Borba, Apr 02, 1963, page 4
|
'
БОРБА
У сусреш изборима
|" Нови изборни систем за редставничка тела односи зе на изборе свих скупштина — од општинске до Савезне скупштине. Он је „начелно постављен у уставу Југославије и допуњен У погледу избора републичких посланика и одбор ника општинских и срес'ских скупштина у устави"ма република. Предлог савезног закона за избор савезних посланика разрађује уставна начела, а републички изборни закони за избор републичких посланика и одборника конкретизују начела устава Југо'славије и устава републике за изборе делегата грађана и радних заједница који се бирају у републици и за њене. скупштине, односно скупштине општине и среза (а у Србији и аутономих покрајина). у | Основни принцип нашег Изборног система, који га ; времено и чини систеом, јесте јединство основних изборних принципа за образовање _свих наших скупштина. Јединство ових принципа произилази из две карактеристике нашег руштвено-политичког уре ђЂења: а) из основног јединства политичког система Иви власти радтог народа и самоуправљању; 6) из одсуства поделе политичког система на локалну и централну власт, јер су општине, срезови, републике и средерација са мостални а истовремено и удружени и уједињени облици једног истог система власти и самоуправљања. Ово јединство изборног система је још више наглашено у новим уставима и изборним законима, без обзира на чињеницу што су више него раније републички устави и републички закони самостални општи акти социјалистичких република. То ново јединство произилази из посебног места општине у целом друштвено-политичком систему и из основног јединства структуре наших скуп штина као „сталних конституисаних делегација гра ђана и радних људи“ у бази друштва, у својим радним организацијама и радним заједницама уопште. „Други основни принцип новог изборног система за избор свих скупштина је-
618 јединство изборног про.
цеса. Већ и раније, а варочито од избора народних одбора 1953. и народних скупштина с исте године, једна од нових и битних карактеристика избора У Југославији састоји се У увођењу зборова бирача као елементарних с демократских институција кандидовања. Раније код нас, и у вишепартијском демократском систему, кандидовање је, по правилу, одвојено од изборног процеса и представља самосталну и снезваничну“ акцију политичких странака. Међутим, први изборни демократски изборни системи у свету, нарочито у области англосаксонске локалне самоуправе, локалне _ самоуправе у Шведској и неким другим земљама, нису разликовали кандидовање од осталих фаза избора, већ су у кандидовању налазиле прву и основну фазу демократског одабирања кандидата. Репрезентативна и тиме и механичка и отуђујућа вишепартијска демократија одвојила је ова. два поступка и тиме кандидовање поставила као „невидљиви“, тј. „неофицијелни“ монопол политичКих партија, а гласање као често илузорно право граЂана да „бирају“ посланике. У оваквим условима кандидате су постављале централне канцеларије пар тија, а бирач је имао да гласа између већ наименованих кандидата. Увођење кандидовања преко зборова бирача, уз право групе грађана (односно „незадовољне“ мањине) да исто тако постави кандидате, пред ставља покушај да се грађанима поврати једно од њих отуђено својство и да
„се они од гласача и политичких манифестаната успоставе као стварни бирачи и активни актери у постављању и избору посланика и одборника.
2 У новом изборном систему то јединство је још више наглашено и од њега се мора поћи, како ради разумевања суштине избора тако и у циљу правилног остваривања целог изборног поступка. Основне фазе тог јединственог изборног процеса за избор савезних и републичких посланика су следеће: а)
„кандидовање на зборовима
бирача и од групе грађана
за Савезно веће и републичко веће; 6) избор кандидата који ће непосредно учествовати У изборима. за посланика који се бира У
ко веће, и избор посланика
за веће радних организаци-
ја од стране општинске скупштине; ц) избор чланова Савезног, односно републичког. већа од стране грађана на основу општег и једнаког бирачког права и путем личног и тајног гласања; д) верификација посланичких "мандата од самог већа у које су бирани, уз заштиту уставности избора и изборног права од стране уставних судова. Као што се из свега овог
види, основно начело за избор политичких већа (општинско, републичко и
Савезно веће) јесте класични демократски принцип општих, једнаких и непосредних избора. Кандидате за сва ова представничка тела постављају бирачи, односно грађани који су напунили 18 година, на својим територијалним политичким ' зборовима бирача, уз зајамчено право групе грађана (чији број за избор савезног посланика не прелази 200) да и непосред но постављају своју канди датуру за посланика. Док се општинско веће бира не посредно на основу кандидатуре бирача, дотле кандидате, које постављају зборови бирача за савезног и републичког посланика, пре непосредних избора, још једном претресају и одабирају на општинској скупштини (на заједничкој седници оба већа) општински одборници.
