Borba, Aug 07, 1959, page 6

Мо

Страна 6

ретнаров успех

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „ПЕТ МИНУТА РАЈА“ — ФИЛМ „КАМПО МАМУЛА“

Пула. 6 августа

Завршен је претпоследњи чин Пуле. Млади Словенац Игор Претнар био је синоћ његов једини јунак, али ако су за њега од свег срца навијали, ако је све раније недоживљено узбуђење било можда сачувано баш за тај тренутак, мора се ипак признати да је и он морао да остане у _ Булајићевој сенци. Двоумљења више не може бити: Пула од данас може да доживи само један једини исход.

Претнар и овако може да буде задовољан. Његов филм „Пет минута раја' до лази у ред најзанимљивијих и најбољих остварења досад виђених на фестивалу. Кад се то каже онда се првенствено мисли на врло добро савладану редитељску вештину, на напор да се дође до личних решења, на смелост која се није устручавала ни пред сложснијим препрекама.

Шта је уствари тема. заправо смисао Претнаровог филма7 Ствари о којима он хоће да говори односе се на оно време кад је у Ев-

ропи још увек беснео рат и кад су људски животи били на најнижој цени. У „Пет минута раја" се прича о Русијану и Стевану, измрцвареним логорашима који одлазе у кућу немачког генерала да би у њој демонтирали неексплодира ну авионску бомбу. Около су СС-овци али за Стевана и Русијана генералова кућа постаје неприкосновено уточиште... То су њихови тренуци раја. У њој они мо ту да се окупају. да се чисто обуку, да се сити наједу. Изненадни долазак Лизет, младе депортиране Францускиње доноси нове

_НА ГОРЊЕ

М ДЕЛУ ТАБЕЛЕ |

Кадар из Претнаровог филма, „Џет минута раја“

неочекиване моменте. Код |ста нопора који

њих троје рађа се сада помисао о бекству, за чији ће успех Русијан свесно за

ложити и Свој живот:

Сценарио Витомила Зупана по својим спољним ознакама, делује. бесумње, драматуршки врло ефектно, али кад се мало боље погледа све оно што треба 'да претставља радњу. психологија. ликови, од носи, морални смисао. долази се до закључка да је аутор сувише олако подлегао неким литерарним, па и псеудофилозофским конвенцијама, иза чијег циниз ма, скепсе, горчине и црног хумора. једва да стоји која дубља и потреснија и-

| стина. У његовом обликова

њу Претнар је учинио до-

ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У МОСКВИ

Синоћ приказани „Дневник

Ане Франк“ и

кинеска прича

о војнику

(Од сталноз дописника „Борбе“) Москва, 6 августа

Из мирног размишљања, препуног поштовања према великом делу Сергеја Бондарчука „Човекова сулдбина“ гледаоце је прексиноћ неугодно тргнуо кинески филм „Нова историја старог војника“.

Шта да се каже о кинеском филму7 Да је политич ки плакат који нема мното везе ни са правом поли. тиком ни са уметношћу7 Да је то дилетантизам! Све су то веома бледи изрази.

Синоћ је одржана премијера пољског филма „Орао“. То 36 ратна прича о бету пољске подморнице у

почетку рата. Бледо, недовршено па чак и занатски слабо рађено

„Дневник Ане Франк“ Џорџа Стивенса напунио је салу кремаљског позори шта. Филм је приказан ван конкуренције и оставио је добар утисак. Изванредна режија и глума успела дра матична интерпретација двогодишње _ неизвесности и нервне напетости групе Јевреја У собичку на тавану једне куће у Амстердаму, побрали су неколико пута аплаузе публике.

Наш филм „Кроз грање небо“ у досадашњој слабој конкуренцији има добре из. гледе. Ж. Божић

СЕРАФИМ У ПУЛИ

_ Бексшђо са Феспшфала

У цик зоре, док је дубоки сан још владао радним народом Пуле и његовим нерадним гостима. дежурни милиционар могао је да примети једног грађанина како се погнуте главе и на врховима прстију, са кофером у рупи шуња дуж зи дова кућа. окреће се унез верено лево и десно, трчећим кораком прелази улицу. улеће у једна кола и дрхтаво притајена гласа командује шоферу:

— Гас до даске! Старт са сто километара на сат!

