Borba, Feb 20, 1964, page 11
Четвртак, 20. фебруара 1964.
24
А БИЉАНОВСК ~ |
4 • 5 , Снаге народноосљободилачке војске Македоније, последњиг месеца 1943. г0-
_ дине натустиле су слободну територију Дебарце · остављајући, мањ у терену 59 десетодневном марш требациле се на тирнинији Ч ривер про
ФПОМГЛАШУ СЕ МЕ. ид
СБ! УСКИМ
4 -= | ГУРЕЕРОТИпаде ли У ма а 41967.
уршира у правцу Козјака, | „правцу карпушевих парудана кумановско-козјачког краја. На челу су Светозар Вукмановић-Темпо, представник Врховног штави део Главног штаба Македоније. Преваљен је већ сети дан овог марша који # трајао укупно 24 дана. јреваљен је цео северни о Егејске · Македоније. Група је већ стигла до подвожја планине Беласице у селу Шугово, последње се1) Егејске Македоније.
Мако је пролазила кроз иасеља и села, превалила преко две планине Пајак и Крушу, проводила дане У селима а ноћи углавном користила за маршовање, извршила пребацивање преко Вардара негде на половини гута између Солуна и Гјев-
ба, нигде непријатеља, нитде непријатељске патроле,
шта ово може да значи7
КИ други разлог за то:
ској Македонији, па и у це-
ог фашизма.
ђ
авештавао _ следеће
ло спремно — храна и смештај групе. Везе су ван-
бо функционисале и то
6 оно. што је омогућило читавој групи да пређе овај дут, а да нигде не буде изпожена непријатељским из-
Ненадним нападима. Народ је чинио све да се јединица тешкоћа пребаци преко
Ру РИ 1
ЦРТА: МИЛОРАД ДОБРИ
или заседе. Просто невероватно! Борци су се чудили,
«Да ли је то само способност штаба који је одредио трасу или је постојао и не-
“ Објашњење је било једноставно за све оне који су познавали прилике у Егеј-.
ј Грчкој, стање организакје као и расположење нада за отпор против немаНарод је ао за кретање групе•баљона. Унапред је увек осело љутем канала организације меће јединица проћи, а каје група стизала све је
РАТИСТИОЕ РРОКРАЗУ У (ПА Буш мету РигПо РУШИ РАЧА.
доније донели су одлуку:
у — Све снаге са територије Егејске Македоније, треб
следећим, правишма: ГТрва бригада у правцу Азота ж Перема ког вадбтком ИАЕА
вања четничких банди шлрења, устанка у том делу Македоније; Друга. бригада
у правцу Тиквеша ч Гевгелмје ради упилитавања железнице м даљег развоја наро= · дноослободилачког тожрета; трећа група батаљона са делом Главног штаба
правцу источне Македоније трема Козјаку да би са тамошњим снагама ние
Командант батаљона Наум Веслијевски-Овчар
територије Грчке без суко-
У склоту тит задатака извршен је „
Кожух-тламине на територији Егејске Мажед | доште у контакт са грчким партизанима. а МЕ И 7 Е
После неколико, дневних борби створена је е слобод
терену требациље су се им снаге са Тиквешког МА Пор РЦ а 084
рана П македонска. ударна бригада.
ба и задржавања.
Наилази немачка
У селу Шугову група је преноћила и остала наредног. дана, Као игу 'целој Егејској Македонији и овде су се сељаци показали као прави мајстори илегалног рада. Тек што се група сместила 9. фебруара 1944. извидница, која је била на једној узвишици у непосред ној близини села, приметила је да се путем приближава један мотоцикл са приколицом м у њему два Немца. О томе је одмах. обаве-
патрола
стила штаб батаљона.
Командант батаљона Веслијевски — Овчар и сеоски кмет Никола одговарали су се шта треба учинити: да ли Немце заробити или их пустити да оду из се ла. Према тврђењу Николе, они нису ништа приметили
ма <907
.
| Светозар Вукмановић 1944. у фебрузрском маршу |
ручја тако да је одмаг форжми-
фебруарски поход“ %
коме су се налазили батаљона „Стиф Ноја ико Ботев“. Ка Кан Тлје ног штаба. Мажедонмије “ другом Светозаром Вукмановићен-Темпом.