Истоветни су принципи и у образовању већа радних организација, само је разлика у њиховој друштве но-политичкој основи. Политичка већа бирају граЂани као чланови општег и слободног политичког колективитета општине, ре публике и Југославије као целине. Веће радних заједница кандидују и бирају радни. људи у радним заједницама према основним областима друштвеног .рада; привреда, укључујући ту саобраћај и везе, комуналну, новинско-издавачку и другу делатност; просвет не, уметничке, научне и друге културне делатности (укључујући физичку културу); здравствене и соци» јалне делатности (укључујући службу социјалног 0осигурањај; самоуправне и управне делатности, укључујући и рад радних људи у државним органима и другим областима заједнич ког рада.
Чланови ових радних заједница (уз извесне друге радне људе који имају исти статус и тиме и бирач-
"ко право као и радни људи у радним организацијама) постављају у својим радним заједницама кандидате. и то по правилу на истом месту, што не значи увек и истовремено како за општинско веће радних заједница, тако и за сва четири већа радних заједница Савезне скупштине и републичких скупштина. С обзиром на то да се општин ско веће радних заједница бира непосредно, то и ови радни људи непосредно и гласају за избор чланова овог већа. О кандидатима које су поставили радни људи у својим радним за: једницама дефинитивно гла сају општинске скупштине олређене изборне јединице. Ово гласање значи истовре мено и избор за посланика.
Основна новина нашег изборног система, је у избору већа радних заједница и тиме у постојању 0ових већа. Ова већа немају никакве везе са „економским“. „социјалним“ или сличним домовима или саветима које познаје чак и пракса буржоаске цемократије. од Вајмаоске Републике до француске У Републике. То нису представничка тела, а још мање домови професионалних удру жења, посебних интереса или „корпорација“. То су делегације радних људи у радним заједницама које су засноване на друштвеној својини средстава за производњу и на самоуправвом одлучивању радних људи о располагању друштвеним средствима и расподели створеног дела друштвеног дохотка. Док су социјално-економска већа израз отуђења радничке класе од средстава за производњу и њеног најамног положаја, и официјелна по тврда владајућег политичког статуса економски привилегисаних сопственика средстава 3за производњу, дотле су већа радних заједница израз враћања отуЂења економске и друштвене силе радном човеку и потврда основне улоге у по литипи и процесу одлучивања о друштвеним пословима оних који стварају ма теријалне и духовне вредности. У том смислу то су
већа ослобођених. радних. људи у радним заједница-
ма. продужење тих заједница у сфери друштвенополитичких заједница. као и потврда и даљи развитак друштвеног самоуправљања у условима ослобађања рада, односно ослобађања
радних људи од историјски условљених неравноправно сти и потчињености у раду. На овој основи већа радних организација су израз једне историјски нове демо кратизације која сад захвата своје корене, тј. базу друштва, јер ослобађа и по диже на ранг управљача у свим сферама одлучивања — радног човека.
На овој смисао и други нови принцип по коме се савезни и републички посланици бирају као делегати општина. Сзмоуправна пруштвенополитичка заједница, општина је уједињење граЂана и њихових самоуправ них организација и тиме је дан непосредни и слободни колективитет у коме је гра ђанин јачи, — јер је члан политичког друштва. а радни човек је ослобођен. јер је равноправан с другим и одговоран себи и дру гоме у решавању свих 32једничких и ошштедруштве тих послова...
