Borba, Feb 20, 1964, page 6
Страна 6.
КРАТКЕ |
ВЕСТИ |
% |
ЛОЗНИЦА, — У осам цен тара општине Лозница поче» ли су двогодишњи семинари здравственог образовања сеоске омладине. Семинаре по хађа око 400 младића и девојака. М, Б.
ново БРДО. — Општинска скупштина Ново Брдо усвојила је друштвени план и буџет комуне за ову годину. Ж. К.
ТЕТОВО. — Скупштина те
товског среза донела је од- |
луку о формирању Станице за унапређење пољопривред не производње. За управника станице постављен Је инж. Мире Заковски. С. ш.
_ МИОНИЦА. — Општинска скупштина Мионица усвојила је друштвени план и бупет комуне. Бруто-производ ове године. у привреди пла ниран је на преко четири милијарде динара. М. В.
КОПРИВНИЦА. — На последњој седници Општинске скупштине Копривница Усвојен је статут комуне. На зборовима бирача грађани су ставили преко 160 примедби на предлог статута, које су углавном усвојене. И. Ћ.
КОПРИВНИЦА. — Стамбе на заједница „Дом“ у Коприв ници отвориће ускоро још један сервис као помоћ запосленој жени. Наиме, ради се о сервису за поспремање стана чије ће цене бити веома популарне. И. Ђ.
СРБОБРАН. — У Србобрану је одржана оснивачка скупштина 'Туристичког савеза општине, у који ће бити учлањени друштво ловаца. риболоваца, _ угоститељско предузеће, као и друге радне организације које ће чланским уделом помоћи рад ове корисне. установе. љ. ш.
ЦРИКВЕНИЦА, — Повољне временске прилике омогућиле су несметан рад У грађевинарству. У центру града подиже се велики хотел „Интернационал“ са преко 100 ле жаја. У новом стамбеном насељу у 'Томислављевој улипи граде се четири велике стамбене зграде. а уз шеталиште поема Драмљу и 'Селпима неколико вила и већи број викенл-кућица. Ђ. И.
ТРСТЕНИК. — Савети Здра ветвене станице у Стопањи и Народне апотеке у Трстенику донели СУ одлуку о спајању са Домом злравља у Трстенику. На тај начин обједињена је пелокупна зправствена СслУ жба у овој комуни. Љ. К,
Девет дизалица за београд |
оно пристаниште |
У Фабрици дизалица и железних конструкција у Нишу која од недавно ради у склопу интегрисане нишке Машинске индустрије. гради се девет дизалица за ново београдско _ пристаниште, Ово предузеће ће испоручити ускоро и две дизалице бродогра дилишту „Тито“ у Београду. Ових дана воде се преговори о испоруци нишких дизалица пристаништима на Јадрану.
Нишка фабрика која је са „Металном“ из Марибора наш највећи произвођач дизалиџа преговара са неким источнонемачким предузећима о кооперацији и заједничком раду на изради лучких дизалица. Она је и носилац радова у групи произвођача дизалица за хидро-енергетски систем у Ђердапу.
НП,
+
_ ЧИЈА ИМЕНА НОВЕ УЛИЦЕ НАШЕГ тлАВНОГ ГРАДА
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ УЛИЦА — ДЕО НААНСКОГ СТВАРАЊА. ___АМКА_БЕ0ГРАДА
Нови Београд: каква имена давати улицама у
Двадесет, тридесет па и више генерација нису никаква реткост у историји · старих градова, Свака генерација заоре дубоке трагове — свог живота и културе У _ ткиво и физиономију града. Уколико је виши културни ниво народа који су насељавали поједине градове, уколико су и градови више и боље урбанизирани, зрелији су. им ближи човеку. Продуховљенији им је лик, као и код људи који живе у „њима.
Планско формирање једног града не огледа се само У његовој урбанизацији и архитектури, иако су то основне компоненте, већ и у“низу других културних "тековина, које заједно чине лик града.
