Zvezda

426

3 В Е 3 Д А

Стана. (враћа се) Бато, зовеш ? Стојан. (трза се. Види је и заваљује се натраг) Ти? Стана. (бризне у плач) Бато, шта си љут на мене ? Стојан. Иди! Стана. (плачно) Немој бато. Немој на мене да се љутиш. НГта ја? Жива нисам од страха... ето целе ноћи. А и нана. Она се сада не љути на тебе, већ на оца. А он тамо, причају људи, сада у Собини, код Магде, чуда чини. Отац, као да није отац. Стојав. А ко му свира? Стана. (устежући се) Па још, она. Стојан. (гневно) Иди! Стана. Бато! Стојан. Иди! (Стана оде плачући) Стојан. (ђипи) Циганка! Ја њу толико волео, а она?... Циганка, циганка ! Ко да више ... Ката. (улази брижно) Сине, болан си? Шта ти је? (при. лази му) Стојан. (неугодно, пзмиче од ље) Ништа... Ништа ми није! Ката. ТТГ та хоћеш мајка да ти донесе? (Хоће да му опипа чело) Камо чело ? Стојан. (руком се брани, отура је) Не дирај ме! Ката. (бризне у плач) Зашто синко? Зашто толико мајку мучиш. .. ? Шта је мајка толико скривила? (плаче) Стојан, (неугодно) Шта си ме родила? Ката. (плачући) Па мајка, синко, за срећу те родила. Да има у кога да гледа, у кога да се куне. .. Жајка родила, очувала, па мајка и да ожени, да одоми, да снаху, одмену добије. Да и она. као све њене „другачке" са снахом у цркву пође, у свет изиђе, у госте оде, па госте да пречека, угости, испрати ... да јој је кућа, синко, отворена! За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи кад није с оцем ти. А с њиме је — црн мој живот! Од н.ега никад Божја реч већ „пцос", вика. Само грди, прети, виче... (стиска се за главу). Од страха ми већ, синко, памет изиђе! (Из далека тиха свирка и песма). Коштана. (пева из даљине, приближавајући се) ч Ако те је, аиле малај моме, жал за мене ? Стани рано, ииле малај моме, исарати ме. Море исарати ме, леле малај моме, на крај село. Море на крај село, ииле малај моме, у ливаде ...