Овај начин избора за већа радних заједница је сло жен и носи извесне трагове привремених, па чак и недоследних решења, јер одговара још увек једном друштву са низом противуречности, сазревања и стабилизовања на путу стварања „слободне асоцијације произвођача“. Али у 0основној поставци, он је чист и одређен и неразумљив само за оне који су оптерећени политичким „стереотипима“ и конвенционалним мишљењима, тј. за оне који не могу да схвате да социјалистичка · демократија мора тражити своје па и „неуобичајене“ институције и решења, без обзира на то што сметају комодитетима и „стеченим интересима“
У складу са оваквим новим изборним принципима, закони о изборима демокра тизују неке друге поставке избора. Тако се кандидати на зборовима бирача постављају на основу предлога једног бирача кога подрже друга четири граЂанина. О сваком од тих кандидата се гласа и сви који постигну већину сма» трају се кандидатима тог збора бирача. Исто тако. ло вољно је да ови кандидати добију већину; на: зборови ма бирача изборне: јединице који обухватају једну петину бирача, па да УЂУ У званичну листу кандидата о којима се одлучује У општинској скупштини, односно у непосредним изборима. Најзад, нови изборни
основи добија“
ПРИНЦИПИ И НОВИНЕ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА
Савезно, односно републич
закон поставља принцип апсолутне већине за избор за посланика. Апсолутна већина је без резерве у непосредним изборима у којима учествује једна кандидат. Нема посланика ако се таква већина не постигне и то — апсолутна већина свих бирача једне или више општина у којима се избор врши. Нема „утешне трке“ за кандидата у непосредним изборима. Али ако
у непосредним изборима учествују два или више кам дидата, мандат савезног,
односно републичког посланика добија онај који је по стигао релативну већину. Пуно поверење у бираче и тиме у демократизам огледа се у случају да канлидат за члана већа радних заједница не постигне апсо лутну већину свих чланова општинске скупштине. Ако се тај избор врши у једној општинској скушштини, избор се понавља и на поновном избору мандат припада ономе кандидату који је постигао највећи број гласова (док у избору за члана Савезног, односно ре публичког већа одсуство апсолутне већине упућује два кандидата са највећим бројем гласова на учествовање у непосредним изборима). Ако се избор врши у више општина за посланике' радних заједница, а не постигне се апсолутна већина у свим скупштинама, избори се још два пута понављају. На другом гласању сматра се изабраним за посланика онај кандидат који је добио највише гласова у скупштини једне или више општина у којима ради најмање половина радних људи одговарајуће области (у избору за Савезно, односно републичко веће одсуство апсолутне већине у оваквим случајевима упућује на непосредне изборе све кандидате који су било у којој отпштинској скупштини добили највећи број гласова).
Као што се види, принципе и новине изборног си стема треба посматрати и оцењивати не само у целини већ и као израз нове друштвено-политичке функције'избора као саставног дела остваривања суверенитета грађана и друштвеног самоуправљања.
Професор др Јован ЂОРЂЕВИЋ
Предлог Закона о изборним јединицама за избор сађезнит посланика
све општине риспоређене у 120 изоорних јединице
посланик за свако веће Савезне народне скуп-
На сваких 158.000 становника бираће се по једањ
штине. — Одређено је и у којим ће изборним
Савезној народној скупшти ни јуче је достављен Предлог закона о изборним јединицама за избор савезних по сланика.
Закон на територији Југославије предвиђа 120 изборних јединица у којима ће за свако веће Савезне скупшти не бити биран по један посла ник. Изборне јединице утврђене су на основу података општег пописа становништва од 31. марта 1961. Један _посланик бираће се на 158.000 становника. .
Ради остваривања уставног начела да се сваке пруге године врши избор половине чланова сваког већа Скупштине, Закон утврђује и оне изборне јединице у којима ће мандат посланика изабраних на првим изборима трајати две године.