У такве манифестације убраја се и обележавање улеца, тргова, скверова. шета лишта и паркова. Ово обележавање није само једна формалност. То је потреба без које се не може. Комуникативност захтева ознаку. Имена улица и тргова првен ствено имају функционални и економски значај, а поред тога и културно обележје.
Као што се не трпи стихи ја у урбавизацији, исто тако је неподношљиво и стихијино“ обележавање улица. Што је већи град све више тражи рада и на овом питању. Рђаво и непланско обележавање улица наноси велику штету саобраћају. пошти, туризму и међусобном контакту грађана. Сви они који су били у Токију, причају да је скоро немогуће снаћи се У њему. Кажу да велики број самих становника Токија. чак и оних који би морали знати. немају појма о назитвима и локацијама многих улица и тргова у своме граду. Међутим, у Њујорку је обрнута ситуација. Све ули це су нумерисане м обележе. не бројевима. Паралелне улице разликују се по ознакама од попречних. Ово је свакако прост, економичан
и комуникативан систем. У доскора најмногољуднијем граду на свету. сигурно да
ДАНАШЊЕ СКОПЈЕ
ПОСЛЕ (А
НАЦИЈЕ –
РЕСАНАЦИЈА
Стриктна примена принципа и норматива асеизмичког грађења
Скопје, 19. фебруара
Даља санација стамбених и осталих оштећених зграда у Скопју обављаће се убуду ће на другачији начин него што се то чинило досад. Полази се од'тога да у Скопју могу постојати само оне згра де које су грађене асеизмички што значи само оне која могу издржати и јачи зем-
љотрес од оног који се ло- |
тодио 26. јула прошле године. У погледу изградње нозог дела града, која ће почети већ ове године, ситуација је јасна — стриктно ће се примењивати принципи и норма тиви асеизмичкот грађења.
Према последњим извештајима „до пре неколико недеља било је поправљено преко 7000 станова у друштвеној својини и издато преко 6000 решења за попразку ври ватних станова. Остало је да се у току ове и евентуално наредне године поправи још око 4000 станова у друштвеној својини, и преко 120 јавних објеката.
Убудуће ће се настојати да се зграде за које се верује да ће се уклопити у нови урбанистички санирају по асеизмичким ме тодама и нормативима, уколи ко се покаже да је то оправдано и са економског становишта. Промена основног циља са нације довешће до тога да се приступи такозваној ресанацији, то јест. да се многе стамбене и друте зграде које
план Скопја,
су већ саниране, поново „УЗ“ му у рад“ и доведу у стање које ће одговарати нормативима асеизмичке изградње. Ресанација ће обухватити, пре свега „јавне објекте, шко ле, биоскопске и друге дворане; велике продавнице и друге јавне просторије. Ресанација ће бити један "троцес који ће трајати неколико година и чији ће обим у многоме зависити од новог урбанистичког плана Скопја, чије се доношење очекује крајем ове године. Ј. ПЕШИЋ
———
_ уХронина једне оолидарности«
Координациона комисија Србије за обнову и изградњу Скопа одлучила је да изда монографију о учешћу Србије у пружању прве помоћи и изградњи Скопја. настрада лог приликом прошлогтодишњег катастрофалног земљотреса, Монографија ће носити наслов: „Хроника једне солидарности“.
Милијарду динара за изградњу фарме
Око милијарду динара ин вестираће се ове године за изградњу фарме за тов свиња у Србобрану капаци тета 30.000 комада. Фарму ће подићи пољопривредим комбинат „Елан“ из Србобрана. љ. Ш.
је и нужан. Темпо живота у Њујорку не подноси двоумље ња где је која улица. Иако је Париз мањи и спорији од Њујорка, у последње време може да се запази да Парижанима познатим по својој љубазности све теже падају питања где је која улица или слично,
Зато, ма колико човек био против безличног, нумеричког система. ипак мођа _ да му призна практичност. Што ипак не значи да сви треба да пођу стопама Њујорка, мада су сви изгледи да ће Токио у овоме новом граду који ускоро почиње да _ се гради над лицем мора, бити принуђен да усвоји њујоршки или сличан систем. За највеће градове овакви СУ системи нужда.