~ О тим догађајима, ч фебруарском маршиј написао је за „Борбу“ своја осећања Златко Биљановски — Михамло, тадашњи политички комесар батаљона, „Стив
долазе ту сваких два-три да
: коши, па су и сада због то! та дошли и када то добију,
целог
места где се |ЗАШТО ЛЕ) осмутеваА У
на по намирнице, јаја и ко-
отићи ће,
_ Дијалог команданта и кмета
— Да, али шта ће бити ако неко од партизана примети да су Немци у селу објашњавао је командант. — Ништа ви не брините, наши сељаци већ обавештавају партизане који су У њиховим кућама да нико до
ворио је хладно Никола. — Чим Немци уђу у село,
> наша два сељака ће их одве
сти у задругу, даће им да попију ракије, спаковаће им
Ипак мало подозрење
У том моменту, у селу се стварно зачу мотоцикл. У улици којом је пролазио, сви партизани су били на ногама, са спремним митраљезима, пушкама и машинкама. Узнемиреност је била велика без обзира на обавештења која су добили од домаћина. Осећали су се као у клопци јер никада ни су били у оваквој ситуације. Домаћини су били мирни и хладни, али баш такво њихово држање уливала је код бораца неко подозрење. Чекали су да се још који појави и због тога су се претворили у уво. Ако се појави неће више седети У кућама нити ће веровати овом сумњивом обавештавању домаћина. Ко може да гарантује да то није клопка2 Такво је било опште рас положење им договор свих партизана.
Убрзо, чим је зујање мотора престало, дошло је обавештење од команданта да се у селу налази једна не мачка патрола од два човека и да је штаб у току дотађаја. Непосредно после тога поново се чуо звук мотора, али сада је код бораца преовлађивала више радозналост него осећање, да се морају прихватити ору-
жја.
Ствар се брзо разја-
снила
Дијалог између командвнта батаљона „Стиф Наумов“ и кмета и даље је трајао.
— Видите, друже команданте; како су Немци „пито-_ ми“2 Дали смо им јаја и кокоши и одмах су отишли, а и не сањају да је из сваке куће, са сваког прозора, била уперена цев у њихова ле ђа и да су читаво време од задруге до изласка из села били на нишану партизана — помало кочоперно је 06јашњавао кмет.
(Наставиће се)
#78 #ЕГРДМ РРА
279 ЈА РРА
„ла „који је установио · могућност
· трансфузији извесних других ме- је је експериментално одељење
УЗРОК И ПОСЛЕДИЦЕ
| гУГОСПОВН ОСМИ УИ7плашт СУ ОсВОШРТТУ ПЕТ Зора ТИХ, 777 свевених о 86 БРОНЗАНЕ РНЕЕРАЈВЕ.
ПРОСВЕЉИВА ЊЕ
путовао ЈЕ У 76. СТОЛЕЋУ 77О РАК СОРТРТСТР, #7 ГРОДАВАО
РРУГЕ.
утро ТРРУВАР (75908 - 756 ПА ТРОПЕ 1557 ПОЦРТРИ ШГРАРИТАРЊЕ ГРРВЕ КРГЕРД СПОВЕНААЧОТ гаитм 1 УБИЛЕ МЕ
лУ4ЛАЗЕ СЕ
. ПРОСТРАНИ ГРАШТРМЕР || С ПАСТ СКИТ
п 21аСЕЈРРМА
АОСАД НЕПОВОВЉЕНА ОПЕРАЦИЈА
Чехословачки хирург др Либор Хејхал извадио је ножем једном тешком болеснику све оболеле артерије и заменио их вештачким. — Операција је трајала осам часова!
Човек над којим је недавно ИЗ- последица затварања крвних сувршена највећа. најтежа и досад дова који снабдевају мозак. Ако у свету непоновљена операција се код пацијената на време утвркрвних судова је тридесетседмо- ди обољење ових крвних судова. годишњи болничар из северне Че- онда се хиоуршком интервенцишке Јиржи Синек. јом сигурно спречава „шлогира-
Овај болесник је на операциони 196". Има чак случајева — тврди
сто Института у Крчу код Прага др Хејхал — да се „шлогтираном“ положен са потпуно затвореном човеку одузетост може одстранити ако се при благовременој опера-
хируршке екипе, а која је трајала = па авиаљаје пуних 8 часова, болеснику су све Др Либор Хејхал, чији је отац оболеле артерије замењене веш- више година био чехословачки ди тачким. Под прецизним прстима пломатски службеник у Југослахирурга постављала се у болесни- вији, а мајка Београђанка, родио ковом организму читава мрежа ље се и завршио гимназију у — Беови од пластике — дакрона и теф- граду. Од 1942, године до краја лона. рата, као члан СКОЈ, био је приПрава револуција коју је послед Падник илегалног народноослобоњих година доживела хирургија дилачког покрета У Београду, где крвних судова у свету. а с њом и ј9 кратко време после ослобођења цела хирургија, вуче корене и од био чак и истражни судија Народнаучног открића др Либора-Хејхе- Не милиције. 1 По доласку 1945. године у Праг, брзих трансфузија крви. Он је одмах се уписао на Медицински већ 1951. године доказао да узрок : умирања пацијената приликом 6р- факултет, који је завршио 1950. зе трансфузије крви није у самој године. . брзини давања крви. већ у убита- _ Свега годину дана после заврчном деловању натријум цитрата шетка студија, открива могућност (који се употребљава за конзерви- брзих трансфузија крви. Године рање крви и крвне плазме) кала 1954. постаје носилац највише чедоспе у организам. Хејхал је про- хословачке државне награде за нанашао да се тај штетни утицај од- учни рад. Осам година доцније пострањује додавањем крви при стаје шеф Хируршке клинике, чи-
дикамената. једно од највећих и најпознатијих Институт у Крчу код Прага, чи- У свету. Тодине 1962, по други пут је хируршко одељење скоро сва- добија највишу државну награду кодневно обавља по једну тешку — што је до тада у земљи било операцију крвних судова, хирур- 663 преседана, шким ножем на широком фронту Ч'етрдесетогодишњи др Либор води успешну борбу и против мо- Хејхал данас је један од најпождане капи која у великом броју знатијих светских стручњака за случајева наступа као директна хирургију крвних судова.
КОНТРОЛА ПЕВАЧА
У фабрици медицинских инструмената У Дрездену (ДР Немачка) недавно је произведен електронски стробоскоп, Меше 15: жан у оториноларингологији, грани медицине која се бави проучапи РАЊА трла, ува и носа, вом справом ће моћи не само да се откривају обоље 1 не ња не и да се утврђује капацитет гласних жица здравих људи. Млади њег вачи ће пре почетка уметничке каријере бити подвргавани испитивању снаге гласних жица и утврдиће се граница капацитета преко које певач не сме прећи ако не жели да оштети здравље, Из резултата таквих прегледа, наравно, извлачиће се одгова-
рајући закључци, ,
17870 СУ СИГУРРЊО РАЈВИШЕ ЗАГОСИЕЊИЋ ОР коли СУ СПОСЕ ЕРЕ
У ДРУГИМ
та бе МОГ =
2Ип ТРТТА ТЕТ ПОПА 74
ЗА сата те УТЗОЋ
ИТ ТА ФР У „ТЕСТА РУТЕ
— Ти га познајеш боље о
да му не би измакао из руку добар посаот Вво шт журно не давши могућности Руркеу да одговори гледу објављивања дневника и да је то јуче
У овом териоду одржано је неколико значај ј јних саветовања. Током децембра Грот променио идеју у по Централни комитет Комунистичке партије за Македонију ч' Главни поток Мање поподне саопштио пре Како би Ун - ме Ши о аа 45 : — Џоел би задавио и сопствену бабу ако и му штап
међу точкове. —- промрмља Рурке замишљено, , — А да ли је тај дневник заиста толико сензационалан и вредан
— Не знам, Мисам га читао, Зашто не питаш ЏМоела7
— Питаћу га кроз који тренутак. — Шејн диже своју чашу. Али пре тога желим да сазнам још једну ствар о њему. мало посматрајући коњак као да жели да разјасни мисли. вредност има новац за Џоела Кросат Хоћу да кажем: вгко би имао да
| ског Прима 11 мажедонска ударна. бригада. са задатком утллштавања о сео. ТРОШКУ 17 ГЕРА бира између лепе суме новца и великог новинарског подвига... како Ма Пре парализовања, непријатељски: саобраћајница, нарочито Скоп- ГПРОТЕСТАЈТЕЊИћ. (ВЕ- ЕБУ ДЕР би св понео :
у је пр ивани М мр чвор у Ристовцу, и развоја народноослободиљамчког токре- БОРМА ТОКА, ОТА] СУТО~ смотсми ГРАМА Рурке спусти главу.
· та у ој Македонији. руде КЊРЈРНЕ " два трифФим __ "То би, претпостављам, зависило од величине суме“ и важности
— Нешто слично.
снажно стегну да овај осети
"" Наумовски“, 7
' . кадети ЕГО — Зашто хоћеш да тај дневник не угледа светлост дана Какве везе 1. ненормално у селу и не зна 7РОТАО“ ма чисто. У) ти имаш са сети абн ставри7 5 5 : : Ју- да. се партизани ду -нала- — Нисам ни рекао да желим да дневник нестане, али знам да има У правцу Козјака зе. Никола је убеђивао ко- с вАзЗдУХУ лица расположених да плате позамашне суме само да би _ спречиле манданта да се не треба уз- ша 57 КУДТШКИ ЗТПУТТА његово штмпање. Зато и постављам питање да ли је за Крос важнији
Колона групе батаљона, буђивати због тога јер они ј пр БРТСУРТУ новац или слава7 ;
Ј 740) ТО 7700 МЕТАРА — Не верујем да је могуће одговорити на ово питање —
оставио ону четворицу са којима је део сам за једним столом са стране за ручак.
= Треба ли и ја да останем7
ња усна се подиже.
— Чуо сам о вама — он то рече тоном који није одавао ласкавог у том што је слушао о Шејну. Његове очи, иза дебелих стаклених наочара, биле су светло плаве боје. Шејн сам себе присили на тобоји срдачан осмејак и пружи руку:
— Тражио сам од Тима да ме представи. — Објасни.
— Заштог — Крос је оклевао који тренутак, затим устежући се, пружи руку. чврсту и хладну. Шејн седе преко пута њега и не чекају-
ћи да буде позван,
— Хоћете ли да нешто заједно попијемот — упита детектив иг-
тјелије, прелазила преко же јаја у кокоши, на крема то у дезничких пруга и путева, јај , према то- | зортом. Ј норишући Кросово питање. ; ме нема опасности да било Операцијом у којој цији установи да је мождано тки- пући те ме пијем — суво одврати новинар. Поново је – иннигде није дошло до суко- : јој су са ДР Бо болесника још увек способно у ' шта примете. Хејхалом на челу учествовале две 7 систирао:
— Зашто сте хтели да ме упознате7 Детектиз наслони лактове на сто који је неодлучан стајао поред њих. Пријатељ подиже обрве врло изражајно. лепо, вас двојица се забављајте, ја одох — рече он,
= Па... окрете се и врати шанку.
Крос се био још: више уозбиљио и укрутио. очи испитавале су Шејна с отвореним непријатељством у изразу. — Хтео бих неке информације о дневнику Меспера Грота — рече
детектиз без икаквог увода. — Какве врсте информација7 — Је ли интересантан7 Кросове очи су блистале. иза — То је изванредан документ.
невешто и грубо, зли са великом е да ће његов дневник бити објављен... тледа тако привлачан. Штампаћемо га такав какав је... без икакве редактуре. Може ли се знати заште се ви тиме бавите, Шејне7
— Је ли дневник код вас7
Преко светлих очију новинара прелете чудна светлост. Размисли пра него што ће да одговори добро пазећи шта каже: — Наравно да је код мене. Морао сам да погледам да ли је за-
иста вредео онолико колико је Грот захтевао.
— Колико је тражио
— Заиста не видим зашто то мора вас да интеребује. Још једном морам да инсистирам да бих тачно знао каквог интереса ви можете да
имате у овом послу.
— Имам утисак да ће се, посл
броју „Њуса“, наћи много лица која
објављен.
Крос се још више уозбиљи него мало пре.
— Изгледа да се не разумете много у новинарство, Шејн. Овај дневник представља првокласну сензацију. Значај таквог једног рукописа за један лист не може се проц'
— Али ја говорим о томе са »в
исправи га Шејн.
— „Њус“ ми даје плату и има право на моју лојалност —
пезним тоном изјави Крос.
— Хтео бих да бацим један поглед на тај дневник. _ Моћићете да га прочитате од почетка до краја на страницама
„Њуса“. Почев од сутра.