За избор посланика за Савезну скупштину предложене су следеће изборне јединице: ,
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
СРЕЗ БАЊАЛУКА: 1) Бањалука (општине: Бањалука, Челинац, и Котор Варош); 2) Босанска Градишка (општине: Босанска Градишка, Лак-
таши, Прњавор и Србац); 3) Јајце (општине: Бугојно, Доњи Вакуф, Горњи
Вакуф, Јајце, Купрес, Скендер Вакуф и Шипово); 9) Приједор (општине: Босанска Дубица, Босански Нови и Приједор; 5) Сански _ Мост · (општине: Гламоч, Кључ. Мркоњић Град и Сански Мост). /
СРЕЗ БИХАЋ: 6) Бихаћ (општине: Бихаћ, Босанска Крупа. Босански Петровац,
Босанско Грахово, Цазин. Др
1
вар и Велика Кладуша)),
СРЕЗ ДОБОЈ: 7) Босански Брод · (општине: _ Босански Брод. Босански Шамац, Градачац. Модрича и Оџак); 8) Добој (општине: Дервента и Добоју; 9) Маглај (општине: Маглај. Теслић. Тешањ Завидовићи и Жепче):
СРЕЗ МОСТАР: 10 Ливно (општине: Дувно. Груде. Лиштица, Ливно. Љубушки
»
и
штине:
Посушје); 11) Мостар (општине: Читлук, Јабланица, Коњиц, Мостар и Прозор); 12) Требиње (општине: Билећа, Чапљина, Гацко, Љубиње, Не весиње. Столац и Требиње);
СРЕЗ САРАЈЕВО: 13) Цен тар Сарајево (општине: Центар Сарајево. Хан Пијесак, Пале и Соколат); 14) Горажле (општине: Чајниче. Фроча, Горажде, Рогатица. Рудо и Вишеград); 15) Ново Сарајево (општине: Хаџићи, Илиџа, Калиновик, Ново Сарајево, Олово. Трново и Вогошћа); 16) Високо (општине: Бреза. Фојница. Илијаш, Какањ. Ки сељак, Крешево, Вареши Ви соко); 17) Зеница (општине: Бусовача. Нови Травник, Тра вник, Витез и Зеница);
СРЕЗ ТУЗЛА: 18) Бијељина (општине: Бијељина, Лопаре и Угљевик); 19) Брчко (оп-, Брчко. Грачаница, Орашје и Сребреник); 20) Тузла (отштине: Бановићи, Лукавац, Тузла и Живинице); 21) Зворник (општине: Братунац, Калесија, Кладањ. Сребреница, Шековићи. Власеница и Зворник;.
ЦРНА. ГОРА
225) Иванград (општине: Бијело Поље, Иванград. Колашин, Мојковац, Плав и Рожађ; 23) Никшић (општине: Даниловград. Никшић, Пљевља, Плужине, Шавник и жабљак); 24) Титоград (општине: Бар. Будва. Цетиње, Херцег“
Нови. Котор, Титоград. Тиват.
и Улцињ);
ХРВАТОНА
СРЕЗ БЈЕЛОВАР: 25) Бјеловар (општине Бјеловар, Чазма. Гарешница и Врбовец); 26) Копривница (општине: Ђурђевац, Копривница и Кри жевциј; 27) Вировитица (0Пштине: Дарувар. Грубишно, Поље, Пакрац и Вирогитица);
жЖ СРЕЗ КАРЛОВАЦ: 28) Госпић (општине; Доњи Лапац, Госпић. Грачац. Огулин, Оточац. Титова Кореница и Врбовско); 29) Карловац (општи-
јединицама први мандат
не: Дуга Реса, Карловац, Озаљ, Слуњ. Војнић и Вргин Мост).
СРЕЗ ОСИЈЕК: 30) Нашице (општине: Доњи Михољац, Нашице. Ораховица, Подравска Слатина и Валпово); 3) | Осијек (општине: Бели Манастир и Осијек); 32) Славонски Брод (општине: Ђаково и Сла вонски Брод); 33) Славонска Пожега (општине, Нова Градишка и Славонска Пожега); 34) Винковци (општине, Винковци. Вуковар и Жупања);
СРЕЗ ПУЛА: 35) Шула (општине: Бује. Бузет, Лабин, Новиград. Пазин, Пореч, Пула. Ровињ и Уматг).