„У Европи живот је мање линамичан и још даје могућ ности да у називима улица још једном споменемо историјске догађаје и _ значајне људе. Наш Београд, иако је прастаро насеље, почео је свој нови живот тек крајем 16, века. До тог доба био је само тврђава. Историчари кажу да су улице добиле сво је прве називе тек у доба кнеза Михаила. Отада па до данас, имена су додавана како је растао град. Никад није био усвојен неки план за овај посао. Градске — кичме добиле су имена тадашњих владара са изузетком Стевана Немање, цара Душана и Карађорђа. Остале улице су крштене _ према потребама или од случаја до случаја:
ређани су историјски догађаји, историјске личности, књижевници, песници места, покрајине у Србији и тренут но знани људи. Доцније су чињене коректуре. Значајније коректуре извршене су по четком овот века, затим три десетих година. Највећа и најзначајнија коректура учи њена је после ослобођења. Измењени су називи који су изгубили смисао У нашој друштвеној стварности. Али како је и ово била само коректура, Београд тек данас
новим насељима .
осећа потребу за новим име ником улица, и извесним пла ном у њему. Потребно је да извршимо корените измене, утолико пре што и Нови Бео град почиње да живи, а Земун све више постаје – део Београда.
Традицију и културно наслеђе морамо да поштујемо. Али у сваком случају у 0вом послу, који може бити дуг и деликатан, критеријум мора. бити строт, скоро научан. Да би смо олакшали живот и себи и генерација ма које наилазе потребно је да се створи један одређен план. Као што урбаниста у генералном плану одређује намене површина, тако исто би смо морали учинити и у овом случају. Град се мора поделити на секторе и микро рејоне, Сваки микро-рејон имао би своју групу назива. У једном микро-рејону све улице би добијале називе истог карактера по историјским догађајима, по личностима из наше историје, по песницима, књижевницима, уметницима, значајним личностима из историје _ самог града, по народима, по градо вима, покрајинама и рекама и тако. даље, Све микротамбијенте повезивале би главне магистрале града које би до биле имена по највећим људима из историје Југославије. Овакав систем обележава ња помирио би функционал ност и практичност нумерич ног система са културном стварношћу и традицијама, а известан број магистрала и булевара чак би могао да и задржи своја данашња имена, Људи би се лакше сналазили у граду, а Београд би продуховио свој лик.
Овај посао, ма колико да
| је велики и да захтева мно-
го времена и труда. културу и велико познавање опште историје и историје _ самог Београда, исплатио би се и уједно би се решио један проблем који је до сада У више наврата само тангиран.
Мика ЈАНКОВИЋ
ЕПИДЕМИЈА ГРИПА У РИЈЕЦИ
Обољење траје око пет дана. — До сада нису забележене веће компликације
Ријека. 19. фебруара
У току неколико последњих дана у Ријеци. је пријављен већи број оболелих од грипа. Према информацијама ријечког Завода за здрав ље. још не постоји тачан број оболелих, али су инди кације да се грип нагло појављује и да се брзо шири.
То показује велики прити сак на здравствене станице и учетворостручен број позива за кућне посете у току дана. нарочито ноћу. ј
У Заједници ријечких луч ких предузећа. на пример. последњих дана у просеку 80
•
људи више тражи лекарски преглед, већином због грипоз ног обољења. У фабрици „Торпедо“ 40 до 60 људи тра жи помоћ лекара због 060љења од грипа, а у бродогра дилишту „3. мај“. мада је мање оболелих. јер је прошле године спроведена вакцинаци ја против грипа, такође има знатан број оболелих.
Карактеристике грипа који се сада појавио у Ријеци су висока температура. главо боља, болови у зглобовима и кашаљ. Грип траје око пет дана,
Смртних случајева нема.
М. ПЕТРИНИЋ
Опасност од поплава
у Босинској прајини
ЗА ТРИ ДАНА. ВОДОСТАЈ УНЕ код БОСАНСКОГ НОВОГ: ПОВЕЋАН ЗА 270 САНТИМЕТАРА
' Бањалука, 19. фебруара
У скоро целој Босанској Крајини последња два дана падале су кише. Дошло је и до наглог топљења снега у планинским пределима, па је и ниво река нагло порастао. Најозбиљније је стање код Босанског Новог, где Уна прети да се излије из корита. Ако ниво река буде надолазио и даље оваквим тем пом, излиће се и Сана код Санског Моста, а Врбас код Ђањалуке.
