Borba, Feb 20, 1964, page 8
'"тљенулиј
Страна 8.
; у «6 „Поклон“
|] ој лечи
К_
од 5.000
текша ра земље
Вечито актуелно питање индустријске производње у главном граду, актуелмзује се увек изнова када се 20-' вори 0 квалификационој структури радника, тосебно оних који су одавно свр стани у категорију толурадника — полусељажа. У аналмзама за такве прилиже, ређају се бројке о боловањима, смањеној продук тивности, губицима, који ни најлибералније узев, нису за потцењивање. При свему томе ретко се до сада исто времено могло чути м о томе какве штете се, из истих разлога, причињавају тривреди _ београдског _ среза због необрађених, мили лозце обрађених сеоских парцела ч. како то утиче на београдско пољотривредно тр жиште ч стандард његових потрошача. На последњем Градског одбора Социјалистичког савеза, где је било речи о стању пољотривреде овог подручја, ре чено је да су пољопривред на, артикли на београдским, пајацама тоскутели у трошлој година за 17 одсто у односу на претходт.
Међутим, на овом скуту показало се да до сада није готово ништа тредузето да се последице миграционих кретања (изражених више него у ма ком другом делу земље) које се одражавају на пољотривреду макар делимично ублаже. Кроз откупљивање земљи ита, рецимо, чији је обим вилце него скроман. Ако се у томе оде корак даље та установи: да оплитине не 0одузимају на оно земљилите (које то закону припада друштвеној заједници) онда би, без потребе, за генералмсањем, могло да се схвати колико пажње оне тосвећују овим питањима.
лекара,
А реч је овде о примеру изнетом у амчализи (који ни је скренуо пажњу учесника дискусије) јер, намзглед ч није од већег значаја. Че ста је тојава тоседовања земље изнад утврђеног маж симума, тлше у овој амнализи, које је настало кроз наслеђе, куповину ч друго. Последњи подаци говоре да таквих домаћинстава има 2.500 ш да поседују треко 5.000 хектара изнад мажсимума, Колика је сваке 20дине вредност 5.000 хекта-
| ра ч колико година је ова
земља у рукама којима не тритада, то није установљено. Ко су ти људи који поседују преко 10 хектара земљег Одговор, према овом материјалу, објашњава да су то (за чудо) углавном њеземљорадници, хетерогених категорија у којима се поред неквалификованих, налази ч велики број висококвалификованих _ радника, адвоката, инжењера, занатлија пи службенмика, Њихова егзистенција, разуме се, везана је за при хжоде ван пољотривреде. Из
лаилима, је констатација која
следи, да поседци ових људи спадају у најслабије 06тађено шм коришћено земљиште. Неодузето земљиште је у овом случају исто што ти поклоњена земља. А коме се она, практично узев, њезаконито „поклања“ тц то смо видели. Остаје нам још, да се ч на овом тримеру, торед осталих, осведочмимо у већ пословичну „експедитивност“ извесних отлштин-
ских органа. А. ДРАГОЈЕВИЋ
· послове — рекао нам је Си
||Б риле кућних сађеша.
БОРБА
+»
БАННА ИЛИ СЕРВИС
Око 60 одсто кућних савета у граду предало је своје финансијско пословање филијалама комуналне банке. — Те послове у Новом Београду пре-
узели су сервиси стамбених заједница. — Експедитивност банке и продужено радно време ,
О вишеструким тешкоћа ма у пословању кућних са вета, више него обично говори се ових дана пошто су у току годишње конференције и подношење извештаја о раду у прошлој го дини. Примери у писмима која добија наша редакција говоре о неспоразумима са банкама, општинским ор ганима, фондовима за кредитирање, месним заједницама и њиховим сервисима и, наравно, настојницима. Издвојили смо неколико питања која нам постављају читаоци да би на њих затражили одговоре и 06јашњења у Комуналној бан ци Београда.
