Zvezda

КЊИГЕ^ЗА НАРОД

168

наравствени ниво у светине/ него напротив, светина ће требати њих да облагороди: доћи ће време, када ће сама она њих нагонити, да јој дају литературу не популарну, него људску. „Управо рећи, популарне књижевности нема и не треба да је има; има само једна литература, човечанска, вечна, литература великих писаца и великих, бесмртних нризвода."' На тај начин, по мишљењу Беранжера, питање се не састоји у преображају фељетонскох 7 а романа, него у његову уништењу, у томе, да се он замени појемама Омира, трагедијама Шекснира и Корнеља, романима Виктора Ига, песмама Ламартина... Подићи сву народну масу на ону висину, на којој стоји данас само одабрана мањина, оспособити је, да се наслађава делима генија — то је задатак сувремених књижевних и друштвених трудбеника. Не треба никаква нарочита литература за народ, него је потребан такав народ, који би био способан разумети свесветску литературу. К овом идеалном циљу управо треба да теже сви трудови пријатеља човечанства. „Судбина отачаства везана је са народним васпитањем", вели Габриел Сеаљ, развијајући исту мисао. „Ми смо повећали количину школа и знатно смо смањили број непи, смених; али нисмо на то помишљали, шта ће народ читати*када буде научио азбуку ? Ми смо сувише пожурили, и сада почињемо опажати, да смо истом на самом почетку задатка, који никада неће бити решен. Ви се узмућујете неваљалошћу и ненаравственошћу фељетонских романа, које Фабрикују за народно читање познати литературни индустријалци; али она линија, која раставља Фељетон од осталога текста у месту, није друго, него фикција: Фељетонски роман у ствари шири се на свима ступцима, на целој садржини листа. У ствари, шта је то на пр. наша „Кроника" ? То је исти онај фељетон, само у скраћену облику, потка за роман, извор, из кога Фељетониста црце све оне злочине, крађе, уби11 *