Borba, Apr 02, 1963, page 11
28. | ара умре А 5 лике Ех председничким има од 25. марта ге· Лудендорф беше кан
Л па је Хитлер желео одржи његову канди-
Е, # • био жесток пораз, То уудендорф добио ма ПК су 196 гласова У однобу У угао ГЛАВНОГ противни фелдмаршала Хивден_ али је. и тиме вајИлм режиму било од0 ло. Друга половина МИ била је особито бурХитлер је схватио да [ креба пожурити са зау| ен позиције ради на уз На Републику и то ле РА средствима, пошто
Межим већ био изнутра
Рад
и
]
| униран.
| Како су настали ·_ СС-одреди
г новембра 1929, | одишњицу „славног пат У ког марша“ У Мисхе Хитлер одлучи да ство
специјалну групу
м Сониа 5јанејк (заштитна па) која ће постати чупена. ПОД својим иницијали и: СС.
(ва. » упа“ није се ро„ла спонтано и ни из чеХитлер је одувек имао мохранитеље. Први тело санитељи беху произишли и службе реда створене за ве скупове и за то да се (и који противурече ућут ако треба и песницаПет људи је, још од
„8
ђ | | шу 4), било додељено Хитлеличној заштити: поБерхтолд. часовниЕмил Мориц, трговац а Вебер, Херман Е5 И „мајстор касапнице“ Хрих Граф. Овај последи постаде вођин лични охранитељ. У међувремену је Клинч, "5 СА још од марта = 1923, ео мере да Хитлеру „Ори личну гарду од СА. 4 трупа се оформила и Мила сазив »ббов5гирр 6 (Хитлерова ударна па), Стварањем СС тре0 је да се реконституи_ Некадашња штострупа /“ је била распуштена | Теме Хитлеровог борав (а затвору. Команда над | е поверена Јулију; Преку, али је та група, „Почетком 1926 била и. ата СА-одредима, У је је представљала са ке "ЛНУ посебну јединицу. се, дакле, нађе „ Улашћу шефа главног “ бе Фррамтца Пфефе Саломона.
"лерова политика
__ Селекције
То
) Г | П
_1е 1920, избише 03за це измеа и ПфефеФоћ Саломона, О Тодине заврштише од Е другог, Р увиде да на чело % Гарде треба поставити Ту, Који му је одан и Ма у ом. Незадовољ % У утрава ти да ХитПе Ва султана. Томе Или су потребни
| задатком да га штити:
7
јаничари и њихов. шеф по
„стаде Химлер, | Када је, 6. јануара 1920, Хајнрих Химлер преузео
руководство над СС, ова група бројала је 280 људи, али се радило о. опробаним људима. Одмах по свом до ласку, Химлер се потруди да ову политику селекције унесе у саму базу групе ко ју је требало да реорганизује. Насупрот Рему, који је гледао само на број, Хи млер изабра политику „ква
"литета“ да би од СС напра
вио елитну трупу националсоцијалистичке партије.
у Ова разлика у концепци ји још више ће се потврди ти када је Рем, преузевши руководство над СА, јануара 1981, теоретски постао Химлеров хијерархијски
· претпостављени, јер су:ге· сесовци још увек били ин-
тегрисани у СА. Између ове двојице људи наста јед на _потмула антипатија.
Претворивши се у неприја- .
тељство, а затим и у дивље ривалство, она ће одиграти одлучујућу улогу у Химле ровој решености да се доко па полицијских служби.
Успон СС-одреда
Првенство које је Химлер давао строгом избору људи учиниће да регрутовање буде доста споро. Од 280, колико их је било у новембру. 1929, есесовци се 1930, повећаше на 2.000, го дине 19831. на 10.000, у тренутку заузимања власти било их је 30.000; а када је Химлер заузео Гестапо 52.000, што представља сме штно малу цифру у одвосу
јединице су биле ударна снага немачког фашизма
на 4,500.000 есесоваца који ма је Рем у то време распо лагао.
Али, ови драгоцени есесовци били су постављени на кључна места од стране свога газде. Пре свега, одмах пошто је Хитлер постао канцелар: Рајха, Химлер је одабрао јалних људи, висока стаса и потпуно опробане храбро сти, и образовао „Лаибстан дарте Адолф; Хитлер“, чету која ће искључиво обезбеЂивати Председништво вла де. Ова елитна јединица на стојаће све до пропасти ре жима. Затим је непосредна околина Хитлера била готово искључиво састављена од есесоваца; Химлер их постави свуда око самог фи рера. Бригадефирер СС Ју лијус Шауб бринуо се за Хи тлерове · личне интересе; један лоути бригадефирер СС, Штрек, постаде његов шофер. Његову непосредну личну безбедност обезбеђивала је гарда есесоваца којом је командовао бригадефирер Ратенхубер и група полицајаца из Гестапоа. којима је командовао инспектор Хегл. Ови људи никада нису напу штали Хитлера и пратили га приликом сваког његовог кретања и путовања. Химлер је, дакле, био увек обавештен. и о најмањем инциденту, о свакој посети, о најмањем разговору. Нико више није могао да се приближи Хитлеру, а да Химлер не буде претходно обавештен. |
Ови су људи такође ушли у Гестапо. Они се беху
.. ЦРТА. МИЛОРАЛ ДОБРИЋ.
120 специ-·
разместили по многобројним положајима приликом чишћења и реорганизације, после заузимања власти од стране нациста.
Химлер се већ бацио на систематски напад против СА и Рема. Дејствујући бли зу Хитлера, према плану који је био идентичан ГеРринговом, он му је сигналисао о ексцесима почињеним У концентрационим ло горима СА и указивао на незгоде које из тога могу произаћи. Наравно, њега нису шокирале саме методе есаоваца, већ дезоргани зовани начин на који су есаовци оперисали.
СС-пук „Мртвачка глава“
Марта 1933, СС отвори своје властите логоре, затим, поступно, Химлер ком плетно елиминише свога „Конкурента“ и, почетком 1934, успе да сви логори дођу под управу и обезбеђење СС. У томе циљу. он је створио нови огранак СС, „Тотенкопф“ или пук „Мртвачке главе“, са искључивим задатком да обез беђују логоре.
Они су тамо увели исте ужасе као и њихови претходници, у тежњи да одто га направе предузеће за убијање људи на индустриј ској основи. Трошкови одржавања логора падоше на терет буџета покрајинских влада и у општем буџету Рајха појавише се тек 1936.
Ово стварање специјалних трупа СС Тотенкопф ја сно је показивало да суло гори постали национална институција. Међутим, ни једна административна или судска власт, ни један судија, као ни министар правде Гирнтнер, нису подигли ни најмањи глас про теста против ове правне монструозности која није могла имати никаква овлашћења док је још Устав био на снази. Могле су се, дакле, и даље мирно хапсити и држати у затвору хиљаде људи без икакве оптужбе, без икаквог суђења. и који су могли очекивати
а булу задржани, ка
' ко је рекао Геринг, „све док
им фирер не подари милост“. Ова вечита попуштања и кукавичка прихватања свр шених чињеница омогућила су постепено ширење на цистичких метода, одбацивање сваке законитости и, најзад, успостављање злочиначких организација.
Химлер је, дакле, већ био моћан кад је дошао да заседне у улици Принц Албертштрасе број 8, у канце ларији управе Гестапоа, одакле ће контролисати целу Немачку као из центра паукове мреже,
Првог јануара, он је есесовцима упутио поруку без икакве двосмислености: „Је дан од најхитнијих задатака који на нас падају јесте да откријемо све отворене или прикривене непријатеље Фирера и национал-социјализма, да их потучемо и уништимо. За извршење овог задатка ми смо спремни да пролијемо не само своју већ и туђу крв.“
Химлеров портрет
Рем је имао главу кољача, Борманова физиономија је више него застрашују ћа, Калтенбрунер и Хајдрих су имали лице убица, што се од њих и тражило. Што се тиче Химлера, његово лице било је глатко. очајнички банално.
(Наставиће се)
у Уторак, 2. април 1963.
БАЛКАНСКИ · БРАВАРИ 47 БЕПИАШУИ У хи БВЕМУ УлгАГАТј СУ СВОЈЕ КАПИ РАЈЕ У БЛАГАЗЈНУ 2УБРОВА МЕ општине м4о РАЈ СИГУРНИМ
0
17Р8У књигу О т 2 РЕВИЗИТЛИ
У ЈУГОСЛАВИЈИ НАПИСАО ЈЕ 1237. ГОДИНЕ
запева те
Уљурта ЕР ЗИТЕТСМИ ПРОФЕСОР хР зосит
он ти
к- ни
а. ЈЕ А
економичност
У погледу распореда светлости у становима постављају се посебни захтеви, што зависи од тога чему је која просторија намењена. Опште је само једно правило: светлост мора да буде ван свих видних захвата. Међутим, посебна је ствар економично коришћење светлости, што свако може да постигне ако упозна 0вих неколико података.