СРЕЗ РИЈЕКА: 36) Цриквеница (општине: Цриквеница, Чабар. Делнице, Крк, Мали Лошињ, Опатија., Паг, Раб и Сењ); 37) Ријека (општина Ријека).
СРЕЗ СИСАК: 38) Петриња (општине: Двор. Глина, Костај ница и Петриња); 39) Сисак (општине: Иванић Град. Кутина. Новска и Сисак).
СРЕЗ СПЛИТ: 40) Дубровник. (општине: Дубровник, Корчула, Ластово, Макарска,
Метковић и Вргорац); 41) Сињ (општине: Имотски, Омиш, Сињ и Трогир); 42) Сплит (општине: Брач, Хвар, Сплит и Вис); 43) Шибеник (општине: Дрниш, Книн и Шибеник); 44) Задар (општине, Бенковац, Биоград. Обровац и Задар).
СРЕЗ ВАРАЖДИН: 45) Чаковец (општине: Чаковец и Лудбрег); 46) Вараждин (општине: Иванец, Нови Мароф и Вараждин).
СРЕЗ ЗАГРЕБ: 47) Крапина (општине, Доња Стубица, Кла њец, Крапина. Забок и Златар Бистрица); 48) Загреб 1 (општине: Чрномерац и Треш њевка); 49) Загреб 1 (општине: Центар. Медвешћак и Трње); 50) Загреб МЕ (општине: Дуго Село. Максимир. Бешћеница, Сесвете и Зелина); 51) Загреб ТУ (општине. Јастребарско. Реметинец. Самобор. Велика Горица и Запрешић);
трајати две године МАНЕДОНИЈА
СРЕЗ БИТОЛА: 52) Битола (општине: Бистрица. Битола, Демир Хисар, Дихово, Долнеми, Кривогаштани, Крушево, Кукуречани, Мориово. Но ваци, Прилеп и 'Тополчани).
СРЕЗ КУМАНОВО 53) Ку-
маново (општине: Кратово, Крива Паланка. Куманово, Липково, Орашец и Старо На горичане). _ СРЕЗ ОХРИД: 59) _ Охрид (ошштине: Белчишта, Брод, Дебар, Кичево, Косел, Охрид, Ресен и Струга).
СРЕЗ СКОПЈЕ: 55) Скопје 1 (општине: Драчево, Ђорче Пе тров, Идадија и Кисела вода);
56) Скопје ПО (општине: ка ле, Петровец и Саат Кула).
СРЕЗ штиш: 5) Штип; (општине: Делчево. Кочани, Пробишттитп, Свети Никола, Штип и Виница); 58) Штип П (општине: Берово. Ново Село, Пехчево. Радовиш. Стру мица и Василево);
СРЕЗ ТЕТОВО: 59) Тетово
(отиштине: Гостивар. Маврово, Саракино, '"Теарце. Тетово и Жеровјане); - СРЕЗ ТИТОВ ВЕЛЕС: 60) Титов Велес, (општине; Богданци, _ Богомила. Чаштка, Тевгелија. Градско, Кавадар ци. Конопиште. Неготино, Ти тов Велес и Валандово);
СЛОВЕНИЈА
СРЕЗ ЦЕЉЕ: 61) Цеље Т (оп штине: Брежице, Лашко, Севница, Шентјур при Цељу. Шмарје при Јелшах и ВидемКршко); 62) Цеље Мо (општине:: Цеље, Мозирје, Словенске Коњице. Велење и алец). СРЕЗ КОПЕР: 62) Копер
(општине: Аздовшчина, Идрија, Илирска Бистрица. Изола,
Копер. Нова Горица, Пиран, Постојна. Сежана и толмин);
СРЕЗ ЉУЗЉАНА: 64) Крањ (општине: Јесенице. Камник, Крањ, Радовљица. шкофја
"јединаца према којима тре
· Заосталсет не оправдава опрократески однос према Кулу КОСр
ОБЛАСНИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ
ЗА
И МЕТОХИЈУ РАСПРАВЉАО О ПРОСВЕТИ И КУЛТур и
Приштина, 1: априла Актуелни идејно-политички, проблеми у просвети и култури и задаци друштвепа ДИ Ини организаци а, органа и установа у овој области главна су тема о којој је на данашњем про ром пленуму расправ ао Обласни комитет Саве за комуниста за Косово и Метохију. Пленуму су при суствовали Дража •'Марковић, члан Извршног комили РВ ЈЕ Србије, и Дабави , члан ЦК сК
У реферату члана С таријата Обласног кумите“ та Бранка Шкембаревића истиче се да су се неравномерност и заосталост у при вредном развитку Косова и Метохије одразили и на културни живот, на развије ност институција и кадрова у просвети и култури, као и на интензитет и квалитет уметничког стварала штва и активности.
Реферат констатује да се ничим не може оправдати извесна зачауреност органа управљања и колектива културних организација и установа, неразвијеност критике и споро реаговање на разне идејно-полити чке и друге ексцесе, одсуство одлучне борбе против примитивизма и површности. ·
У реферату се посебно инсистира на потреби бржег напуштања досадашње праксе и схватања по-
ба примати, штампати или откупљивати свако почетничко књижевно или уметничко стварање, без обзира на квалитет, само зато што је крај још заостао, што је тек почео да се развија и извлачи из заосталости. Иако баш због специфичних. прилика у издавачкој делатности и културно-уметничком стваралаштву нису забележени неки значајни ји негативни утицаји и ек сцеси, ипак пред Савезом комуниста, Социјалистичким савезом и другим друштвеним снагама на Косову и Метохији стоји задатак да стално брину како се задовољавају културне потребе и, посебно, шта се пружа омладини за разоно ду и васпитање у социјали стичком_ духу. Зато. треба витне помахати органима 5
прављања и колективима
културних институција да правилно усмеравају своје програме, репертоаре и целокупну активност. Такође је неопходно да се дају анализе и сатледава матери Јални положај организаци-
Лока и Тржич); Центар: (општине: Логатец, Љубљана — Центар, ЈБубљана Шишка, ЈБубљана — Вич Рудник и Врхника); 66) Љубљана 1 (општине: Домжале, Храстник, Литија, Љубљана — Бежиград. Љубљана — Мосте — Поље, Трбовље и Загорје об Сави); 67) Ново Место (општине: Церкница, Чрномељ. _Просупље, Кочевје, Метлика, Ново Место. Рибница и Требње);
но-просветним дел атности-
даци Савеза других организација на Ко сову и Метохији у циљу превазилажења националне
сти у културно-научном стваралаштву и истакнута
тавог културног и уметничког стваралаштва у правцу развијања братства и једин
Синан Хасани је нагласио да узроке разних
ти само у ведовољном или слабом уметничком ствара-
дређеним идејним слабости
и филмски репертоари још су оптерећени негативним наслеђем прошлости, а то-
ја и установа у области културе, као и начин стимулативнијег награђивања културних и просветних радника, Јер, економски и културни застој Области не може и не сме бити параван за праксу бирократског односа према култур-
ма.