У неким општинама банке су преузеле финансијско пословање кућних савета
Благајничко — пословање за благајнике кућних саве та — који су најчешће нестручни — врло је компликован посао. Несумњиво да је овде помоћ Комуналне банке увек добро дошла. Неке филијале у појединим стамбеним задругама преузеле су од кућних савета финансијско пословање уз накнаду од један од сто. Једно од питања је шта треба учинити да би сервисна служба банке пре узела и оне кућне савете којима још увек комплико вано пословање са високим сумама новца задаје главобоље. — Од 60 одсто кућних са вета у граду преузели смо
ма Павловић, помоћник ди ректора Комуналне банке — а у неким општинама (на Вождовцу, на пример)
за упис у средње школе — петице и писмени испит
Првенство при упису у средњу школу, према предлогу Просветнопедагошког завода имали би ученици који су три последња разреда основне школе завршили са одличним успехом
Првенство при упису — одличним ученицима
Ко има право да се упише у први разред средњих школа Какви ће се том приликом критеријуми при мењивати7
О томе ће, како се очекује, на данашњој седници
Према предлогу Просветно-педагошког завода, првенство при упису требало
би да имају ученици који су последња три разреда основне школе завршили са одличним успехом, а из предмета који су важни за школу где конкуришу имају средњу оцену изнад 4,5. Потом у обзир долазе они са одличним и врло добрим успехом и просечном оценом изнад 4. На кра ју ове „листе“ налазе се ученици који су шести, сед ми и осми разред завршили са добрим успехом. Међутим, за упис није до вољно само сведочанство са петицама или четворкама, пошто ће сви кандида-
| ти који задовоље са успе-
хом из средње школе мо-
| рати да полажу и писмени | испит из српско-хрватског
језика и математике. Негде ће се проверавати и развијеност одређених чула, док у школама са практич
коначну одлуку донети Савет за просвету Градске скупштине.
ном обуком неће бити никаквих испита.
СУДСКА ХРОНИКА
СТУДЕНТ ПОДКРАДАО СТУДЕНТЕ
што, неке ситнице (осим капута, одела, кошуља, штофо ва са цугером, фото-апарата, шушкаваца, виндјакни, грамофона, кофера, наочара, на лив пера, шестара, апарата за бријање, транзистора, сато ва, федера за фискултуру, ки шобрана, шибера, џемпера, пу ловера и будилника), узео из соба у Студентском граду и у Дому „Иво Лола Рибар“ рекао је после четири сата са слушавања оптужени Љута Сеид, студент из Београда. Он је 34 пута ушао у туђе собе и изнео толико ствари да их је тешко пребројити. Вредност украдене робе цени се на неколико стотина хиљада динара.
— Али, то није било ново, судијо, него, студентско, ношено. Продавао сам ствари непознатим купцима на желе зничкој станици, или давао
... Можда сам још не-,
препродавцима који нису зна | ли како сам дошао до ове ро |бе. Нешто сам и пакетима | слао у своје родно место, Пећ.
— Почео сам да крадем са једним другом, Ахметом Гашијем, Преко њега сам добио у · Студентском граду собу број 1177. Једног дана пријао је да пође са мном У крађу. Ја сам отворио врата | и узео мушку виндјакну. џем пер и два пуловера. Он је чувао стражу. Кад сам иза| шао, њега није било. После |ми је рекао да је побегао. Дао сам му један пуловер“. — Кад је то било — пита
судија Милорад Цицварић. — У јануару 1962. године. Приметибд сам да многи студенти остављају врата“незакључана. Закључана сам отва рао подешеним кључем. Ахмета сам после опет позвао у
| крађу, у другу етудентску
зграду у Новом Београду. Ук рали смо сиво мушко одело, шибер и неколико марамица.
Затим су опљачкали трећу собу, одневши из ње шубару. рукавице, наочаре, жилете, три пасте за зубе, па чак и гуму за жвакање и ки ле. Из четврте су узели аи | украс од корала, стону лампу и књигу.
После је Љута Сеид сам ишао у крађе, а Ахмет препро давао робу У Београду и Пећи. И тако — све до 34. собе, кад га је студент Миладин Мајсторовић затекао како 06 лачи његов зимски капут.
— Зашто си узимао туђе ствари7
— „Не знам“, каже оптуже ни. Стипендија ми је била 6.000 динара, а отац ми је слао 7.000... [
Претрес се наставља.
ЈеК.
тотово и сто одсто. Од 1.100 кућних савета у Земуну укључено је 1.050. Да ли ће, и за које време, остали кућ ни савети моћи да рачунају на овакве услуге банке зависи од помоћи и подршке општинских скупштина. Свуда где смо наишли на разумевање ових органа и где нам је уступљен и најскромнији локал отворена је филијала за дветри стамбене заједнице. То ћемо и у будуће чинити. Накнадом од један одсто коју добијамо од кућних савета не покривамо ни четвртину расхода. Само за купнина за ове локале (у којима ради 300 службеника) износи 65 милиона.
„Сервис мисли за нас“
'— У неким општинама, каже даље Сима Павловић, одричу се наших услуга. У Новом Београду, на пример, сматрају да су за ове послове подеснији поједини сервиси стамбених заједница. Накнаду за ове послове сервиси узимају из друштвених фондова. За станаре, једноставније. Али, кад би они то сами плаћали (као на пример воду, струју, кирију) онда би и сами о томе мислили другачије. — Да ли банке могу да уведу продужено радно вре ме или да службеници који раде са кућним саветима отворе шалтере и после подне
— Одредили смо да све банкине пословне јединице које раде са грађанима и кућним саветима раде и после подне. То су, пре свега, службе које послују са жиро-рачунима, улозима на штедњу, потрошачким кредитима и кућним саветима. У томе смо имали подршку Градске и општинских скупштина. Међутим, у пракси се показало да радници и службеници радије користе преподневне услуге банке.
