „парној."