Zvezda

С тр . 204 3 В

— Па ево ти бине... Ево где је она била. Само је, разуме се, ово позориште било без крова -- А-а а! То оно и јест! Зар позориште сме бити без крова ? — А што да несме? Ја сам баш читао опис, да је то био прави театор с декорацијама, да је завеса била на бини, и само није се горе дизала, него се спушлала доле, под бину, у подземље. — Е, добро, добро. Хајдемо даље. Ми не желимо више слушати о томе, говораше Грабљин Перехватову. Прођоше даље и дођоше до другога позо ришта. — Комички театор... Тћеа^гит 4ес1:ит... Још 63 године порушио га је земљотрес, и кад јеВезув лаву избацивао, нашао га је већ у развалинама. У овом театру значајно је то, штоје место за оркестар израђено од шарена мермера, причао је Перехватов. — Па нека је и чудно, а не само значајно! одговори Грабљин, — А ја држим, да овде не ћемо наћи више ништа тако значајно, као оне цртеже на зидовима дома за увесељавање... Ово није ништа. Хајде даље. — Ви рекосте да је то био комички театор? А кад је тако, онда значи, да су и у старини да вали ове данашње оперете — Какве оперете? Оперета тад није било. — Знаш ли шта, РаФаило ? Реци-де том вођу, да нам покаже, ако има за гледање још што онако, како смо видели онамо под кључем, ако ли пак нема, — онда до врага с том Помпејом!.. — Ама шта је теби? Ми нисмо још ни по ловину прегледали. Замислите, какво необразовање! окрете се Перехватов ГлаФири Семјоновној, али и ова је већ зевала — Да вам није досадно ? за пита је он. — Та, није ствар у томе, него све једно, те једно. — Наићићемо још на гробље. Ја то знам ио опису. Сачувани су гробови с натписима — Тхе, гробље... Шта ће ми то?.. Време је да се доручкује. Страшно сам огладнео. Од кад се то себе врља.. започе Коњурин. — Милу реч мило је и слушати, подхвати Грабљин. — РаФаило ! Ти као да не мариш за моју команду ? Реци да нас води одавде. Од нас је ово доста. Довољно смо се наномпејили. — Бонтз Нотепса! узвикује вођ и наставља своју причу. — Дом трагичког песника, али кога, то је непознато, преводи Перехватов У кући је сачуван натпис: Сауе сапет (чувај се пса). Око те куће је нађен метални оковратник и псећи скелет. — Е, то нам је само недостајало, да чујемо што о псима! Даље! чуо се ропот. Господо ! Овде су сачуване значајне слике на зидовима.

3 Д А Б рој 26

— А јесу ли онакве, као оне у кући за увесељавање ? пита Грабљин. — Не, а,ли опет... — Е, онда нека иду до ђавола! Води нас једном из те Помпеје !., — То већ чини сам вођ. ТћегтороНит продаја врела пића, механа — Где је ? Где је ? — Та ево јеИ Фирма је сачувана — Тфу, несреће! Само се Фирма сачувала. А што вичеш ти нама тако радосно? Ја већ помислих да је права механа, где се може што поје ети и попити, рече Грабљин. — Опште бање — купатила! — До ђавола с њима ! — Ах, господо, господо ! Је ли могућно, да нећете видити стара купатила ? чуди се Перехватов. — Па готово, бање још можемо видетр, па онда нек буде крај, - рече Николај Ивановић. Уђоше унутра. Перехватов говораше, како се које одељење зове и нашто служи — АроЈНегшт — гардероба, где су остављали своју одећу посетиопи купатила. У зидовима се сачуваше и отвори ормана, у које су метали одела. — Јесу ли те бање биле с биФеом, или без бифеа ? интересовао се Коњурин. — С биФеом, с биФеом. Стари су по дужно сти ишли у бању и тамо су волели попити и појести што год. — Браво стари! — Из гардеробе се улазило у хладно купа тило — Тп§1 (1агшт. Ево и басена за купање. — Гле, молим те, какав је то басен ? Бољи је него у нас, у Петрограду, у Целибјејевском купатилу Из хладног купатила улазило се у топло — 1ер1(1апит. Ту су се трљали мирисним зејти нима, и уопште — мирисима разне врсте. — Видиш, молим те, какав је то обичај био! А шта ли би било, да је ко месго мириса узео што друго за мазање што није мирисно? интересовао се Коњурин. — Не знам, не знам; о томе се није сачувало никаквих оииса. — Допустите, господо... А камо овде камен за парење и даске за трљање ? — То се у она времена није ни употребљавало. — Којешта ! Од куд је могао прост свет да опстане, а да се не распари ? То би било глупо. — Четврти одељак од купатила — саМапит! Ово је најтоплија бања за знојење. — Дакле, четири су одељења имали ? чудио се Коњурин — Е, то значи, да су имали јако у