Водостај Врбаса код Бањалуке износио је данас у подне 246 сантиметара, и од см ноћ је порастао за 80 сантиметара. Код Делибашиног села пораст водостаја за 20 сантиметара довео би до и“зливања воде из корита. За
последња три дама водостај Уне код Босанског Новог је порастао за 270 сантиметара, и сада износи 304 сантиметра. И ниво Сане код Санског Моста порастао је за 74 сантчиметра тако да сада износи 274 сантиметра. :
Хидрометеоролошка. . слу“ жба у Бањалуци сматра да би се поплаве могле избећи. Температуре су сада умерене и лед се лагано ТОПИ. пасност би била знатно већа уколико би дошло до повећања температура и нових падавина киша.
Највећа опасност прети од Уне и Сане, јер водостај ових река нагло авају и подземне воде.
Х. ХУСЕЏИНОВИЋ
"тако су
Чекајући пензију умро
Друже уредниче,
Милан Човић из села Липар општина Кула, срез Нови Сад умро је 28. јануара на интерној клиници ВМА у Бе ограду. М тако није успео да дочека пензију коју је тражио октобра 1961. године,
Покојни Човић имао је уве рење о демобилизацији из ЈНА, јер је борац од пре 9. септембра 1943. Последње запослење било му је у грађевинском предузећу „Бетон“ у Кули. где се разболео, Лечен је у Сомбору и Београду. Док се Човић лечио, напустила га је жена и оставила двоје малолетне деце, једно од две и по, а друго од шест година, Он се тако болестан и немоћан вратио својим родитељима у село Липар заједно са децом. Касније је оглашен за неспособног и предложен за пензију. Његова молба преда та је Комуналном заводу У Кули октобра 1961. године. За вод је „комплетирао“ документа и доставио их среском заводу за социјално осигура ње. Овај их је послао среском удружењу Савеза бораца НОР да допуни неке „застареле“ податке. И тако је досије кренуо на своје путовање — Сомбор, Кула, Кула, Сомбор. Онда је уследила ад министративна подела срезова, па је Кула припала срезу Нови Сад, а предмет је уступ љен Заводу за социјално оси турање Нови Сад. Овај је утврдио застарелост докумена та и тражио допуну. Пошто је предмет „комплетиран“ ју ла. 1963, послат је републичкој комисији Србије која је тражила податак да ли је подносилац молбе у радном односу. Касније је недостајао још податак о имовном стању који је прибављен крајем децембра 1963, године. И то је трајало две и по године. У исто време незбринути пензионер живео је на селу чекајући пензију коју никад није примио. '
Поставља се питање да ли ће ико од ових који су ради ли на „комплетирању“ овог досијеа бити»позван на одговорност због оваквог поступка. Био сам на сахрани овог човека и чуо протест његових другова и овдашње 6орачке организације која се пита како је могуће да се овако нешто деси. Она је пре узела обавезу да се стара о малолетној деци Милана Чо вића, јер је он до последњег часа бринуо због њих!
Београд, фебруара
Радован ВУЈОВИЋ Маршала Тита 47
_ Нису крибђи
„Друже уредниче,
Другарица Иванка Бунушевац је чланком од 7. фебруара објављеним у „Борби“ по кренула веома значајну и ху ману акцију. Реч је о небризи очева према деци. То је за сваку осуду и мора заболети сваког доброг родитеља. Похвално је што су се већ јавили и социјални радници ко ји су изнели занимљива запажања из рада, а поготово социјални радник Велимир Шолаја из Брчког, чије сте писмо објавили 13. фебруара. И ја знам много сличних слу чајева где страдају малолетна деца која ни најмање нису крива за развод брака ро дитеља и све последице,
Али, у свим овим појединач сним случајевима нису криви само очеви. Има много и несавесних мајки, које деци не посвећују довољно пажње, не васпитавају их добро, препуштају их улици, лошим утицајима, чиме стварају нове проблеме друштвеној заједници. Неки социјални радници су површни, немарно и неодговорно поступају при решавању овог деликатнот питања. То је најуочљивије кад они учествују у некој растави брака и неоправдано, често и необјективно инсистирају на' томе да се деца на сваки начин доделе мајци. Оправдано је и нормално да мајка може деци да пружи више, али је пракса показала да то увек није тачно и да су очеви у не равноправном положају, Не треба заборавити да има мно го добрих очева који савесно испуњавају родитељске обавезе према деци.
По мом мишљењу, социјални радници греше у томе што у овако деликатним случајевима најчешће разговарају само са мужем и женом који се разводе, а они се махом међусобно оптужују, уместо
Кад Банка не
Друже уредниче,
Јосип Бекшаји, радник из Алибунара, док је био у предузећу „Нафтагас“, погон У Јерменовцима, подигао је кредит код Комуналне банке У Вршцу. Кад је са предузећем раскинуо радни однос, остало му је да плати 5.000 динара, али је то уплатио 11. јуна 1962. године преко поште Алибунар.
·" Али, иако је прошло око две
године, банка му није вратила меницу и збуг тога не може да подигне нов кредит. Не жели да два пута плати исти износ, А уједно је без своје кривице проглашен за нередовног платишу, Да би скинуо своје име са такозване „црне листе“ замолио је пошту у Алибунару да утврди где се овај одрезак уплатнице изгубио. Пошта је
До лекара 20 каломешара пешке
Друже уредниче,
Више од годину дана злравствена станица у Горњој Трнави не ради. До краја 1962. овде је сталеж) дежурала једна медицинска сестра из Медицинске школе у Крагујевцу, а два пута недељно долазио је и лекар. А данас грађани морају да пешаче по 20 километара до првог лекара, да би добили помоћ. Истина, до села Трнаве нема доброг пута за моторна возила, па би лекар, и кад би »долазио, морао три километара да гази блато до колена. На захтев грађана, органи Општинске скупштине покренули су ово питање. Али је онда избио спор са Медицинском школом у Крагујевцу која тражи накнаду за инвентар којим је опремила ову здравствену институцију. Општина Топола не може одмах да исплати ова средства. И Трнава и већи број села из околине и даље без лекара.
Топола, фебруара
"Милорад ЂОРЂЕВИЋ
Зашлшо не ради ФК Борац, | у Лешници
Друже уредниче, =
Више од годину дана готово ништа не ради спортско друштво ФК „Борац“ у Лешници које је такмичењима улепшало многе слободне часове грађана Лешнице.
Многи грађани Лешнице стал но се питају када ће поново да се активира „Борац“ који би могао да окупи велики број омладинаца и омладинки, а сем тога за спортски живот у нашем месту има много услова. Постоје одлични терени за рукомет, кошарку, одбојку, а са минималним _ средствима могли би се оспособити и те-
рени за друге спортске дисциплине. Група нас младих жели да овим писмом покрене спортску активност.
лешница, фебруара
Миломир ЂУКАНОВИЋ
Један шраф шри апљаде динара
Друже уредниче,
Пре неколико дана покварио ми се грамофон, производ фабрике РИЗ, па га је моја супруга 6. фебруара однела у Ра дио-сервис у Вараждин. Тамо су утврдили да је неисправан звучник, за који нема гаранције, па су јој саветовали да купимо овај део и да ће онда апарат бити оправљен.
Следећег дана отишао сам у сервис и разговарао са пословођом који ми је саопштио да Радио-индустрија Загреб није овластила овај сервис да оправља звучнике грамофона, већ да то чини фабрика. Напоменуо сам да се грамофон успо-
рено креће и да се понекад мења тон. Пословођа је захтевао да поново донесем грамофон. Грешка је била минимал на. Одврнуо се само шраф на осовини која покреће доњи део грамофона. За ту ситницу један радник је хтео да узме 3.000 динара. Не знам само зашто је хтео да прогласи звучник неисправним Кад је био добар.
