Zvezda

32

3 В Е 3 Д А

двета Француског ; саме егзотичне биљке : амерички багрени, тиквине вреже, иамук, кокус, бразилијанска мангловина, банани, налме, баобаб, кактус, мароканске смокве; човек би мислио да је у сред средње Африке, десет хиљада миља од Тараскона. Све то, разуме се, није било природне величине; тако палме кокусове не беху веће од цвекле, а баобаб (џиндрво, агћоз ^1°'ап{;еа) мирно се ширио у једној резединој саксији ; али свеједно ! За Тараскон, то већ беше тако лепо, и личности из вароши- које би недељом допале части да посматрају Тартаренов баобаб, враћаху се својим кућама пуни дивљења. Можете мислити какво је усхићење пролазило мене онога дана, кад сам походио ту чаробну башту ! Али су ме другојачија осећања наишла у кабинету јунаковом. Овај кабинет, једна од знаменитости варошких, беше у дау баште, и гледаше кроз стаклепа врата ираво на баобаб. Представите себи једну велику салу застрту одозго до доле пушкама и сабљама; све оружје свих земаља на свету: карабинке, дуге шешане, гарабиље, корзикански ножеви, дворезни ножеви, малајски изрецкани ножеви, караипске стреле, камене стреле, хотентогске буџе, мексикански лазо-и за хватање дивљачи, и шта ти ја све знам! И поврх свега одблесак сјајнога јужног сунца на коме се блистају челик мачеви и кундаци пушака, све као удешепо да вам само шго више улије срца зечијег... Што је још мало успокојавало у арсеналу Тартареновом, то је беспрекорна слика, реда и чистоте што се огледаше на свој тој јатаганији. Све ти је ту било уређено, чисто, избрисано, обележено својом етикетом као у каквој апотеци; овде онде какав доброћудап натаис на ком си читао: Отровне стреле, не дирај! Или : Пуно је, чувај се! Да није тих натписа, никад се ја пе бих усудио да уђем унутра.