— Неки кућни савети се жале да прође и по неколико месеци а да не буду упознати са стањем на рачуну. Да ли филијале и у овом погледу могу да буду оперативније7
— Пре 31. јануара сви кућни савети су добили по требне елементе за предрачун и годишње извештаје. Кућни савети у свако доба могу да знају стање које уписујемо и у њихове књижице. — Ниједан орган не кон
Јуче у Београду
буса " аутобуса.
ји шири краке и „обећава“
Само све ово није довољно за град ко-
скуте прими ускоро и милионског становника. Због тога у предузећу обећавају удобнији тревоз — куповином нових во-
'
тролише финансијске пословање кућних савета.
— Ми у банци контролишемо кретање новца кроз књиговодство и обавезни смо да пратимо наменско трошење новца. А за потпунију контролу су надлежни служба друштвеног књиговодства и општински органи. "АД.
ПРЕНО 19.000 ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА НРВИ
Сваки четрдесет седми Београђанин је добровољни давалац крви. Од 926.000 становника, колико Београд броји са ширим подручјем, прошле године је око 19.500 грађана дало укупно 6.809 литара крви. У последњих десет година то је највећи број давалаца у главном граду.
Међу њима је било највише радника 7.800 и службеника — 5.280. Затим, крв је дало 810 студената, 800 земљорадника, 295 пензионера, 260 просветних радника, 195 лекара итд. И овом приликом посебно се испољила спремност Београђана да притекну у помоћ повређенима за време земљотреса у Скопју. У првим данима после ове катастрофе пријавило се око 15.000 грађана.
За учешће у овој хуманој акцији добровољни даваоци су примили 186 златних и 608 сребрних значки. Захвалнице је добило око 140 радних колектива чији су чланови били добровољни даваоци.
ТРЕЋИ КОНЦЕРТ Из СЕРИЈЕ »УМЕТНИЧНЕ БИОГРАФИЈЕ
За чланове радних ортанизација „Југошпед“, „Глас“, „Беко“, „Радиша Тимотић“, „Београд“, „Елек
тро-исток“ и „Будућност“ у петак, 21. фебруара у дворани Дома синдиката, одржаће се трећи концерт из серије „Уметничке биографије“. Концерт је посвећен
"првакињи Београдске опе-
ре Радмили Бакочевић.
На концерту, који организује Културно-просветна заједница Београда, поред Радмиле Бакочевић учествоваће Душан Сковран и Душан Радетић.
зване
ДЕ
„
Београд интензивно расте у свим правцима. Ње гова урбанизација зна са мо за велике захвате. То тако изгледа и због тога што на таморами Београ да изостану нови, илм се сувилце упадљиво намећу стари урбанистички _ дестора, а на нов комтљетањ градски амбијент (у цен-
тру града) треба чекати асувилње дуго. Некада је на старим
скверовима, улицама, бу-
Арх. Милан — Лојаница, (рођен у Београду 1939. године, дипломирао на Архитектонском факултету 1962. године. Ради у Институту за архитектуру и урбанизам). во: о ж
Студентски трг је одавно формирана урбанистичка целина. Изко врло прометан оскудева у простору за пешаке и шетњу. У средини трга постоји сквер са омањим _ ограђеним _ травњаком. Сврха му је, чини се, да раздвоји две саобраћајнице. Читав овај простор са стереотипном оградом, у ствари је (по речима нашег сатоворника) „прескакало и сметало“ насред 'Трга. Овим је „поарчено“ и оно мало употребљивог про стора.
Према идеји младог архи тетке ,са нимало скупим ин тервенцијама на овом простору између две асфалтне траке формирао би се „пар
МЕ мотив“ са другачи- | Г '
АУТОБУСИ 34 „ШПИЦЕВЕ“
Београђани се у последње време не могу много жалити на рад Градског саобраћајног предузећа. Нова тарифа као да је препородила кондуктере: љубазнији су џ пажљивији него икад раније. Па има се џ утисак да је на улицама и, више тролеј-
зила. Већ до краја ове године појавиће се на улицама још четрдесет аутобуса ч шездесет тролејбуса..: Многи ће од њих послужити за најкритичније време, тако„штицеве“, службеника ц радника на посао ц њихо-
кад је 3602: одласка
80: повратка увек гужва. И сада се у
да под своје
ланда“...