И купци и трговци, кад желе да одреде јачину неке сијалице, служе се ватима. Међутим, та јединица само изражава потрошњу дотичне сијалице, на пример 340, 60 вати, а никако количину светлости коју она лучи. Јединица за мерење количине светлости је лумен, па се, пре ма томе, јачина сијалица изражава у луменима.
За економично коришћење светлости треба знати да већи број мањих сијалица има знатно мањи ефекат од једне велике. На пример, четири сијалице од по 25 вати дају око 960 лумена, а само једна сијалица од 100 вати око 1.450. Поред тога, ту треба свакако узети у обзир и то да је једна већа сијалица јефтинија од четири мање, при истој потрошњи струје.
У поређењу са флуоресцентним сијалицама обичне сијалице знатно су неекономичније. Тако флуоресцентна цев јачине 30 вати даје 2.000 лумена,
у погледу потрошње струје, флуоресцентне цеви због високе ценеи других момената споро налазе места у становима. мада ће се то временом свакако изменити.
Заштита електричног споја
Није редак случај да се настављање електричних водова у стану изводи помоћу мушких и женских утикача. Такви спојеви су поуздани у погледу проводљивости, али су честа мета дечје радозналости. Она
их с лакоћом могу раставити и изложити себе удару струје. Ако се никако друкчије не може отклонити ова опасност, треба прибећи решењу које показује слика. Преко споја се навуче полиетиленска кесица, иначе добар изолатор, а каблови се вежу на начин који је такође приказан на цртежу.
Лако одвијање поклопца
Јако притегнуте поклопце разних бочица и теглица често је врло тешко одвити голом руком. Ако се употреби нека метална алатка, постоји опасност да се посуда разбије и њен садржај проспе. Да би се то избегло од шпер плоче, дебљине 10 милиметара треба направити ракљу,
ПЕЛЕ И НОВА КВАЛИФИКАЦИЈА _
ТРДЕЕВ ПЕРУ ПЕТРУ РВ
УШАО БУМОТИВ, ЕПЕЗКИСЕНР БИРАНИ ДРРЈТРТОЋА 3 ЗАГРЕВА, ПРЕ ЈЕ го седини ПУГОСТОВЕН КО. ЈЕ ТШОВИО ОСКАРА —РДЈЕЈТШЛЕ ТРУЛЕ РУД 7707рУ РТРС МЕ УРПЕ ТРАОСТИ.
__СВАКОДНЕВНА ТЕХНИКА _
а, сијалица исте јачине 450. "Међутим, и поред знатне предности
2 АМ(7255 ) ;
РАСВЕТЕ СТАНА
као на слици, којом ће се захватити поклопци разних пречника. Овом у ствари, полугом с успехом ће се одвијати и такви поклопци који су се због дужег стајања запекли.
Занимљива стона лампа
Ова декоративна стона лампа лепо ће пристајати у сваком стану, лако се прави, а основна јој је намена да даје слабо светло што је пожељно при посматрању телевизиј ског програма.
Основу лампе чини рам од тврдог дрвета, који има четири стуба. Они се међусобно спајају, горе и доле, летвицама истог пресека. Величину лампе треба одредити према месту на коме ће стајати. Преко две доње супротне летвице ваља ставити дашчицу, ширине 25—30 милиметра и на њеној средини направити отвор за причвршћавање грла за сијалицу.
Абажур се може правити од кре тона или другог материјала, а и од хартије. Све зависи од прозрачности која се жели постићи. Најбоље је определити се за кретон лепог дезена. Пошто се абажур искроји, тачно према, обиму рама, како би касније био добро затегнут, омота се рам а крајеви се пажљиво ушију по ивици једног стуба. Боље је ако се искројени комад кретона прво поруби и споји на шиваћој машини, па се тако добијени абажур једноставно навуче на рам.
