Zvezda

38

цање нарочито у нашо.ј епоси, када је се доста добро успело, да се створи, од пре тридесет година, између ових двају братских народа бујица идеја врло суиротних њиховим узајамним осећајима. У овој политици слоге и савеза за будућност, кнез Михаило није пренебрегао ни Албанију ни Албанце. Његова је влада била у сталној вези са главарима албанским и генерал Игњатијев, који је тада био у Цариграду, помагао је врло енергично ову сагласност у име Русије. Није без интереса прибележити утисак, који је на тадањег престолонаследника пруског (потоњег цара Фридриха) учинило иитање о савезу балканском. Тај је утисак доставио он своме рођаку и датиран је у Берлину 15 априла 1868 год. .,Цео свет у осталом себи задаје муке, вели он (стр. 264. поменутих Мемоара краља Карола) да очува мир на истоку, а то може само учврстити стање у кнежевинама. Игњатијев изјашњава се врло отворено и као добар Рус у овом смислу, да цар никада неће пожелети Цариграда, али исто тако неће ни допустити, да друга каква велика сила тамо ногом згази. Нацрт особите наклоности Руса била би Византија, престоница и средиште једног савеза држава." Све ово доказује опет даје се сагласност балканских народа стварала у то доба уз припомоћ Русије. Ова је сила опет предузела ту политику у последње време, ово истина излази из оквира мога саопштења, али тежимо да констатујемо супротно тврђењима нашега нријатеља Г. Н. Политиса изложеним у закључку његове студије : Грчко-турски рат са гледишта међупародиог ирава. (Париз, Педон. 1898. стр. 165—171). Сагласност је ова била већ готова у лето 1867. и учињене су биле озбиљне припреме за ступање у борбу у години, која наступа, поради опште користи. Звезда, Књига III. Св. I. 3