Zvezda

456

колико састанака слутпаоци, заинтересују, може се покренути мисао, да се каквим прилозима купи још која књига. Никако не би требало одмах почети с улозима каквим. Јер те улоге даће радо само они који већ. маре за каигу, а одбиће се они који за књигу не маре, а које баш треба придобити пре од оних првих. За десетину првих састанака може се свуда наћи или ирибавити на позајмицу књига и листова за читање. Даље ће већ, нема сумње, ова ствар сама себе кретати и ширити. Сем тога после би се, мислимо, могла придобити општина да неком сумом новаца потпомогне ову ствар, па би после срезови и окрузи могли у свој буџет унети извесну суму новаца на потпомагање ових кругова за читање. Разуме се да би се у корист овога предузећа могле приређивати забаве, придобијати прилози, завештања и т. д. Они, који на томе почну радити, наћи ће већ после и сами разне путеве и начине за ширење ове ствари, само треба почети озбиљно и предано, па макар то било с најскромнијим срествима, макар само с неколико књига и с неколико слушалаца. Покретач ове ствари у једном месту морао би бити ко год од наше интелигенције. У селима на првом месту учитељ и свештеник, а у варошима наставници, лекари, чиновници разни и други школованији грађани. Они би почели, а већ после и други би читали, реферисали о књигама које су читали сами, скретали пажњу на ваљане и корисне ствари из књижевности и т. д. Невоља је само што ову ствар треба да покреће интелигенција наша, а и она се слабо за књигу интесује и она слабо мари ва читање, те би требало у том погледу будити и народ и интелигенцију. Они, који на овом послу почну радити, покретаће и простије и школованије. Но још нешто би требало учинити ради тога да интелигенција почне читати више, него што то она данас чини. А интелигенција, и ако је школована више, треба и даље да се читањем усавршава и ради свога даљег образовања и ради народа, коме треба да је вођа у сваком погледу. Од свога чиновништва може држава то тражити с правом. Ко хоће унапређење, треба и себе да унапређује. А коме књига није друг, тај себе не унапређује знањем савременим. Међутим није тако мали број чиновника, који сваке четврте или пете године (многи прекоредним путем и чешће) добију унапређење, а који и после 10, 15 и 20 год. знају оно и онолико исто, колико су знали пре толико година. З.ар не би држава имала права да тражи од оваквих својих чиновника барем толико, да прате шта се пише у струци њиховој, да сазнају -за новине које је наука или практика у њиховој струци усавршила ?