Особа поред возача био сам ја. Сагињући инстинктивно

главу сваке три секунде да ме који залутали метак са аренског биоскопског платна не закачи сада пред крај, када сам успео са крајњом опрезношћу да се толико дуго времена сачувам у рововима новинарске _ ложе, држећи још шаке на ушима које су бубњале од испрекидане баражне ва· тре, ја сам дезертирао из ' овог града под неодољивим утицајем једног комплекса, прецизније речено, једне маније гоњења која ме је све више и више обухватала У овом делу Јадрана.

Ујутру чујем у млечном

ресторану: — вије већби ејп Бигек! ЈУ подне ручамо заједно. Он носи белу, мирољубиву кошуљу. Поподне на плажи видим га како плива перед мене у још мирољубивијим гаћицама за купање, Увече, У организацији наше филмске индустрије

гледам их у шлемовима и са шмајсе! а. Тако се стално сусрећемо. Од 1941 године до 1959 године.

И ја губим сан. Будим се ноћу. Урлам „Јуриш!“, „Од врћи бомбу!“, „На бункер!“ „Заломи лево!“ трзам се, скачем. кревет се подамном руши, отварам очи, у лежећем сам ставу са заклоном од кофера, сав сам обливен знојем, пуцам бесомучно.

Газдарица ми препоручује хитан преглед. Ја одбијам. Чекам да се укине при ватна лекарска пракса. па да У социјалном хватам рел ујутру од седам сати.

Моји пренапрегнути нерви нису више могли да издрже. У циљу њиховог спасавања ја сам физички напустио Пулу пре него што су подељене награде

Али отишао сам са једном констатацијом од највише вредности, Наши погранични крајеви настањени су живљем врхунског

· патриотизма, сјајне борбене

издржљивости, изванредне отпорне снаге, чудесног морала, За цело време фестивала Арена је била дупке пуна. Без обзира на резултате. сва су седишта увек била распродана.

Наш филм није успео да их потисне са овог древног места ни за један педаљ.

многе облике његовог ре-

доказују | рен. Он своју тему постав-

ља у оквиру једне вари-

дитељског талента; Он уме|јјанте „Наднице за страх", документима да да печат али дајући јој на крају саекспресивности, да постиг- | свим други смисао, који се не напетост у вођењу рад- | огледа у истицању солидар ње, али, дешавају му се по|ности, другарства и слобокаткад и омашке; у првом | дарског духа. Редитељске

делу филма он

допушта | претензије Велимира Сто-

филмску неуједначеност, а|јановића очигледно су би-

затим претерује у подвла-

ле усмерене према заним-

чењу неких гротексних мо- |љивој и напрегнуто вођемената. Ипак, са њим је|ној радњи. После понешто

домаћа

кинематографија | предугих уводних секвен-

добила још једно име сајци, он је успео да нам У којим се убудуће може иј|експозицији претстави јумора најозбиљније рачуна- | наке, диференцирајући ка-

ти. У главним улогама „Пет

минута раја" наступили су

Стеван Жигон Лојзе Розман и Мира Николић. Судити о њиховом успеху ни је нимало лак посао, јер постоје извесне ствари које врло лако могу да заведу; међутим, мора се рећи да ниједан од њих није подбацио, као што није ни одушевио.

Камера, Едуарда Богданова била је врло прецизна у оквирима једне нагла шене драматичности, – дох је музика Бојана Адамича остала прилично неуједначена. Продуцент је „Боснафилм". У уторак увече дошао је ред и на премијеру филма „Кампо Мамула". Дело нај познатијег тандема у нашој кинематографији — сценаристе Ратка Ђуровића и редитеља Велимира Стојановића — оно пре свега мо ра да значи сигурну потвр

рактер и односе. Касније, следовала су наизменична места, једна са повишеним, друга са смањеним драмским интензитетом. Неких тежих грешака у њима није лако пронаћи, али да би „Кампо Мамула" био филм који би заслужио више него задовољавајућу оцену недостаје му неопходна сажетост и унутрашњи континуитет.

Главне улоге у њему би ле су поверене Драгану Влаховићу, Љубомиру Тадићу, Петру Вујовићу, Па влу Вујисићу, Душану Ђор ђевићу, Ранијеру Брунинију, Глауку Вердиросију и другима. Оно што нарочито вреди подвући, то је врло добра уједначеност и сигурност читаве скипе Са запаженим успехом обавио је свој посао и сниматељ Александар Секуловић: Продуцент је била београдска „Авала“.

О „Госпођи министарки“

ду њихове сарадње од којеј Жоржа Скригина остаје у

се, овог пута. можда знатно више очекивало.

целости да важе већ рани-

али |је донесени судови. Публи

који и даље поседује такве|ка у арени смејала се иса квалитете да му увек оста- | да Нушићевом хумору, али је места у горњој полови- | што он није био још боље

ни ранглисте.

пласиран, још заразнији и

Смисао Ратка Ђуровића | непосреднији, крив. је нај да живо и занимљиво при|више редитељ који га је преми радњу није ни у о- | претерано уозбиљио. То је вом филму остао изневе- |довело и до једне нежеље-

Наше границе налазе се у сигурним рукама.

Филм и футбал

Мање више или више ма ње, фестивал нашег филма личио је на футбалско др жавно првенство, базирано на вечито несигурној форми нашег ногомета.

Састав тима (филмске екипе) на највишем је могућем нивоу. У њему се налази пола репрезентативаца (врхунски глумци), Капитен и тренер (режисер и сниматељ) су стручњаци прве класе. Управа, односно произвођачко предузеће, познато је по својим квалитетима неоспорног значаја.

Сви су услови ту за једну велику победу.

Штампа се уочи утакмице (приказивања) жестоко распише, Прво место на та бели је угрожено. Фаворит је на видику. Сутрашњи такмичар добија са најмање три гола (награда за Мушку улогу, режију и сценарио) разлике у своју #)рист. |

Навијачке масе наваљују: Стадион (Арена) испуњен је до последњег места

И шта се дешава“ у

· Гледаоци сачекују крај покисли без кише:

Резултат је испао обрнут. Исто као кад Шрвена звезда У улози фаворита изгуби од Будућности на

свом терену, или Парти-

зан од Вележа на свом тлу.

Више се не може рећи само за Ффутбал, када су У питању прогнозе, да је окру гао.

Сада можемо слободно рећи — наш, домаћи филм, је округао.

О исходу једног снимања не можемо ништа унапред да кажемо.

Чекајмо, па шта испадне!

Променљива и несигурна (а уз то и опадајућа) форма нашет футбала потпуно је инфицирала наш филм, који нам организује сада иста неочикавана изненађења. као и његова браћа са зеленог поља. ·

Не потсећа ли вас Погачић на Партизан, познатим талентима,

тим са који

||тавог низа филмова

не последице Онај сатири чни моменат код Нушића, на чему је редитељ најви ше инсистирао, остао је прилично пригушен, јер је он најефектнији баш онда кад Нушић да пуног маха својој _хумористичкој уобразиљи: Живо допадање публике изазвао је прексиноћ и ве лелепни Латуадин спектакл „Олуја“ произведену сарадњи Де Лаурентиса и „Босна-филма“. За њега већ важе кудикамо ласка вији епитети од оних који су били упућени Дитерлеовом „Дубровском“. Иначе, то је за Латуаду био прилично неподесан посдо ко ји је он ипак са значајним успехом обавио. У пелини узев" „Олуја“ спада у ред најбољих дела, рађених У знаку једне комерцијалне моде која је довела до чина- прављених по делима великих руских класика: Пу шкин, У овом случају, мо же да буде прилично задо вољан што је његова нове ла „Капетанова кћи“ доштла у руке једном тако са весном уметнику као што је то Алберто Латуада најимпресивнији, утисак на гледаоца су оставиле масовне сцене и изванредна тлума Ван Хефлина.

Приказана су такође и четири краткометражна филма. „Светли гробови“, у режији Мике Јовановића, обрађују успомене и се ћања на југословенске ин тернирце у Норвешкој. То је озбиљно и савесно направљено дело. А кратки цртани филм „Код фотографа“ режисера Ватроспа ва Мимице — главни цртач Александар Маркс —

наставља се донекле по и- |

деји „Самца“ доносећи много занимљивих с естетских и формалних експеримената: „Камера 300“ зо ве се Бранка Ранитовића посвећен делу Мил тона, Манакија најстаријег

филмског човека на Бал- |

кану

На крају, ту спада и ко продукција „Лупа под мо- | рем“. „Она је дело Мађара | Аташтоња Калањија који | невероватном |

са _ једном прецизношћу обелодањује фантастични морски свет.

М: МИЛОШЕВИЋ

„Чудотворни мач“ се приказује у Карачију

Карачи, 6 августа (Танјуг)

Југословенски филм „Чудотворни мач'"приказује се већ неколико дана у Карачију у два биоскопа. Први наш филм у Пакистану, син хронизован на домаћи језик, постигао је добар успех. је у првенству успео да из губи утакмице са далеко слабијим противницима

Погачић није добио- обе утакмице.

Наша државна репрезентација губила би по неколико мечева играјући без икакве форме, да би одјед ном засјала, победивши непобедивог противника.

Радош Новаковић, који је губио неке утакмице, скоро испао из лиге, без икакве кондиције ускочио је опет у игру и са једним по тезом упао у горње редове на табели.

Или, узмимо Танхофера.

Црвена звезда победи Хајдука у Сплиту! Затим одмах после тога у Београду губи од Железничара.

Танхофер без конкурен-

ЗАВРШЕН ШЕСТИ ФЕСТИВАЛ ЈУГОСАОВЕНСКОГ

НАГРАДУ ЗА РЕЖИЈУ

ДОБИО. ЈОЖЕ БАБИЧ ЗА ФИЛМ „ТРИ ЧЕТВРТИНЕ СУНЦу

ОЛГА СПИРИДОНОВИЋ НАГРАЂЕНА ЗА НАЈБОЉУ А ПЕТРЕ ПРЛИЧКО ЗА НАЈБОЉУ МУШКУ УЛОГУ

(Наставак са прве страме) нез Мали у лутка филму „Мо-

торитис» из производње „триг

лав-филма".

Награду за сценографију од седамдесет и пет хиљада добио је Исмет Вољјевић у пртаном филму „Ромео и Јулија" из производње „Загреб-филма".

На основу правилника, жири

је одлучио да додели још не-

колико награда у овој области, Тако се додељује диплома. „За-

греб-филму" за „Велико стоље-

ће», а златна плаката Крсти Шшканати за режију истоиме-

ног филма. Златна плакета додељује се и Пуриши Ђорђеви-

ћу за режију филма „Младић с ружом", производња _„Вардар-филма", а диплома Фадилу Хаџићу за идеју филма „Слав-

Олга Спиридоновић

ФИЛМА

ни суде", који је произвела „Зора-филм",

Жири је поделио награде и дипломе и неким установама и организацијама. Награду од сто хиљада динара, коју даје Туристички савез Југославије за најбољи филм из области туризма, деле режисер Ото денеш м Киро Билбиловски (камера) за „Охридско Језеро" из производње _ „Вардар-филма". Награду у истом износу Туристичког савеза жири је доделио и Франи Водопивцу за, камеру у филму „људи на обали", који је снимила филм",

Савет за старање о деци и омладини Југославије доделио је награду од сто хиљада динара Бранку Ранитовићу за режију филма „Прометни знаци и улични јунаци", из про: изводње „зора-филма", – Најзад, награду ми златну плаке-

| ту „Никола Тесла" за најбољи

филм из области науке и те. хнике добио је филм „Таква је наша обала", такође из производње „зора-филма',.

У |

Пре него што су саопштене – званичне учесницима фестивала У Џули,

о "најбољим филмовима.

филму

Хегедушић и Генерали излажу у Брислу

Иван Генералић: Пејзаж

2 Загреб, 6 августа Југословенски сликари

Крсто Хегедушић и Иван Генералић отвориће у ок- !дворана „Пале дбозар“.

ције носи прву награду Арене. Следеће године Испадне из сваке конкуренције. | 1

А шта тек да кажемо за Булајића7!

Како је ступио на игралиште, како је први пут замахнуо ногом и шутнуо футбал, био је то неодбрањиви гол, који му је одмах донео прво место.

Не, овакве појаве једино су могуће у нашем футбалу и потврђене Шестим фе стивалом. у нашем филму.

Према томе, наше измуче не навијачке футбалске масе могу комотно да ликуЈУ. |

— Сада и ви падате на наше гране, — добацују оне филмским навијачким масама. — Сада ћете и ви

~ патити од грозне неизвесно

сти иако је ваш љубимац фаворит. сада ћете и ви чу пати косе онда када сте очекивали да ћете се радовати, Прогнозама више нема места. Оснујте, према то ме, за сваки фестивал У Пули кладионицу. за коју се и ми боримо. Тиме ће Арена добити много „више узбуђења и далеко више за интересовати гледаоце за филмска остварења.

Проблем је ипак у насловима

Па шта, дакле, да се радиг Како да решимо нашу

тобру ове године изложбу |чајан је

својих радова у Брислу: У једној од најрепрезен тативнијих бриселских

горућу филмску проблематику и шта да се предузме до УП-ог феставала иду“ ће године7

Ја мислим да је целокуп

· ни проблем у насловима и-

граних филмова.

Шта је. молим вас лепо, терало Бабича да свом фил му да назив „Три четвртине сунца“2! Тачно је унапред- обавестио критику И јавно мњење. да му недостаје једна четвртина па да заиста његов деби испад не сасвим целовит. И то се утврдило на лицу места У Арени. Али, ако је већ запео око тог васионског тела, нека онда узме наслов „Четири четвртине сунца“, тако да пред собом имамо заиста један потпун филм. У сваком случају, он је постигао успех и зато МУ ја из свег срца препоручујем да се за идући фестивал, на коме ће се сигурно појавити са већим претензијама, мане децимала, А ако већ не може и сунца, боље нека узме у обзир месец,

Тамо ћемо, према свим знацима ове рахетне технике, пфе стићи него на сун це.

Најгоре су прошли они који су радили са вратима мали се мували око раја.

Врата су претерано гломазна ствар. А суштина вије у њима. Суштина је у кљу чу. Врата без кључа нису

„Зора- 5

Одлука жирија критике | ност Пула, 6 августа књ а ширину а,

Златно перо, највише при резултате на пољу крш знање југословенске филм | метражног, а посебно + ске критике, додељено је|јтаног филма, чланови зт „Влак без возног|рија су истакли филии реда“ који је режирао Вељ | „Камером , заробљени“

ко Булајић — за смелост| режији Бошка Бошкову интерпретацији теме, за|ћа, „Моша Пијаде ха аутентичност и снагуу при

| посветила је | КПЈ и СКОЈ-а.

БОРБ

ЖЕНСку,

у филму „Мис Стар

казивању наших нашег живота и за

Љу у Иса, Посебно признање

млади тал режисер И

Оцењујући _ овотодиш

Је режирао Жика Чукула и „Путеви“ у режији | лександра 'Петровића. (0; цртаних филмова, жир критике истиче „Проме ни знаци и улични ју» ци“ који је режирао Брж ко Ранитовић и „Сви ш> тежи града“ дело режиљ ра Иве Врбанића.

Жири критике одаје с“

лачким резултатима Не коле _ Мајдажа, до који је дошао у сниматељско раду у филмовима „ПУЉ ви“, „Југо“ и „Камера 37.

Двоброј „њи трибине" п 40- годишњици 1 и СКОЈ-а Загреб, август Окупљајући све 17 круг књижевника 5 = република, » ' трибина“ свој двоброј + ТОДИШЕУУ Уз одане из књиге „Сусрети и

ња“ Родољуба. Чолак“, „Књижевна триб“

ра из књите. „Милост а тражим“, која је У (и посвећена животном зе овог народног хероја:

илог у деХт ка Томаш

есеј

„Пјесник и борац 56, Дестовник-Кајух са ветом Кајухових 6 ништа, Још мање бе чаонице и кваке.

| Оба филма прев иу су ове важне Ру то су се кретала о пи

у ил п друте проблеме. Како би далеко спех био и третман значајнији да (6 „Осмом кљ њен борављеној а Са рајем још свег Шта ће нам пре о као производ и изма7т! А УЗ 5 У рај тешко улази. Поготову 38 маће раднике – не Радош Новакок са! дро Роа З етензије. " Огао У зору“, тера ке целу ноћ до ај“ 10. на спавање. ко У И када се већ ј рен! " жао, за наредну а 67,

64 но ма потпу ар је