— Треба сузбити схватања, каже се даље у рефера ту друга Шкембаревића, да је заједница, зато што смо заостала Област, дужна да финансира разне делатности без обзира на квалитет и резултате. —
На крају су изнети и за комуниста и
неиживљености, ускогрудо сти и регионалне зачаурено
потреба за усмеравањем чи
ства наших народа. Учествујући у дискусији,
негативних појава не треба тражи
лаштву већ пре свега у 0-
ма и у остацима бирократског гледања на културу и уметност. Многи наши уџбеници, књиге, позоришни
га се споро ослабађају. О томе је говорила и Катари
65) Љубљана | чајевци, Рашка и Ушће); 88)
Крушевац (општине: Ћићевац „Крушевац, Варварин и Велики Шиљеговац); 89) Нови Пазар (општине: Нови Пазар, Сјеница м Тутин); 90) Трстеник (општине: Александровац, Брус, Трстеник, Веда Дренова и Врњачка Бања). СРЕЗ ЛЕСКОВАЦ: 91) Лесковац (општине: Бојник, Бре стовац, Лебане, Лесковац, Ме двеђа и Вучје); 92) Владичин Хан (општине: Босиљград, Цр
СРЕЗ МАРИБОР: 68) Мари- на Трава, Грделица, Сурду-
бор (општине: Дравоград, Ма- | лица; Владичин Марибор — |на — Округлица и ВласотинДрави, Равне | це); 93) Врање (општине: БуСловен-Гра- | јановац, Прешево, "Трговиште,
рибор. — Центар, Табор, Радље 06 на Корошкем и дец); 69) Мурска Собота, (општине: нарт, Лендава, ·Љутомер и
Хан, Власи-
Врање, Врањска Бања и Вла-
Торња _Радгона, Ле- | се).
СРЕЗ НИШ: 94) Алексинц
Мурска Собота); 70 Птуј (оп- | (општине: Алексилац, Мероштине: Марибор — 'Тезно, Ор- | шина, Ражањ, Соко Бања и
мош, Птуј и Словенска стрица).
СРБИЈА.
АУТОНОМНА ПОКРАЈИ- |јљ Прокупље
НА КОСОВО И МЕТОХИЈА: 71) Тњилане (општине: лане, Косовска Каменица, Ново Брдо и
Косовска Митровица (општи- | чцеј (општине: Бечеј, не: Косовска Митровица. Ле |бран, посавић, Србица, Вучитрн и|и Жабаљ); Зубин Поток); 73 Пећ (општи | штине: Нови
не: Дечани. Ђаковица, Исток, Клина и Пећ); 74) Шри штина (општине: Глоговац, Орлане., Подујево и Приштина); 75) Шризрен (отпштине: Драгаш, Малишево, Ораховац, Призрен, Сува река и Зјум); 76) Урошевац (општи-
не: Качаник, Липљан. Стрп- |тровац (
це и. Урошевац).
ТРАД БЕОГРАД: 77) Чукарица (општине: Барајево, Чукарица и Обреновац); 78) Стари Град (општине: Крњача и Стари Град); 79) Вождо вац (општине: Гроцка, Сопот и Вождовац); 80) Врачар (оп штине: Савски Венац и Вра чар); 81) Земун (општине: Нови Београд, Сурчин и Земун); 82) Звездара (општине: Палилула и Звездара):
СРЕЗ КРАГУЈЕВАЦ: 83) Аранђеловац (општине: Аранђе ловац, Кнић, Рача, Страгари и Топола); 84) Крагујевац (оп штине: Баточина, Крагујевац, Рековац и Свилајнац); 85) Светозарево (општине: Ћупри ја, Деспотовац, Параћин и Светозарево).
СРЕЗ КРАЉЕВО: 86) Чачак
(општине: Чачач, Горњи Милановац и Лучани); 87 Краљеве (општине: Краљево, Мр
,
Би- | Сврљиг); 95) Ниш
Гњи- |ка Паланка (општине:
(општине; Таџин Хан и Ниш); 96) Пирот (општине: Бабушница, Бела Паланка, Димитровград и Пирот); 97) Прокупље (општине; Блаце,. Дољевац, Куршумлии Житорађа).
СРЕЗ НОВИ САД: 98) БачБач, Ђачка Паланка, Бачки Петро
Витина); 72) |вац, Кула и Оџаци); 99) Бе-
СрбоТемерин, Тител, Врбас 100) Нови Сад (опСад). СРЕЗ ПАНЧЕВО: 101) Пан: чево (општине: Алибунар, Ко вачица, Опово и Панчево); 102) Вршац (општине: . Бела Црква, Ковин, Пландиште, Уљма и Вршац).
