Zvezda

С тр . 182

3 В Е

3 Д А

Нод тим је изговором хтео да се из клопке извуче, а и ја сам сам осећао велику вољу да му се придружим. „Ако вам је живот милији него новчаиик, онда, за име Божје, останите овде," напомену Карвајал. „Ноћ се приближује, а то је доба кад дивље животиње напуштају своја лежишта. Лако можете срести јагуара! Промислите се, сењор Гуми, ви немате никаквог оружја!" „Само мој перорез", рече Гумих полугласно и врати се натраг, „Седите опет мирно", нозва Карвајал, па се и сам посади на меку маховину. „У близини наших пушака најсигурнији сте, а ко се у осталом борио, као што сте ви, са дивљим медведом и ја шио на биволу, неће се бојати једног дроњавог јагуара Напослетку ова животиња не напада увек на човека." „Али је нпак поена пождерао", одврати Гумих готово плачући. „Ех, то је био Мулат", одговори Карвајал, „Мулате, Црнце и Индијанце предпоставља јагуар белима." ,,То је рђава утеха!" тужаше Гумих, чија изненадна зечја храброст прављаше комичну про тивност његовом јунаштву за време ручка. Он ме сад тако увесељаваше да сам на свој страх и заборавио Ја седнем поред Мексиканца. Гумих чучаше поред мене, а рукама опр'о о земљу да је сваког тренутка био готов да скочи. Карвајал настави опет да прича; кад се на једном зачу некакав чудноват глас, који је личио пола урлању пола хркању „Јагуар 1 Јагуар!" чух како Гумих виче. Кад се окренух њега беше нестало, али видех још само то како се на врху једног дрвета као веверица окреташе на све стране „Сиђите доле", викну му Карвајал, ,то није био јагуар." „Ни за цео свет не силазим ја доле чуо се одговор са највишег врха, ,,радујем се што сам горе. Ако ви нисте чули како је животиња рикала са свим у нашој близини, нисам ја зато глув!' 1 „Сењоре Гуми", смејао се Карвајал, ,,да сте ма једном у животу чули урлање јагуара, онда га не би могли заменути са клепетањем канађан • ске дропље " У ствари онај је глас дошао од Том Бега, који се предао здравом сну. ,,Такође немојте мислити", настави Мексиканац, „да сте на том дрвету од животиње сигурни. Част и поштовање вашој вештини у пузању, али вас јагуар у томе надмашује, и управо са једног дрвета он ће нас посетити. Дакле не бисте могли ни једно опасније место изабрати, него то на коме сте!" Ова је напомена брзо подејствовала Скоро невероватном брзином си!)е јунак Гумих са свога

узвпшеног места и затим љутито погледаше на своју подерану обућу. Док је Карвајал продужио сво1у иричу љућаше се Гумих и полугласно је частио Мексиканца најбољим псовкама, што их има у швапскомедијалекту, и шиљаше га на дно пакла. Наједном се нрепаде. Тужан један звук уплашио га је. То је тужно хрзало привезано ждребе „Погледајте тамо", упозори нас Карвајал на један јаблан, који се од осталог дрвећа одликоваше својом особитом висином. „Видите ли како се клати и тамо и амо?" „То је ветар", тешио се Гумих. „Кад би то ветар био,' одговори Карвајал, онда би се и друго дрвеће њихало. Аха, слушајте само! Чујете ли како крчи " „То ће бити", рече Гумих, „то ће бити (поче Гумих да гута речи) какав бик, који је тамо (наново поче гутати) случајно забасао " У том тренутку зачу се дубоко урлање. „То је јагуар!" тријумФовао је Карвајал Гумиху дрхтату колена; он се наједанпут баци на Канађанина, ко.ји још мирно спаваше. „Сењоре Том Беже! Сењоре Том Беже!* у| лаше сад Гумих, „устајте! Јагуар је овде! „Оставите његанамиру,' напомену Карвајал, „још није време. Имајте на уму, да се и животиња боји тако исто као и ви, сењор Гуми, и неће се тако брзо приближити извору. Али што више жедни тим више и страх губи, а храброст добија " Од овог тренутка Гумихове очи беху управљене само на јаблан, а Мексиканац продужи тихим гласом своју причу Наједиом се зачу страшно урликање. Гумих заиуши уши и клече као преломљени љиљан. Такође се и у мене увукао страх. „Но, сењор Гуми", рече Карвајал хладнокрвно, ,,је ли вам сад иостала јасна разлика између хркања једног Канађаиина и урлања јагуаровог? Животиња гори од жеђи. Већ је крајње време —" Страшно урлање прекину говорника — «Ах", уздахну Мексиканац као да је чуо какав пријатан глас. „Ово доиста није јагуар ? питаше Гумих лагано дишући «То су два јагуара", одговори, пркосећи, Карвајал. „Последње урлање дошло је од женке. Супрузи су јавили једно другом да је извор поседнут". Као тигар скочи Гумих на заспалог Канађанина. „Сењор Томе! Сењор Томе! викаше он и дрмаше га свом снагом, „два су јагуара! Помозите вашем пријатељу, иначе смо сви децасмрти! Чујете ли два су јагуара!" „Два јагуара?" понови мирно Канађанин. ,.Два пута десет јесу двадесет, чини дакле 20 гроша за испаљене метке".