кругу ГСП, на Дорћолу, за ове сате „чувају“ аутобуси, У једном реду фоторепортер је избројао више од двадесет „леј-
(Снимио: С. Петровић)
леварима или тарковима довољна ч најситнија интервенција градитеља па да то често више него што се очекује измени ц фунх цмоталност ц физиономи ји објекта. Која су то ме ста «жоја заслужују да њихов изглед буде проме
таљи, За такозвани „мала урбанизам“ као ди нема, ни времена, ни про“
њенјг Међу житељима јед не улице сваки трећи од њих има о томе својих И-
хкххж јим изгледом и пре свега
функционалнијом организа цијом простора. Најкраћа
речено, требало би најпре уклонити ограду, поставити .застор од плочица или
шљунка. Пошто је терен у паду потребна је степенаста денивелација са просто ром на који би биле постављене клупе различитог облика (уместо њих студенти тренутно користе за предах и одмор ниску металну ограду) Предвиђен је и простор за један обје кат са оригиналнијим конту рама којим је дата намена фонтане или чак чесме, са шкољкама за воду. Банде ра у средини која се тренутно налази на једном „празном, тањиру“ добила би носаче који не би лмали само декоративну наме ну. На њима би биле уграђене шкољке или корпе са цвећем од керамике или не ког другог материјала. Остављени _ простор за киоск (који не мора увек
деја. Притватљ ма атсурдних. 85
парцијални ре Па ипак, покушај
међу грађанима знацима трон ко к млађе архитекте у
ве идеје, Уступано м педељно простор њи; М предлозима уз јећ
слов: да њихова , ња. не захтевају вестиције,
да буде унифе лика и од алу малу цвећарницу, | Уместо н
„хладног“ неонског. св на с рогљастим бану (од којих би се можа на могла и би се у крошњ инсталирати дод тло, неки 1 нац светиљки око 6 изнад корпи за де а равно, водећи
тлосним цији светлости
ће, зелениј блици импр
одмор и шетњу. По МЕНИ
успутне. у пој њеним етар ски трг, за сада обраћајни трг, д ше простора за! био би више него И!
Трт студената. у 1 |
У Дому синдината, двадесет шестог бебрје: ДРУГИ МИТИНГ ПОЕЗИЈЕ
Двадесет шестог фебруара, у великој сали Дома синдиката, одржаће се дру ги митинг поезије, заједнички рецитал београдских песника свих генерација. Прва књижевна манифеста ција ове врсте, коју је литерарна публика нашег главног града изванредно дочекала и поклонила јој пуну пажњу, приређена је прошле јесени на Калемег дану. Организатори митинга поезије Културнопросветна заједница Београда, Савез за ширење књиге Београда, Удружење књижевника Србије, редак ција НИН и Велика дворана Дома синдиката — надају се и овај пут потпуном успеху ове приредбе.
Други митинг поезије о-
твориће п редседник У: жења књижевника СИ Драган Јеремић, а са 5 јим стиховима ли 5 оцима ће се појавити јавити ДЕ санка Максимовић "таи Матић, зло дија Попа, МЕ драг Павлов
лунџија, Матија Но и Бранислав П Петровић, |
„Ово је а | сме и рада! — а
песничком п тинг. — Сви смо песком
треба да од зај мена поди РАНИ
споменик животу = ћемо оснажити. малу +
рије и ојачати ку света.
ДОЂИТЕ ДА промо“ ИЗМЕРИМО и
Јуче око 14,15 часова у Улици кнеза Милоша, испред зграде број 43, путнички аутомобил БГ 164-80, којим је управљао Драгиша Стевановић из Београда, Змај Јовина број 8, оборио је пешака Спасоја Мићића из Београда. (Шупљикчева број 7).
Пешак је истрчао испред заУустављеног аутобуса и налетео на долазећи БГ 164-80.
Спасоје Мићић задобио је тешке телесне повреде и нала-
зи се у Војно-ме ој академији. пне)
Њеегов живот је у питању.
Трамвај са линије 6 рој 6, ко јим је управљао кочничар Ни
кола Николовски из Београда «(Драгице Правице број 6), оборио је пешака Александра Ми хајловића из Београда (Горничевска број 14). Несрећа се до тодила у Булевару револуције, испред зграде број 85, око 18 часова.
Александар Михајловић задобио је тешке телесне повреде. Лекарска помоћ му је указана у Војно-медицинској академији. У 16,50 часова, на раскрсници Бранкове и Поп Лукине улице, сударили су се бициклиста Божидар Савић из Новог Београда (Народне омладине
215), И им је 73-83, кој 4: