Zvezda

БРОЈ 47

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 29 АПРИЛА 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и четвртком и педељом Ц К Н А за 1 месец i дицаг или 1 кгуна

Претилату иримају све иоште у Србији и иностранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Нретплату тгеба слати: Стеви М. ВеселиновпГгу и/роф. Богословије НЕПЛАЋЕИА НИСМА не иримају се

Рукописи не враЋају се. угедништво се наллви Киежев Сноменик бр. 9.

бгој 15 пг. дип.

Умсдиик: сЈанИо Л/1. сВаС&АПИО&Љ

бго.ј 1г> пр. дин.

ЈЛДОВЈIК ПЕСМЕ г Ги ме љубиш, љубан ти јс силиа Па ми клетвом иотврђујеш речи, Горком сузом тајне болс своје; А ја ћутим, а срце ми стреии, Од трснутка кад ћс хладиим збором Да норуши идеале твојс. Ај, иекада, у младости ирвој И ја сневах и ја л>убих тајно, Лијућ' сузе у бесаној ноћи. Ај, некада, у младости ирвој 111 то не зиадох твоје сј>и,с нежио, Не ух\ледах твоје сетне очи. Може бити да бих срећна била, Моје срце не би другог знало На би вазда било само твојс, Ал' овако .... остави се збора, Ма што клетва? На што боли горки? Ледено је сада срце моје. Имета.

ЗШАЈЕВЛ ПЕДЕСЕТОГОДШБИЦА «♦♦♦ ' ; 189 године, када је прочишћен паздух још мирисао на барут, на две годинс носле по српску књигу знамените 1847, штампана је прва несма Јоваиа Јоваиовића Ове годние навршује се пуних иедесет година тако плодног и тако заслужног рада његовог. Ко је Змај то је излишио и помињати, то знају сви појаси наши, почев од оно мало живих вршњака његових па до деце у основним школама. То смо име познали још када смо тепајуНи сри цали иесме Чика Јовмне, тога смо човека заволелп

и сродили се с њпме када би смо духовно хранили „Певанијом" његовом, оном ириррдном исторнјом ^ухова сриских. Он је један од оне сјајне нлејаде наших иесника, великих мајетора и оснивача иаше иоезије, Вранка, Тгуре Јакшића Лзубе Ненадовића, Јована Илића, један од оних који су обезбедили нобеду народнога језика, који су створили и нре дали потомству данашњи књижевни језик наш. Змај је песник иационални, који је иевао иатри отизам када он није био Фраза и маска иод којом се воде прљаве шиекулације. Он је у моћннм звуцнма опевао борбу нашега народа у Војводини за своја ирава и опстанак, а противу грубога шовинизма мађарске бирократије, противу „болес них" идеја каквога Старчевика, ону крваву и епску борбу Србије и Црне Горе, најјаче и најду >">.и>е осећаје несрећног народа нашега. Змај је лирик, иесник ките нежних, меких, слаткнх песама љубавнич, Лирског Интермдца нашег, и мало јеван ђеље вечите младе љубави. То је неоспорно нај бољи преводнлац иаш, којн је достојно умео да нам представи Лермонтова, Тенисна, Арањија. Хајнеа Гета и друге велике пе нике. Али то није био Фантаст, поклоник грешнога уметност ра,т уметности, који би у својим несмама био и тако нлитак и тако себичан да се ■заплете у паучине скоје маште, и да се раеплине у неразумљиве символе; он је имао и очију да види и срца да осети, и духа да разуме око себе све невоље и беде све ругабе и неваљалства, сву злобу дана. И какав јувеналски дух у оним духовитим, огровним песмама о одрођеним „потентатима" и лижисаханима маџарским, о угојеним и граблшвим калуђерима о проданим новинарима, о блаженим „Јутутунцима" и њиковим пандурицама, о лажллтвим и послушним ми нистрима и поткуиљивим посланицима, о свима оним јадницима што нам куже ваздух и што систематски убијају свој народ. „Змај" је миогој бубн крнла спалио, „Жижа" је многу гусеницу сагорела. Од тих пееама, које су у своје време биле ч ти догађаји, многе ће време са собом однети, алн можда баш зато треба ценити песника којн је зна тан део свога лепога талента жртвовао у те не благодарне и пролазне пронзводе књижевне. Па после, Змај је одјек великих напредних идеја на шега доба, песник демократије која наступа, пссннк