БРОЈ 3490
Водоравно: 1. Легенда — живина; 2. Сликарска боја састављена од креде, боје и лепка, у обли ку писаљке или креде наш лирски песник („На Гази-Местану“); 3. Страно мушко име — мио топовска приколица; 4. Кратица једне мере за дужину — стид — немачки композитор, творац немачке романтичне опе ре („Чаробни стрелац“); 5. Горњи слој ваздуха припадник народа малај ске расе који живи на Суматри; 6. Енглески фудбалски судија — наше женско име из миља — ознака за отпорнике са негативним температурним коефицијентом; 7. Део — јело од кромпира — сељак (провинц.); 8.
· Град у Совјетском Савезу — припад
ник највише друштвене касте – код Индијаца, брамански свештеник; 8. Хунски краљ назван „Бич божји“, у вћеме Сеобе народа ујединио _ сва хунска племена — поклон.
Усправно: 1. Део хокејашког прибора — узвик; 2. Јело које се справља укувавањем воћа и воћног сока
са додатком шећера; 3, Наше острво.
— мали бодеж; 4. Иницијали италијанског песника („Ослобођени Јеруса лим“) — спортска одећа — _ домаћа животиња (мн; 5. Државна благајна
— један слој Земљине коре; 6. Пламен — један наш дневни лист; 7. Јединица рада и енергије у СОБ бистему мера — вода (нем. фон); 8. Је дно модерно оружје — нагло спушта ње; 9. Антички град и пристаниште у Јордану — наша велика робна ку-
д мене. Да ли би био у стању да убије
новинарског подвига. Зашто не говориш отворено, Мајкт Ти би хтео да знаш колико би новца било потребно да се Џоел наведе да одустане од објављивања дневника, Је ли тако7
— Вашто, Мајкт — Новинар зграби пријатељеву руку ми тако је Тимове нокте кроз тканину _ капута.
Рурке збуњен. — Колико новаца И каква је то врста славет На пример, за милион долара се може купити и цео један лист.
— Да — промрмља Шејн, Уздахну, докрајчи свој коњак, попи два гутљаја воде и одмаче се од шанка. Окренувши се, виде да је Крос био до малочас разговарад. Сада је седок је келнер пестављао пред њим
— Тиме, хоћеш ли ме представити твом колети7 — упита. — Зашто да не — Тимоти Рурке се упути заједно с пријатељем.
— Боље је да не. Чим ми буде могуће, испричаћу ти све.
Шејн застаде мало да би његов пријатељ пошао напред.
Новинар се звустави поред стола свог младог колете.
— Пази се, Џоеле — рече Рурке — Ако имаш какву кривицу на души коју држиш у тајности, држи кљун добро затвореним јер тил је главом Мајкл Шејн, — додаде у шали представљајући детектива.
Кроб окрену ка Шејну четвртасто и доста суво лице. Његова гор-
наочара. Највеће емоције изражене су доста фикасношћу. Грот није ни мислио
ес читања више најаве у данашњем ће бити заинтересована за дневник. — објасни Шејн. Застаде за тренутак, па настави — Отворено да кажем, хтео бих тачно да знам колико би било потребно па да дневник не дуде
енити. .. ама, а не са редакцијом листа —
(Наставиће се)
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
1 АДА АЈА А АИ
а мислим — настави Претпоставимо да је
Оклевао је Какву
овај
ништа
и погледа испод ока у Руркеа
Његове кратковиде
баш због тога рукописа и из-
Бар не у доларима.
пом•
ћа; 10. Уметнички стил у Француској
за време режима Директоријума; 11.
Зарада, добит — обојен црном бојом. (м. О)
| РЕШЕЊЕ БРОЈА 3489
Водоравно: 1. Талофите; 2, Инфузо рије; 3. Ст — П — Крка — д — АК (Абрашевић Коста); 4. И — сат — ега — фер — 0; 5. Данон (Оскар) — Ковин; 6. Оран — И. И. (Иван Ивањи) — ниво; 7. Романтизам; 8. Сандавал (Мануел де).
Усправно: 1. Изидор (Папо); 2. ТИТ — сарос; 3. АФ — Цанама; 4, Лук тон — ан; 5. Озрен — Инд; 6, Фока — Кито; 7 Ира — фон — Из; 8. Ти — девиза; 9. Еја — ривал; 10. Бконом ,