Ко је надлежан да контролише пословање сервиса и по“ ступке према грађанима.
Вараждин, фебруара
Светомир МОЈИЋ, Улица Бјекослава Спинчића 28
_ Цензу рисани филмођи у Ваљеђу
Друже уредниче,
Приликом репризе појединих филмова у ваљевским биоскопима све чешће запажамр једну чудну појаву. 'Наиме, уместо целог филма гледамо само један део. Не знам чијом одлуком — управе или пак
кинооператера. Многи филмови се скраћују за читавих 15 минута. Тако обично не видимо многе веома занимљиве сцене, а и најбоље секвенце филма. Можда то иде у прилог управи биоскопа Дома кул туре, али не и нама гледаоцима. Ваљево, фебруара Слобадан ЋОРАНИЋ Слободан РАКОВИЋ Зоран ЋУКОВИЋ ученици ваљевске гимназије
Осам месеци жалба није решена
Друже уредниче,
Четвртог јуна 1968. уложио сам жалбу на решење Кому“ налног завода за социјално оситурање у Београду, 600] 61059, од 17. априла 1963. предао сам је у пријемну канцеларију, уз потврду на копији жалбе. После два месеца утврдио сам да је предата републичком заводу Србије. почетком децембра 1963. у Републичком заводу, соба број 11, једна другарица која је имала мој досије свопштила је да је решење донето и да треба само да га откуца. Али до 1. фе бруара нисам га примио.
Кад сам 1. фебруара ове го дине отишао у Комунални завод Социјалног осигурања Београда да проверим шта је с мојом жалбом, дежурни службеник на шалтеру број 20 Ристић, рекао је да је мој предмет у актима. Инсистирво сам и коначно смо га пронашли и утврдили да ништа није ураЂено у Републичком _ заводу Србије. дакле, пуних осам мемеци жалба није узета У поступак. -
Београд, фебруара
Константин НЕДИЋ, « Стевана Сремца 1а
# | само. очеђи
да проблем посматрају шире и да консултују и друге друштвено-политичке _ раднике, Познато ми је неколико случајева где су извештаји соци јалних радника били „нереални и тако допринели неправилном доношењу _ одлуке, Мислим да би требало разми шљати и о већој контроли ра да социјалних радника. Загреб, фебруара Милутин СИМИЋ, број личне карте 32602
Чудан кђар на илаедњацима »Смеде ређац, 5«
Ма уредниче,
вљам се у име г – паца штедњака „Смедерввиц у из села Сутјеске који су се недавно њима снабдели и доживели непријатно | изненађење, Шштедњаци смедеревске фабрике су надалеко познати по квалитету. Утолико нас је виле изненадило што су плоче на њима попуцале, а нико од нас не зна прави разлог. На мом шпорету ноћу измећу 8. и 9. фебруара пукла је плоча уз такав прасак да сам се тртао иза сна.
Сазна)у сам да се то десило и другима. Стога вас молимо да објавите ово писмо, јер же лимо'да на тај начин подсетимо другове у фабрици на овај недостатак како би што пре отклонили квар док овакве експлозије не доведу и до несрећа. Сутјеска, фебруара
Саво Поповић Бориса Кидрича 15
Браћа менице
два пута рекламирала У банци У Панчеву, и то 15. новембра 1963. и 18.. јануара 1964. Добила је одговор да, и поред неколико захтева, нису добили никакав одговор од Комуналне банке у Панчеву. која је овај новац примила и послала некуд даље.
Тако је због туђег нехата један грађани лишен могућно“ сти да подиже потрошачки кредит. .
Алибунар, фебруара
У Сима ПЕРОГА
Тешко је наћи шау у паасшу сена
Друже уредниче,
Из Прешева је тешко добити телефонску, везу са Београдом. а често и са нишом. То је теже него наћи иглу у пласту сена. И тако многи грађани, који желе да разговарају телефоном, морају да траже дру те могућности да би завршили посао, јер веза са Београдом, преко Бујановца и врања и Ниша, представља праву загонетку. пре неколико дана после дво часовног чекања једва сам до био везу са Београдом. 'Телефонисткиња из Београда пита ла је какав је то разговор: 0бичан или врло хитан. Кад је речено да је обичан. грубо је одговорила да обичан разговој не прима. настало је објашњење које је трајало више него намеравани разговор.