СРЕЗ СМЕДЕРЕВО: 108) Пе бе Ем , Сараоци елика Плана, бари и "жЖагубица); 104) Пожаревац (општине:
ац и Велихо Градиште); 105) Смедерево (општине: Азања, Колари, Мала Крсна, Младеновац, Смедерево У Смедеревска Паланка).
СРЕЗ СРЕМСКА МИТРОВИЦА: 106) Рума (Ода Инђија, Пећинци, Рума МЕ ра Пазова); 107) Срема ЈЕ тровица (општине: ео! 8 Ирит. Мачванска Мире Њ ца, Сремска овиц Шид).
ОТИЦА: 108) Сев па ли 1 а, Мали ; Стара Моравица; 1
општине: атин и Сомир Стбоива ДУ штине; Бајмок и Субо пи
СрЕз ТИТОВО ужим: 111) Пријепоље (општине: ·
'одтоварајућих руси "ортана, а не и органи
Петровац,
Кучево, Мало Црниће, Можа |
кла да се У нех
друга питања и Ми т класич ретира чин. БН бурад а Кољ Ши рок: о потреби за рате у праксе да се, чим : не да пише, одмах еко у У одговарајуће Убацуу, мо зато што је чаебика 5 „оритинално“ утд, брз а иј рну Литерара квалитет ту х нота УК АЕ да | : „Косов. | разних "дела, о дине ме Фадил Хоџа, у с | с ТИМАЛИ се ашта, при чему смо ' мало помагали ул Врау лентима да се Баха % добре писце и ум ају ј се заложио за п ћег контактирања ~ За рарним, ликовним ил“ ствараоцима. Арупа Имер Пуља говорио |, •
улози и задацима“ за коју је рекао да а Јово Шотра је узнео искуства организације из Приштине на опл-“ њу слабости у ОТКЛаЊа култури. Ме Х По мишљ | ковића, о Му но-просветеог, уме и научног живота 3 не могу се прекб нова 5
штити, нити се тој области могу оде ! Су после
превазићи, Оне ца недоследног начела из. Програма 6 | Најкрупнији проблеми се и појављивали због та што су пре свега Затајил комунисти који раде у куљ турно-просветним и на ним установама и њихе органима. Слабости су“ ле више потц УаНе нам се ту ради о, једној сбаз сти која битно утиче развитак свести и ваститање нашег. човека, 4 осе бно младих генерација. Закључујући _ давши пленум, секретар Обласног комитета Души Му заложио се ' нергичног су тања према к блеми и слабости и културе искључим
К ја СК, Социјали веза и других. ма не може и не сме ит свеједно како се спреми саша _ политика у облем просвете и културе
| Т. МИЋКОВИЋ
;
јетина, рош, Прибој и Прјевљећ 112) Титово Ужице (штите Ариље, Бајина Башта, рић. Кремна. Пожега и ТИТА во Ужице). '
СРЕЗ ВАЉЕВО: 1) Ли ревац (општине: Лајковац заревац, Љиг, Мионица Х у% 114) Лозница (општине: 7" бовија, Лозница, Круп ' Мали Зворник) 118) (општине: Богатић, Шабац и Волујац); 16) Ва во (општине; Каменице цељево, Осечина, Ваљем" Владимирџпи).
СРЕЗ ЗАЈЕЧАР: ИП ВЕР тин (општине: Бор, ради ланка. Доњи Милановац, " р ковац, Кладово, Мајдан“ Неготин); 118) Зајечар (00277 не: Бољевац. Кална. Кот вац. Минићево, Салаш и јечар).
СРЕЗ ЗРЕЊАНИН: шиа кинда (општине Чока. 1 да, Нови Бечеј, Нова пара Нови Кнежевац. 120) и јединица Зрењанин ( 1 Перлез, Сечањ» Житиште).
ГДЕ ЋЕ ПОСЛАНИЧНИ НА ТРАЈАТИ ДВЕ ГОДИНЕ
=
предл мандат трај следећим цама:
огу, > аће две борним