Абажур од хартије треба претходно обојити па онда залепити на рам. на крају га треба премазати безбојним лаком да би се хартија затбгла, а тиме ова стона лампа постаје још лепша. Прекидач се поставља — на прикључни гајтан.
Држач за бицикл
Ако сте одредили неко стално место за остављање бицикла, у дворишту под тремом, на пример, поставите тамо једну дрвену полугу ко
ја ће га придржавати (види слику). Једна летвица потребне дужине завртањем се причврсти на подесном месту, тако да се може подизати и спуштати. На њеном слободном крају налази се изрез који прихвата бицикл за хоризонталну цев рама. „ве са дрвета; 6. Вољна —
Други келнер је сада посматрао Мегреа радознало. Минути су пролазили, рекло би се капали кап по кап, секунду по секунду.
Келнер је бројао пазар шушкајући _ новчаницама и звецкајући ситнином. Онај што је телефонирао вратио се.
Рекли су ми да ће све бити у реду. '
Комесар је седео на високој барској столици, која је под његовом тежином шкрипала, пушио лулу за лулом. махинално испијајући виски, потпуно заборављајући да није доручковао. ' — Једну белу кафу...
Глас је долазио из угла у којем је седео човек са јогуртом. Келнер слегну раменима погледавши Мегреа и викну у шубер:
— Белу кафу!... Једну!
— Сад сам их намирио све до седам сати увече... И њега и ону другу тамо...
Брадом је показао на Рускињу.
Прошло је двадесет минута. Ертен је. заморен ходањем, стајао укочен на ивици плочника и неки човек који се пењао у кола, мислећи да је просјак, пружи му неки новчић што се овај не усуди да одбије.
Да ли му је остало још штогод од његових двадесет и неколико франакат Да ли је штогод јео од јучет Да ли је спавао7...
Бар га је привлачио. Он му се наново приближи. Плашљиво, гледајући испод ока келнере и вратара који га је већ једном избацио са терасе.
Како је било затишје, успео је да се домогне прозора и да уз њега прилепи лице: видео му се нос како се чудно расплинуо док су му очице претраживале унутрашњост бара.
Риђокоси је приносио шољу беле кафе устима. Није се окренуо ка прозору.
Али откуд онда онај исти осмех од малочас у његовим очима%
Вратар, коме није било ни шеснаест година, рече нешто бегунцу и овај се удаљи вукући ноге за собом. Бригадир Лука је сишао из таксија и ушао у бар зачуђена изгледа. па угледавши готово празну просторију још се више зачуди.
— Јесте то виг7...
— Шта ћеш да пијешт
А тише:
— Погледај напоље...
Луки је требало неколико тренутака док је угледао бегунца. Лице му засја.
— Пази, богати! Пошло вам је за руком да...
— Нема везе!... Бармен... Један коњак,.. Рускиња је са јаким страним нагласком позвала келнера:
— Келнер! Дајте ми „Илустрације“... и телефонски именик по професијама...
— Попите ваше пиће, стари мој Лука... па изићђите и лржите га на оку... :
— Зар не мислите да би било боље...
Са рукама у џеповима бригадир је звецкао лисицама.
— Још не... Ајде, идите.
Иако, на изглед, миран, Мегре је био толико живчано напрегнут да замало није смрвио крхку чашу својом огромном шаком.
Риђокоси као да није помишљао да оде. Није читао. није писао, није гледао никуд одређено. А напољу је Жезеф Ертен још увек чекао.
У четири сата поподне ситуација је била иста, с том разликом само што је бегунац из Сантса сео на једну клупу не испуштајући из ска улаз у бар.
Мегре је без апетита, био појео један сендвич. Рускиња у прном је. обновивши брижљиво своју шминку, изишла.
И тако је у бару остао само човек с јогуртом. Ертен је и не мрднувши гледао младу жену како излази. У бару засјаше светиљке иако оне на улици нису још биле упаљене.
Келнер је ређао нове боце по полицама. пометао под.
Звецкање кашике о тањир. које је долазило из угла где је седео риђокоси, изненадило је и бармена и Мегреа. |
Не померивши се и не сакривајући презир према овако бедној муштерији, келнер викну:
— Један јогурт и једну белу кафу...
Други је ужурбано
Све заједно четири и
педесет... — Пардон... Дајте ми сендвич са кавијаром... Глас је био миран. У огледалу је Мегре видео како се полузатворене очи муштерије смешкају.