Ако се већ укидају ови обичуј разговори, због не знам каквих разлога, можда и 0" правданих, омда би то требало означити, грађанима умапред, а не тек кад добије везу.
Прешево, фебруара Ћирило ДЕЈАНОВИЋ хонорарни учитељ
НАННАДА ЗА ПОВЕЋАНЕ ЛИЧНЕ ДОХОТКЕ
ПИТАЊЕ: Од 6. јула 1962. сам на боловању због тубер кулозе плућа. Запослен сам у установи у којој је у ме“ Ђувремену дошло до повећања личних доходака од 1. јануара 1963. Накнаду примам од Завода за социјално осигурање.
Обратио сам се Заводу да ми исплати разлику од 1. јануара до 31. децембра 1963. Завод је то одбио С образложењем да ја на то немам право, већ да ће ми надокнадити од 1. фебруара 1964, пошто сам захтев са потврдом о повећању до хотка поднео јануара ове го дине. Да ли је то правилно ОДГОВОР: Завод је правилно поступио јер је чланом 56 Закона о здравственом осигурању предвиђено да у случају кад се болесник налази на боловању дуже од једне године, а У међувремену се општи про сек личних доходака у његовој привредној организацији повећа најмање за 5 одсто, може у току боловања тражити да му се нак-
ежоу ||
ше род |
Друже уредниме Дуго се дискутуј ма пензијско; ~ 9 Те
радни стаж 1 продужи од 35 на уха жене од 30 а % '.. односно 3о 60, 10. ода
це и 55 године за =>
Циљ овог ћ каже да предлр 4 Њ
ни стаж од 40 руно
много тодесан =, Н, арому садашњу генерацију м је радила под веолу ким условима, прошла рат џ тешко да не о“ вети и радити толу . на. То се односи па на раднике ц ради и сад имају 20 пао на радног стажа, јер 7. хови услови рада ла жи него будућих ' них. Послератне ; среду + . ен је имају много повољ услове, ц предлог ског система требало ње обухвати у пон м њи, " Питамо се шта, ће с са радницима који вели век на тешио и ким пословима: у чи, пољопривреди, маг Предлажемо да « вим _ случајевима еластичније, Да буде, жретни: радницишка. коју тас имају преко 50 требало би рачунати Ми 60 година старости са за ним стажом од 20 до 3 дина, независно од пи | што ће пензија уп бити толико мања за ко је мањи ц радних. Оној ко може ц даља ди ч истунм је услем — чека добије и в ] зију. у "о Босански, Брод, фебруара Група радника | Земљорадничке задруи
сности службе хитне Био сам 12. фебрувра ка Је ног познаника, коме разболело осмого, Старица која је чум штана просто се из ·
сам га ја однеоу О станиу, где га је преми 5 Марјановић. утврди и | те има заушке, дат“ пиле компликације =
ба хитно пренети у У од 1915 до 21,5 часов изе кидно смо поз
за хитну помоћ, али 48 стигла тек после 2 ка минута. Накнадно 0 ал“ да читав град има сок на Кола за хитну помоћ 3 ово толико сиромашне
5
да не може да обезбех з возила Станици 38 њи!
моћ, А због тога питању животи
Крушевац, фер ковић
Радисав
менталном Зи ног радног ВЕ- ком са недељно, П
повећавати, Како су раде" којов " организације 7 и“ врши проверава". лазак и»
седмицу;
» 42 час0вНУ " о и фи»
в
нада личног дохотка пове- | ре
ћа, за проценат насталог повећања. Повећање накнаде припада му од првог дана наредног месеца у коме је поднео захтев. Пошто сте ви захтев и доказе поднели тек јануара ове године, накнада вам припада од 1,
фебруара, 1964. Шрема томе, .
Зазод је поступио по прописима ,