Zvezda

Стр. 264

3 В Е

форуму и одавао му божаноке почасти. Августу су подизани за живота храмови и жртвеници. Нерон је огласио за богиљу своју кћер, која је живила овега неколико дана. Цареви су овим иоводом почел.и присвајати себи и власт божанску. Веопазијан јо у Мисиру покушавао да даде слепима вид, као што је сујеверни свет доводио слепце цару Адријану, на самртну постељу његову с надом да ће се помоћи. Са највећом збиљом морала се читати молитва цару, као што се без сваке шале дизаше храмови Августу — (цару). Ради овога култа бирао се сваке године особити ирвоовештеник, из реда највећих државних чиновника, и но имену његову називала се и година у којој је он чииодејствовао. Али, како је у Риму цар био сувише познат народу, то се у опште тешко веровало у његову божанственост. Јувенад се подсмевао божанству цара Клавдија, па је говорио како- га је жена спровела на небо. Веспазијан на самртном одру подсмевао се свом сопственом божанству, које га не спасава од смрти. Нерон је заједљиво говорио о свом претходнику Калигули (који је био отрован гљивама) : „мора бити да су гљиве божанско јело, кад је Калигула помоћу њих постао Богом." Сенека је једног дана говорио похвалу богу — цару, а другога написао шаљиву књижицу о том, како се нови „бог претворио у тикву". Ово је једини култ, што се подвргао општем иотсмеху и преживио ире, него шсоји други. Петао и иас. — Један пемачки лист донео је ову занимљиву белешку: Већ је одавно познато, како кокоши оставе својега „супруга" кад се разболи, како га кљују и терају од хране. То се скоро догодило у дворишту једнога воденичара. У том истом дворишту био је и пас на лаицу, врло добар стражар, али и врло зао ; он је нарочито био крвни непријатељ свему живинском царству. Ако со кокош случајно приближи његову ћумезу, била је срећа по њу, ако утече, макар и ишчупаним репом или читавом шаком перја. Једнога дана беху кокоши потерале свог болесног пстла, и он се, бежећи од њих, примакне псећој копањи, да кљуцне бар коју од оних заосталих мрвица. ЈГас, видећи то.таку смелост, излети бесно из ћумеза и јурне иа петла који се дотакао његовог ирава, али на једанпут застаде, иоњуши иетла, и допусти му мирно да утоли своју глад. Од тог тренутка па све док је год боловао, петао није одмицао од нса, код којега беше нашао заштите од својих бездушних жена. Кад буде вече, иетао је, иа ве.тако чудо свих стаиовника у воденици, одлазио на преноћиште к ису у ћумез, гдо је налазио гостоиримство и коиак. Петао је носле неког времена оздравио и узео је опет владати, као наша, у свом кокошињем иашалуку, али његово пријатељство са исом траје нснрестано, и бива све чвршће и чвршће. *

Иродот аодмиЛеп. — У мађарској академији наука говорио је академик Јулије Шварц нетси дан врло заним.т.иво о томе, што има старих грчких писаца (Анитос и Дилос), који веле, да је Иродот, у 445 или 444 г. пре Христа, примио 10 талената од државе атинске, да прослави по могућству дела Атињана у ратовима са Порсијом. Иродот се Атињанима тиме одужио, што је казао, да је војска персискога цара Ксајарсфаха (Ксеркса) износила 5,283.000 момака ; персиски придворни лекар Ктесија вели, да их је било 800.000 људи, а данашњи историци некоји (Венцхофер, Делбрик и Белох) веле, да је Персијанаца могло бити једва 45.000 до 100.000. Међутим други, па и сам Ранке, држе се тога, да Иродот није био поткуњљен. Шварц примећује на то, да је и Пиндар, као што иише Исократ, од Атињана добио 10.000 драхма (талената), само јер је у једном свом датирању казао, да је Атина штит Јеладе. Против непристрасности Иродотове говорн и то, што је ои и од Тиванаца искао новаца, али му они пису учинили по вољи, као што пише Аристофан; зато јо Нродот у својој историји ружно писао о Тиванцима. Исто тако писао је ружно и о Коринћанима, јер је и од њих искао новаца, а они га одбили. Из свега излази, да се Иродоту не може иотпуио веровати, барем што се Атињана тиче. •зкжазРЕПЕРТОАР НАРОДИОГА ИОЗОРИШТА Четвртак, 18. марта: Итнчар. оиерета у три чина, од М. Воста и Л. Хелда. Музика од Карла Целера. (Први иут). Петак, 19. марта: ПтичаЈЈ. Субота. 20. марта: Птича/р. Недеља, 21. марта : Дневна нредстава : Векфилдски свештеник, драма у пет чинова, по Голдсмиту, написали Е. Нис и Тисеран, превео с француског М. М. Стојаповић. Вечерња продстава : Хамлет. трагодија у пет чинова, од В. Шекспира, превели с немачког М. П. IIIаичанин и М. Живковић.

Зсрешилашницима.

Наш сарадник г. Радоје М. Домановић бив. иредавач, иутује ради прикупљања претпдаге. Молимо наше пријатеље да г. Домановићу изволе положити претпдату на „Звезду а . Уредништво.

Садржај: „Багита мала" (аесма). — „Швабица" (овршетак). — „Хајнеова" (аесма). — „Где аоморанџе зру" (наставак). — „И млајост је чролазна". — „Модерна жена" (наставак). — „Друштвена хроника" — „Замимљивоетн". — „1'еаертоар Е. 11." — „ Читаоцима". Влаоник : Ст. М. Веселиновић. — Царна Радикална Штамиарија — Уред.: Ј. М. Весклиновић