Бармен приђе шуберу.
— Један сендвич са кавијаром, један!... Три. исправи га' странац.
за —" Три кавијара!.. Три!...
Бармен је презривим погледом гледао у муштерију. упита иронично:
— Са вотком7...
— Вотка, да...
Мегре се напрезао да схвати, Човек се изменио, Нестало је оне чудне непомичности.
— И цигарете, добаци он.
— Мериландт
— Абдулах...
Запалио је једну док су му спремали сендвиче и пушећи шкрабао нешто на кутији. А онда је почео да једе тако брзо да је келнер једва стигао на своје место када се овај подиже.
— Тридесет франака сендвичи... Шест вотка... франка Абдулах. плус ранија конзумација...
— Платићу вам то сутра...
Мегре набра обрве. Још увек је могао да види Ертена како седи
А онда
Двадесет и два
на клупи. — Тренутак само!..., То кажите директору. Риђокоси се наклони и остаде да чека, седајући поново за сто.
Директор у смокингу се појави.
=— Шта се дешава7
— Овај господин каже да ће сутра платити. Три сендвича са кавијаром, кутија абдулаха и остало...
Муштерија уопште није била збуњена. Он се поново наклони, још ироничније нето малочас, као да би да потврди оно што келнер каже. Немате новаца при себи7 — Ни гроша...
Станујете у овом квартут... Послаћу вратара са вама... — Немам новаца ни код куће... А умете да једете кавијарт... Директор лупи шаком о шаку. Један униформисани дечак притрча. — Иди позови једног полицајца... Све се одиграло без буке, без скандала. — Јесте ли сигурни да немате новаца , — Када вам кажем... Дечак. саслушавши одговор, крену трчећим кораком. Мегре се не помакну. Директор остаде ту и поче мирно да посматра вреву на булевару Монпарнас.
(Наставиће се)
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
БРОЈ 3260
Водоравно: 1. Дрвени музички дувачки инстру мент; 2. Један хемијски елемент. употребљава се за израду лиода; 3. Стари вавилонски град — ознака за површину у математици — носач — пре длог — северноамерички писац („Млади лавови“);
2 је _| |“ ЈЕ Паје МО јоје
пера Ди РАДАР |њ ПА АНИ је
на шемама; 5. Један злочинац — убирати плодо-
4. Сугласник — _ прави 5
час — хемијски знак за
платину — као (нем) —
ознака за галванометар 6 ГА ЗА ШИ
хемијски знак за рутеци јум — једна врста јемства; 7. Отменост, угла-
Е ђеност; 8. Пустоловина. ИЗВРТРИТ ТЕ, РУМЕ ДЦ 2 стала ~ Т о ме, ЈЕР МТ СЕ МОРАМО КЛАМАЦИЈЕ справно; 1. ањони, | НЕ 274 МИ ЈЕ С РЕ Ди клисуре; 2. Ловачки пас — рива; 3. РЕШЕЊЕ БРОЈА 3259 СтРАШИТО ОСТАВИО. ; 3 Иницијали презимена и имена итали;: Водоравно: 1. К ; мо на ПРУГО . 1, Котва — екипа; 2. А2атело МЕСТО. јанскот композитора („Боеми“") — вр- _ гилан — корнет; 3. Пата — фа =~ Ра 5 - ста речи у граматици (казује какво — Асти; 4, Рак — ахат — шта; 5.
КНА — Лика — Рип; 6. Ирис — ај ор — Унац; 7. Дијета — влакна; 8. Амара — Антон.
| је шта); 4, Узвик — наше мушко име ! из миља — хемијски знак за. галијум; 5. Средство за лакши утовар робе у возила — превремен; 6. Пркос
Усправно: 1. Кап — = — побуна. устанак; 7. Река у Афри- 3 РАНА АНЕ | Крим; 3. Титанија; 4. Влак — Асер;
ци — врста папагаја — хемијски знак БА за бакар; 8. Узвик — један музички · А. А. (Алберт Ајнштајн) — Фала — та; 6. Нахија; 7. Краков; 8. Е. о.
инструмент; 9. Нарочита врста масти и ла за цртање — просторија за стоку; ЕЈ 4 та зли 3: Би 10, Надгробна хумка, (М, О) — Цан (Ернст), у 2